Nova američka uloga na Balkanu

Uključivanje Srbije i Bosne i Hercegovine u sveevropski pokret uvođenja sankcija i kažnjavanje Rusije postalo je evropsko-američki prioritet.

Sve to praćeno je intenzivnom aktivnošću američkih predstavnika čemu je i Beograd izašao u susret, neuobičajenim gestom.

Američki ambasador Kristofer Hil predao je svoja akreditivna pisma odmah po sletanju na aerodrom, što je jedinstven slučaj u savremenoj diplomatiji, čime je omogućeno da praktično od prvog sata bude diplomatski potpuno operativan.

Američka strana Srbiji je prenela da je odgovorna za regionalnu stabilnost i da je potrebna njena saradnja u oslobađanju regiona od stranih uticaja, najpre Rusije, a potom Kine.

To je, reklo bi se, bio smisao susreta ambasadora Srbije u Vašingtonu Marka Đurića s predsednikom Bajdenom početkom ovog meseca.

Srbija će „nastaviti da dosledno sprovodi politiku regionalne stabilnosti, zalažući se za mir, prosperitet i ekonomski napredak svih građana Zapadnog Balkana“, napisao je Đurić potom.

„RANJIVI“ BALKAN: A, ovaj talas počeo je martovskom posetom pomoćnice državnog sekretara za Evropu, Karen Donfrid, a poslednja u tom nizu, zasad je ovonedeljna poseta troje senatora koji su u Beogradu počeli svoju turneju u koju su uključeni Sarajevo, Priština i na kraju sedište NATO u Briselu.

Troje senatora, aktivnih u odborima za spoljnu politiku i oružane snage, Kris Marfi, Džin Šejhin i Tom Tilis, kako su saopštili uoči svoje posete regionu, smisao turneje vide kao „potvrđivanje podrške SAD partnerima na Balkanu“, jer „doživljavamo najneizvesniju vojnu situaciju u Evropi od Drugog svetskog rata“.

Procenjuje se da je Balkan „ranjiv“ na rusko mešanje kojim Putin želi da oslabi zapad.

„Putin je dugo bio na strani onih koji nastoje da potkopaju jedinstvo i teritorijalni integritet na Balkanu i ne bi ništa više voleo nego da vidi produbljivanje tih podela“, ocenili su senatori, dodajući da mir na Balkanu ne može da se uzme „zdravo za gotovo“.

Sve troje senatora pripada grupi najaktivnijih u osudi delovanja ruskog predsednika Putina i Rusije, pristalice su priznanja nezavisnosti Kosova, bili su i inicijatori usvajanja Rezolucije povodom 30 godina proglašenja nezavisnosti BiH u kojoj se ističe podrška „demokratskoj, pluralističkoj i prosperitetnoj BiH“.

Političke osnove američke ocene stanja na Balkanu postavio je početkom meseca američki izaslanik za Balkan i zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji istovremeno vodi odeljenje za štampu i javnu diplomatiju, Gabrijel Eskobar.

On je rekao da Srbija nije najteža tema, nego BiH, koja nema „etnički“, već „korupcijski problem“.

Ona je najveći izazov Zapadnom Balkanu i zemlja u kojoj su obećanja zapada najmanje ispunjena.

Iako već duže vreme traju problemi sa BiH, tačnije sa Republikom Srpskom i njenim članom Predsedništva, Miloradom Dodikom, američko neslaganje sada je višestruko osnaženo posle ruskog napada na Ukrajinu.

Dodikovo delovanje ocenjuje se kao manifestacija ruskog i Putinovog uticaja, pa je u već pomenutoj Rezoluciji o BiH označen kao čovek koji narušava suverenitet zemlje, a prilikom sastanka u Sarajevu, na kojem je bio i Dodik, senatorka Šejhin je rekla da je „razočarana“ i da se ne slaže sa Dodikovim stavovima.

„EVROPSKI“ PUT SRBIJE: Senatorska delegacija, čini se, ispoljila je izvesno razumevanje za posebne odnose koje Srbija ima s Rusijom i nije pokazala nestrpljenje koje imaju evropski političari.

Senator Marfi rekao je, tako, da je „Srbija saveznik i partner SAD“ i „mi shvatamo da Srbija ima duge veze sa Rusijom“, ali i „ovo je trenutak kad postoji veliki rizik ako mi kao demokratska zajednica ne pošaljemo jedinstvenu poruku o posledicama ponašanja Rusije u Ukrajini“.

Marfi je najavio da će SAD „biti uz Srbiju narednih nedelja i meseci, da pošaljemo tu jasnu poruku Rusiji“, dok je senatorka Šejhin takođe najavila da će uvođenje sankcija Rusiji biti tema razgovora u budućnosti.

„Kao što je predsednik Vučić rekao, budućnost Srbije je uz ostatak Evrope, na zapadu, i ona se kreće u tom smeru. Ako je to namera, onda njena spoljna politika treba da bude usklađena sa EU“, kazala je.

Ti razgovori, naravno, nisu prošli bez eventualnih nagrada za Srbiju u slučaju saradnje.

Drugim rečima, Vašington bi mogao da pomogne da se „prepreke i barijere“ uklone, a da se put ka EU ubrza.

Ovakav, reklo bi se, delikatniji i iznijansiraniji američki stav rezultat je visoke ocene koje je američka administracija dala ponašanju Srbije u UN.

Veoma je pozitivno vrednovala ponašanje Srbije u UN, kad je dva puta glasala u skladu sa SAD i evropskim državama, osudivši napad Rusije na Ukrajinu i podržavši njeno isključenje iz Saveta za ljudska prava.

Gabrijel Eskobar to je nazvao „seizmičkom promenom“ u politici Srbije.

Američka politika, nema sumnje, usmerena je na podsticanje ovog stava i postepeno absorbovanje Srbije u tabor ostalih evropskih država.

Dok je u izjavama senatora naglasak stavljen na pridruživanje Srbije politici EU prema Rusiji, znači, uvođenju sankcija, predsednik Srbije istakao je drugo pitanje, koje senatori u Beogradu nisu ni spomenuli – BiH i Republiku Srpsku.

Vučić je naveo da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, kao i RS unutar BiH.

On je dodao da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i jačanje saradnje u svim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije, jer samo takav region omogućava održiv razvoj i same Srbije.

Rezolucija Evropskog parlamenta koju je pripremio Vladimir Bilčik i koja se u četvrtak našla pred Odborom za spoljnu politiku, u značajnoj meri odudara od intonacije razgovora koje su američki senatori vodili u Beogradu Srbiji se, tako, pripisuje destabilizujuća ulogu i traži da srpske vlasti „prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu“ i ugrožavaju „regionalnu stabilnost i pomirenje“.

Jasno je da se sve ovo odnosi na BiH. A, šta se doista dešava u BiH što izaziva toliku pažnju SAD, Velike Britanije i EU?

Posladnja faza zapleta počela je 5. aprila, kad je u Službenom glasniku RS objavljen Ukaz predsednice RS, Željke Cvijanović, o proglašenju Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.

Tim Zakonom predviđeno je da se nekretnine u vlasništvu države BiH pretvaraju u imovinu RS.

Prema njemu, trebalo bi da na RS bude upisana nepokretna imovina koju koriste entitetske institucije, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge javne službe čiji su osnivači RS, odnosno jedinice lokalne samouprave.

BIH BITNA ZA REGIONALNU STABILNOST BALKANA: Velike Britanija uvela je 11. aprila sankcije Miloradu Dodiku, a Kristijan Šmit 12. aprila, pozivajući se na Bonska ovlašćenja, Ukaz Željke Cvijanović stavio je van snage, do odluke Ustavnog suda BiH.

Uoči Šmitovog poteza, dodatak svemu bile su glasine koje su stigle i do evropskih prestonica o navodnim NATO planovima za Dodikovo hapšenje koje je zatim EUFOR demantovao.

Ustavni sud BiH specifičan je po tome štu u njemu sede trojica međunarodnih sudija, pa su mu odluke sa stanovišta RS unapred predvidljive.

Političari iz RS podvlače da iako Ustav BiH ne poznaje državnu imovinu BiH, šume, pašnjake i ostalo, ovaj sud je odlučio da je BiH vlasnik celokupne te, ustavno nepostojeće „državne imovine“, uključujući imovinu bivše SFRJ i bivše Socijalističke Republike BiH, ali i svih javnih dobara, pa nadležnost za regulisanje tog pitanja isključivo spada u delokrug Parlamentarne skupštine BiH, iz čega proizilazi da je Sarajevo vlasnik Banjaluke.

Pošto državne imovine nema u Ustavu BiH, a u njemu postoji član III, paragraf 3, koji izričito kaže: „Sve vladine funkcije i ovlaštenja koja nisu ovim Ustavom izričito povjerena institucijama BiH pripadaju entitetima“, jasno je da su imovinska pitanja automatski preneta u nadležnost entiteta, a time i RS.

U septembru 2021. Ustavni sud proglasio je neustavnim Zakon o šumama, a godinu i po ranije, Zakon o poljoprivrednom zemljištu RS.

Zvaničnici RS, u brojnim prilikama, ukazivali su da, imajući u vidu da Ustavni sud BiH štiti neki Ustav koji ne postoji, status ovog tela može brzo da postane neodrživ.

Američki ambasador u Sarajevu, Majkl Marfi podržao je Šmita, a on je odmah nakon ove odluke, koju je propratio izjavom o svojoj nameri da „neke ljude dovede razumu“, došao u Beograd, gde se sastao sa Vučićem, koji mu je, kako je saopšteno, „izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama i primenom Bonskih ovlašćenja“.

Istog dana Dodik je izjavio da ga „njegova turistička putovanja neće legitimisati kao visokog predstavnika. To nije pitanje gde je on bio, sa kim se sastao ili gde je govorio. To je pitanje koje se rešava procedurama po kojima su svi visoki predstavnici u BiH dolazili. Savet bezbednosti UN nije potvrdio njegovo imenovanje, što ga čini osobom koja tvrdi da je visoki predstavnik a da se nije našao ni u jednoj rezoluciji Saveta bezbednosti“, rekao je Dodik 14. aprila, dodajući da, „najbolji sinovi RS nisu izginuli da bi neizabrani Nemac Kristijan Šmit krčmio ono za šta su dali najvrednije“.

Dodik je sutradan došao u Beograd kako bi mu predsednik Srbije preneo o čemu je razgovarao sa „neizabranim Nemcem“, ali je u kratkoj objavi naglasak stavljen na mir u regionu.

„Mir i stabilnost regiona su suštinski interes Srbije i Srpske, kao i jedinstven stav o važnim političkim pitanjima za ZB, ali i Evropu“, naveo je predsednik Srbije.

Zašto je sad sve ovo zanimljivo?

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga, socijaldemokrata Kristijan Rot izgrdio je 7. aprila Dodika i ocenio da je njegova retorika „ista kao Putinova“.

Koji dan kasnije, srpski političar Nenad Čanak prilično jasno je uobličio da se Dodik „oslanja na režim Vladimira Vladimiroviča Putina“ i da je čitava priča o Dodiku „zapravo priča o Rusiji“.

Dodik je to potvrdio 19. aprila, istog dana kad su američki senatori bili u Beogradu na tribini Rat u Ukrajini – šta znači srpska neutralnost, saopštivši da se nikad neće odreći saradnje sa Rusijom i da nikad neće uvesti sankcije Rusiji.

Izvesno je da ovo nije retorika koju SAD žele da čuju u ovom trenutku i da će nastojati da ona ne remeti evropsku harmoniju u odnosu prema Rusiji.

Može stoga da se očekuje da će budući razvoj događaja u BiH kratkoročni biti odlučujući za regionalnu stabilnost na Balkanu.