U ovom romanu on se obračunava sa sopstvenom (be)smrtnošću, tom opsesijom modernog čoveka, obilazeći svet u potrazi za čarobnim napitkom večne mladosti. Duhoviti, satiričan, provokativan do bezobrazluka, ali i ljubavnički i roditeljski nežan do neprepoznavanja, Begbede još jednom poentira i ostavlja iza sebe još jedno delo koje ga svakako približava besmrtnosti.

Frederik Begbede (1965) jedan je od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Dosad je objavio romane “Mémoire d’un jeune homme dérangé”, “Praznik u komi”, “Ljubav traje tri godine”, “699 dinara”, “Windows on the World”, “Romantični egoista”, “U pomoć, molim za oproštaj”, “Francuski roman”, “Una i Selindžer”i “Život bez kraja”.

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu “Prix de Flore” koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom “Cafe de Flore”, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi.

Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio u roman (“Francuski roman”), najličniji dosad, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu “Renaudot” nagradu.