Neizvesnosti iz dva nevidljiva kruga

To je jednostavno pravilo za Evropljane koji žele da se približe Bajdenovoj administraciji.

Entoni (Toni) Gardner bivši je američki ambasador u Evropskoj uniji (2014-2017), koji je sada u Londonu, a služio je kao ključna osoba Bajdenove kampanje u Evropi.

Toni B. je Entoni Blinken, bivši zamenik državnog sekretara i bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost koji je najbliži Bajdenov savetnik već dve decenije.

Dva Tonija simbol su reanimacije i povratka tradicionalnog američkog spoljnopolitičkog establišmenta koji se očekuje ako Bajden postane predsednik.

O Blinkenu se često raspravlja, verovatno je da će postati Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Gardner, istaknuti donator Demokratske stranke, koji je službovao kao direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost pod Klintonom, mogao bi da se vrati u Vašington na visoku funkciju ili ostati u Londonu kao ambasador u Velikoj Britaniji.

Njegov otac, Ričard Gardner, kao bliski prijatelj Zbignjeva Bžežinskog, bio je ambasador u Italiji (1977-1981) i Španiji (1993-1997) u ključnim periodima ove dve zemlje, oba puta pod demokratskim predsednicima Karterom i Klintonom.

Ričard Gardner bio je ključni čovek preko koga je 1978. godine Zbignjev Bžežinski isposlovao izbor kardinala Karola Vojtile za papu Jovana Pavla II.

Gardnerove sam upoznao u Nemačkoj 1994.

Tada je Antoni kao mladi pravnik radio u nemačkoj agenciji za privatizaciji Treuhand, a otac bio ambasador u Španiji.

Obojica su se veoma živo zanimala tadašnjim događajima u Jugoslaviji.

Bajdenov spoljnopolitički tim ima dva nevidljiva kruga.

Tokom kampanje, u julu, Bajden je okupio ogroman tim spoljnopolitičkih i bezbednosnih savetnika.

Taj tim je narastao na 2.000 stručnjaka koji su podeljeni u 20 radnih grupa koje su pokrivale pitanja od nacionalne bezbednosti, kontrole naoružanja, odbrane, obaveštajnih pitanja, unutrašnjih poslova, regionalnih međunarodnih pitanja i posebnih aspekata međunarodnih problema.

Zadatak svake grupe bio je da oceni dosadašnju spoljnu politiku i da predloži rešenja za novu administraciju.

Zatim je tu veći spoljnopolitički establišment u kojem je Bajden proveo veći deo svoje karijere i koji pretenduje na vodeća mesta u administraciji.

Među kandidatima za državnog sekretara su senator Kris Kuns iz Delavara, koji trenutno zauzima Bajdenovo staro mesto, relativno mlad i progresivan član Odbora za spoljne odnose, senator iz Konektikata Kris Marfi, bivša Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost i ambasadorka u UN Suzan Rajs i još jedna ambasadorka u UN sa velikim balkanskim iskustvom Samanta Pauer.

Favorit za mesto sekretara za odbranu je Mišel Flornoj, koja je postala prepoznatljiva po izjavi da američka vojska mora da bude u stanju da za 72 sata potopi i onesposobi celu kinesku flotu.

Kao mogućna šefica CIA profilisala se žena s posebnim, avanturističkim i egzotičnim putem u svet špijunaže, Ejvril Danica Hejnz.

Bajden će se suočiti sa važnim izborom čak i pre nego što položi zakletvu: između demokrata koji čeznu za nastavkom politike bivšeg predsednika Baraka Obame i onih koji žele da isprave Obamine pogrešne korake – uključujući neke eklatantne neuspehe, težeći da se stvori nova američka spoljnopolitička doktrina za 21. vek.

U isto vreme, neke demokrate kažu da će bivši potpredsednik takođe morati da se odupre povratku na razmišljanje iz vremena hladnog rata, rasprostranjeno među nekim političarima njegove generacije koji su sada u 70-im i 80-im godinama života.

A gde se u tome svemu nalazi Bajden brzo će se prepoznati po tome kako gradi svoj kabinet i popunjava viša mesta.

Među Bajdenovim bliskim ljudima su bivši direktor za planiranje politike u Stejt departmentu Džek Salivan, Džuli Smit, koja je bila na višim funkcijama u Pentagonu i kancelariji potpredsednika, bivši podsekretar za politiku odbrane Brajan Mekion, bivša zamenica direktora CIA i zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Ejvril Hejnz i bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu, Evroaziju i Balkan Majkl Karpenter.

Džuli Smit je još jedna od osoba sa snažnim evropskim vezama.

Sretali smo se dok je učila nemački u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku 1996. i 1997. godine.

Kasnije je bila na visokim položajima u Pentagonu i Obaminoj administraciji, baveći se pitanjima jačanja transatlantske saradnje, NATO i Evropske unije.

Blinken i Mekion radili su godinama za Bajdena kao glavni pomoćnici u senatskom Komitetu za spoljne odnose; Hejnz je takođe kratko radila u odboru dok je Bajden bio predsednik.

Blinken, Salivan, Karpenter, Mekion i Smit zajedno su radili u Bajdenovoj potpredsedničkoj kancelariji, a Karpenter i Mekion vodili su Bajdenov Centar za diplomatiju i globalno delovanje na Univerzitetu u Pensilvaniji koji je otvoren nakon što je Bajden napustio funkciju 2017. godine.

Oni koji će najverovatnije biti na pozicijama koje se odnose na Evropu su bivši ambasador u OEBS Dan Bear, bivša ambasadorka u OECD Karen Kornbluh, kao i dva bivša ambasadora Rusiji, Aleksandar Veržbov i Majkl Mekfol.

Među one koji mogu da računaju na mesto u novoj administraciji su dugogodišnje diplomate, Nikolas Barns, koji je bio ambasador u NATO i sada predaje na Harvardu, Villijam Burns, koji je bio ambasador u Rusiji, a sada je predsednik Karnegijeve zadužbine kao i bivši glavni pregovarač o iranskom nuklearnom sporazumu, Vendi Šerman.

Ekspertski timovi tokom kampanje radili su krajnje zatvoreno, tako da ni Bajdenova kampanja, a ni oni sami nisu želeli da javno govore o svom delovanju.

Oni nisu bili zvanični deo kampanje, ali su delovali paralelno s kampanjom i davali savete Bajdenu i njegovim ključnim ljudima na dobrovoljnoj osnovi.

Ideje i saveti prosleđivani su dalje maloj grupi Bajdenovih lojalista koja uključuje Entonija Blinkena, Džeka Salivena, Džuli Smit, Ejvril Hajns, Brajana Mekeona i koji će verovatno da služi kao trust mozgova za nacionalnu bezbednost u Bajedenovoj administraciji.

Ipak, procureli su neki dokumenti koji daju uvid u njihov sastav i rad, pa je na osnovu njih mogućno pretpostaviti kako Bajden planira da oblikuje svoju spoljnu politiku.

Ona daje uvid i u ljude iza scene poput eksperata za istočnu Aziju Elaje Retnera i specijalistu za Bliski istok Danijela Bineima sa dubokim vezama sa Bajdenom.

Retner je predsednik Centra za novu američku bezbednost sa veoma zanimljivim razmišljanjima o Kini dok je Benaim bio savetnik i pisac govora za Hilari Klinton.

Oni su među 49 potpredsednika radnih grupa.

Kopredsednici uključuju različite profesije iz redova vladinih konsultanata, tink tenkova, odbrambene industrije, viših zvaničnika Obamine administracije u Stejt departmentu, Pentagonu, bezbednosnim agencijama i unutrašnjoj bezbednosti.

Svaka radna grupa ima niz podgrupa, recimo za izraelsko-palestinski sukob, humanitarnu pomoć, izbeglice…

Kopredsednici u radnoj grupi za odbranu, bivši podsekretar za odbranu Frenk Kendal III, bivša glavna savetnica Pentagona Roza Bruks, bivši podsekretar za politiku odbrane Kristina Varmut, nadgledaju izmeđi 100 i 200 specijalista uključujući tuce podgrupa za budžet i regionalne komande.

Evropski tim ima više od 100 ljudi.

Na njegovom čelu bile su tri osobe iz Obamine administracije: Džuli Smit, Majkl Karpenter i Spenser Bojer.

Karpenter je na čelu podgrupe za Rusiju.

Radne grupe nemaju stvarna ovlašćenja u odlučivanju, ali one nagledaju ogromnu mašineriju koja sve vreme proizvodi različite dokumente i papire.

Mnogi ne govore za medije, niti žele da se otkriva da rade u Bajdenovoj kampanji.

Većina radi u tajnosti.

Oni, kao ni zvanični predstavnici Bajdenove kampanje nisu želeli da govore o ovome.

Ali, on je u velikoj meri išao metodom koju je upotrebljavao savez za nacionalnu bezbednost pre nego što ga je Tramp rasturio kad je delegirao odlučivanje svojim odanim ljudima, saradnicima izvana i članovima porodice.

Organizacija je delovala kao da je vladina i bila je na isti način birokratska i hijerarhijska.

Glavni cilj bio je da se ljudi osećaju kao da su doista uključeni u rad administracije.

To je istovremeno ukazivalo da ti ljudi mogu da očekuju mesto unutar Bajdenove administracije.

Uočljivo je da su većina profesionalci i da se oslanjaju na neokonzervativnu doktrinu o 21. veku kao veku Amerike.

Glasovi progresivne levice i populističke desnice osudili su diskreditovani neokonzervativni spoljnopolitički establišment, koji nakon tri decenije nesrećne spoljne politike, od Balkana do Bliskog istoka, opet prilazi uzdama vlasti.

Kritičari smatraju da će ličnosti poput Blinkena i Sulivena verovatno nastaviti američki avanturizam u inostranstvu u ime demokratije.

Trampovo predsedništvo primoralo je spoljnopolitički establišment da preispita mnoge svoje prethodne pretpostavke, ali nije uspelo da presudno poljulja njihovo osnovno uverenje da Amerika mora uvek i svuda da vodi.

Centralno obećanje Bajdenove kampanje je da će obnoviti američko vođstvo u svetu.

„Bajden je tu da bi potvrdio američko vođstvo“, insistira Blinken.

Saliven takođe potvrđuje svoje uverenje u američku izuzetnost.

Čak i ako se nađu manje moćnim nego ranije, piše on, Sjedinjene Države će uvek imati „jedinstveni kapacitet i odgovornost da pomognu da svet bude bolji“.

Kako to vide Bajdenovi savetnici, ključni problem spoljne politike SAD nije bilo verovanje u američku izuzetnost, već udaljavanje Donalda Trampa od nje.

U autorskom tekstu koji je napisao sa poznatim neokonzervativcem i suprugom Viktorije Nuland, Robertom Keganom, Blinken ponovo podseća na fašizam i komunizam kako bi opravdao američku ekspanzivnu spoljnu politiku.

Svako smanjivanje delovanje SAD, tvrde on i Kagan, pretilo bi da vrati svet u ambis 1930-ih.

Blinken i Kagan, drugim rečima, nude recept za stalnu intervenciju, zbog čega se rađaju bojazni da bi administracija Bajdena mogla predstavljati restauraciju neokonzervativizma u liberalnoj odeći i novih intervencija koje niko neće želeti.