Onlajn prodaja knjiga - hibridna sadašnjost i jasna budućnost 1Foto: Stanislav Milojkovic

U prvih deset dana od proglašenja pandemije koronavirusa i uvođenja vanrednog stanja faktički je nestalo tržište knjiga u Srbiji. Knjižare se još nisu u poptunosti oporavile od tog udarca i od činjenice da je smanjeno kretanje ljudi. Ali potreba za knjigama nije nestala. Otuda se naglo povećala onlajn prodaja knjiga – objašnjava za Danas Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.

Sa konstatacijom da je onlajn prodaja knjiga znatno porasla sa novonastalom situacijom izazvanom svetskom epidemijom virusa kovid 19, saglasni su i naši ostali sagovornici – vlasnici, urednici i predstavnici izdavačkih kuća Clio, Partizanska knjiga, Književna radionica Rašić i Vulkan izdavaštvo.

Kad je reč o Arhipelagu, Božović navodi da je onlajn prodaja njihovih izdanja u toku vanrednog stanja veća za čak četiri puta u odnosu na period pre pandemije.

U toku leta došlo je do izvesnog usporavanja onlajn prodaje, što je i bilo očekivano, ali je ona i dalje bila značajno veća nego pre početka pandemije. U toku jeseni došlo je do novog rasta onlajn prodaje – objašnjava urednik.

Za iskustvo sa onlajn prodajom izdavačke kuće Clio se, kako kaže glavni urednik Zoran Hamović, pre može reći da je zanimljivo nego dobro.

Ali sasvim je izvesno da će biti sve bolja. I tokom vanrednog stanja trudili smo se da ne ostavljamo čitaoce bez knjiga koje su želeli. Kad su prestale da rade kurirske službe, sami smo je organizovali. Imali smo divne susrete sa ljudima, bilo je i straha pa smo ostavljali na dogovorenom mestu knjige, te tako poštovali beskontaktnu dostavu. U prethodnih osam godina trudili smo se da ohrabrimo čitaoce da plaćaju knjige karticom, da im knjiga stigne brzom poštom za jedan dan. Nije bilo lako, išlo je sporo i na početku smo otvarali šampanjac kad god se neko odlučio na takav način kupovine. Ali mnogo je bilo više onih koji su porukama preko sajta, mejlom ili telefonom naručivali knjige i plaćali pouzećem – priča Hamović.

Vladimir Arsenić, urednik u Partizanskoj knjizi, konstatuje da iskustva ove izdavačke kuće s onlajn prodajom nisu rđava.

Naime, premda je kod nas još popularnija prodaja u prodajnim objektima, epidemijska situacija nas sve više opredeljuje, hteli ili ne, na onlajn kupovinu, ne samo knjiga, već i drugih artikala. Većina prodavaca, a tu ne mislim samo na izdavačke kuće i knjižarske lance, privikava se na novonastalu situaciju tako da će na vaše pitanje odgovor moći podrobnije da se pruži za neko vreme. Zasad bih rekao da i dalje neuporedivo vodi prodaja uživo – naglašava Arsenić.

Međutim, kako dodaje, prodaja knjiga još uvek se nije preselila iz knjižara u virtuelni prostor, mada tendencija definitivno postoji.

Ipak, sve zavisi i od čitalaca. Oni koji znaju šta žele, nemaju problem da kupe knjige onlajn. Oni, pak, koji tek traže knjigu koju bi kupili vole da uđu u knjižaru, da listaju, pročitaju tu i tamo pokoju stranicu, konsultuju se sa knjižarima i na kraju se odluče ili ne odluče. Problem s onlajn kupovinom je teško osvajanje novih čitalaca, uglavnom se zadržavate na onima koji su vas već dobro upoznali – naglašava urednik.

Da su knjižare i dalje dominantni kanal prodaje, slaže se i Gojko Božović.

To će svakako ostati i u narednom periodu. Ali nema nikakve sumnje da se navike čitalaca menjaju i da se sve više ljudi odlučuju za onlajn kupovine knjiga. Tome pogoduju i sve bolji sajtovi izdavački kuća, kao i pogodnosti koje pružaju pojedini klubovi čitalaca koji postoje pri izdavačkim kućama. Arhipelag je veoma posvećen daljem razvoju Kluba čitalaca Arhipelag. Taj klub je sve brojniji, zbog čega smo se odlučili da dalje radimo na unapređenju onlajn prodaje knjiga u Arhipelagu – kaže Božović.

Aleksandra Rašić Radosavljević, vlasnica i glavna urednica Književne radionice Rašić, objašnjava da je od početka epidemije primetan je rast prodaje knjiga onlajn, a da je posebno velik rast prodaje elektronskih knjiga.

Ne bi se moglo reći da se prodaja knjiga sasvim preselila u virtuelni prostor, veliki broj kupaca odlučivao se za kupovinu u knjižarama koje su radile tokom vanrednog stanja, ali je porast onlajn prodaje bio očigledan. Što se naše izdavačke kuće tiče, a čini mi se i svih ostalih, takođe je primetan pad ukupne prodaje, jer je knjiga, odnosno kultura, prvo čega se ljudi odriču u kriznim vremenima. Naravno, uvek postoje oni koji će se odreći nečeg drugog zarad knjiga, i sasvim smo svesni da nema mesta za žaljenjem zbog pada prodaje jer su okolnosti takve da traže sasvim nove strategije rada i prodaje, posebno malih izdavača – objašnjava Rašić Radosavljević.

I Zoran Hamović ističe da je veb ili onlajn knjižara naša hibridna sadašnjost i prilično jasna budućnost.

Ne samo prodaja, već se produkcija i uređivanje sadržaja preseljava u virtuelni prostor. Kovid je samo intenzivirao promene i usvajanje novih rešenja. Kao i pred svim tradicionalnim izdavačkim kućama, tako je i pred našom veliki izazov transformacije i prilagođavanja – napominje Hamović.

U vremenu u kome živimo, onlajn prodaja je nešto što uzima maha, smatra Mina Lukić, pi-ar menadžerka izdavaćke kuće Vulkan.

Godinama unazad imamo onlajn prodaju i sajt koji je pregledan, prilagođen potrebama svih korisnika i lak za snalaženje. Živimo u digitalnom dobu, a kupovina iz udobnosti svog doma je prednost sadašnjeg vremena. Situacija u kojoj smo se svi našli, u kojoj smo zatečeni pandemijom, navela je čitaoce da se još više okrenu kupovini knjiga preko sajta. U trenutku kada smo svi imali više slobodnog vremena, kvalitetne i dobre knjige pomogle su nam da skrenemo misli i lakše prevaziđemo nesigurnost i strah koji su bili prisutni. U vremenu koje je izazovno za sve nas, posebno u periodima u kojima su trajale mere zabrane kretanja, mi smo našim vernim čitaocima nudili brojne akcije zahvaljujući kojima su mogli da kupe knjige po povoljnim cenama, dostava je bila besplatna i na taj načn pokušali smo da olakšamo period izolacije ljudima uz čju podršku smo postali lider na ovim prostorima – ističe Lukić.

Moderno vreme, dodaje ona, donosi nove navike i način života.

Generacije koje stasavaju neminovno idu ka virtuelnom svetu. Komunikacija sa korisnicima je brža, jednostavnija i kvalitetnija od kada su društvene mreže postale dostupne svima. Kupovina knjiga je jednostavija od kada postoji mogućnost da se naruči preko sajta, na kome se nalaze sve informacije o knjizi, autoru… I evidentan je porast onlajn prodaje. To je naša budućnost. Ali isto tako, knjižare, kao mesta gde se slave knjige, gde pre kupovine možete prelistati knjigu, osetiti papir i korice pod prstima, uvek će postojati i biti otvorene za sve čtaoce i ljubitelje pisane reč. U toku najjačeg talasa pandemije, svi smo morali da prilagodimo svoje poslovanje novim uslovima, pa su tako i knjižare morale da koriguju svoj rad. Ali to nije negativno uticalo na nas, posebno što se, od kada se radno vreme ustalilo, strogo vodi račna da se sve mere (i preporučne i propisane) maksimalno poštuju, kako bi knjižare bile lepa, udobna i sigurna mesta za sve koji žele da čtaju – napominje Mina Lukić.

Po pitanje odakle stiže najviše narudžbina, izdavačke kuće imaju različita iskustva.

Podaci koje imamo govore da broj porudžbina iz unutrašnjosti raste što nam je posebno drago. Beograd je ogromno tržište u kojem postoji velik broj knjižara i do knjiga se relativno lako stiže. Čitaoci iz unutrašnjosti teže dolaze do knjiga i zato je njima ugodnije i zgodnije da kupuju onlajn. Kad je u pitanju prodaja uživo tu Beograd vodi ubedljivo – ističe Vladimir Arsenić, urednik Partizanske knjige.

I Aleksandra Rašić Radosavljević, vlasnica i glavna urednica Književne radionice Rašić, kaže da narudžbine koje stižu onlajn pretežno dolaze iz unutrašnjosti.

Polovinu prodaje elektronskih knjiga čine kupci iz Srbije, a ostatak čine (oko 30 odsto) kupici s područja bivše Jugoslavije. To je sasvim razumljivo, s obzirom na mali broj knjižara van Beograda, kao i cenu poštarine prema zemljama regiona i Evrope, a da ne pominjemo Ameriku, Kanadu ili Australiju – objašnjava urednica.

U izdavačkoj kući Clio još uvek najviše knjiga šalju širom Beograda. Ta se tendencija ipak polako menja.

Odgovor bi mogao biti jednostavan i očekivan, da je najviše narudžbina iz Beograda. Međutim, događaju se promene koje nas raduju – proporcija se menja i možemo da kažemo da se broj knjiga koji šaljemo van Beograda približava onom koji naručuju čitaoci u Beogradu – ističe Zoran Hamović.

Slično iskustvo imaju i u IP Arhipelag.

Sve je veći broj porudžbina koje dobijamo iz unutrašnjosti. U mnogim mestima, čak i za naše prilike u većim gradovima, onlajn kupovina je jedini način čitaocima da dođu do knjiga koje ih zanimaju. Negde nema knjižara, negde ponuda knjižara ne zadovoljava interesovanja i potrebe čitalaca. Iz Beograda tradicionalno već dobijamo dosta onlajn porudžbina. Navike se razvijaju sporo i postepeno, tako je i sa onlajn prodajom, ali oni koji jednom pređu na onlajn prodaju pokazuju se kao vrlo privrženi njoj kao izboru – dodaje Gojko Božović.

Vulkan izdavaštvo ima 28 knjižara širom Srbije. Ipak, najviše čitalaca je i dalje u Beogradu, pa tako i onih koji kupuju knjige onlajn.

Beograd je najveći grad u Srbiji, pa samim tim ima i najveći broj čitalaca. Ono što je veoma pozitivno jeste da ljudi širom Srbije uživaju u kvalitetnoj literaturi. Vulkan izdavaštvo vrši dostavu knjiga na kućnu adresu na teritoriji cele zemlje, tako da su redovni onlajn korisnici ljudi iz svih gradova Srbije. Takođe, imamo 28 knjižara u svim većim gradovima i tendenciju da otvaramo knjižare u još gradova. Upravo je i onlajn prodaja knjiga olakšala da svako, bez obzira na mesto stanovanja, može da dođe do svoje omiljene knjige – zaključuje Mina Lukić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.