Protest

Božidar Mandić Ljudi ne protestuju, jer se plaše da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Oni neguju strah više od sopstvenih želja. Metafizički to možda ima opravdanje, ali na planu postojanja – ne, jer treba težiti društvenim potrebama i emancipaciji identiteta. Osnovno načelo revolucije Jednakost – Bratstvo – Sloboda, mnogi su zaboravili. Desila nam se uspavanost. Zbog toga ne treba pristati na nerelevantnost u ponuđenom vremenu. Stanje stvaramo mi sami. A, autentičnost je jedino moralno merilo naše ostvarenosti. Protest je terapija. Čim se pobuniš, osetiš da si živ. Krvotok snažnije poteče, a apatični obruči oko nas raspadaju se. Dok vičeš … okupljaš se … nosiš transparente … u stomaku ti raste prijatnost.
Svet je postao klub ljubitelja nesreće. I dalje se prihvataju mali staljinizmi i sivkasti fašizmi, jer čovek ne želi da bude odgovorno biće. On traži vođu, vođa traži masu. Ne mogu da razumem mlade i njihovo opredeljenje na ćutnje. Time oni neguju prostotu staračkog umora. Zato je protest zdrava reakcija naspram pojedinačnog dremanja. Reforma iščekivanja duše nije nikakav opšti pojam, već potreba pristizanja vrlijeg života, makar privremeno. Treba negodovati protiv politike, ekonomske eksploatacije, države i onih koji neće da vode ljubav. Danas je zabranjeno reći ono zbog čega bi vrlo brzo bio zabranjen – kao i u sva druga vremena. Svaki onaj koji je tražio smisao, izgubio ga je. Onaj koji ga nije tražio zaradio je besmisao. Pa u čemu je onda smisao života – pita me jedan mladić. Pa u tome da smisao ne postane deo obesmišljenosti. Niko nema prava da nam nabaci krivicu samo zbog toga što smo živi. Prijatelj – selektor jednog festivala – priča kako su ga ove godine svi hvalili za izbor, samo ga je jedan prijatelj uvredio i sedam dana je trpeo bol. Treba protestovati protiv proizvođača bola, jer oni to čine, najčešće, namerno oslobađajući se svojih frustracija i nemogućnosti.
Pazim da pomažući ne odmognem bližnjima. Obazriv sam, ali i kritičan. Apatije i depresija postaju autoritativne pojave. Radost je za njih negativno uzbuđenje. Strinberga su žene volele noću i mrzele ga preko dana. Zlo je vest kratkog daha. Ono samo sebe pojede. Zato ne treba odustajati od nepristajanja na oduzimanje lične slobode. Ponekad delujemo luckasto, ali to osvežava predloge za život. Jer to je pokušaj da se obelodani tamna strana življenja. Isto progoni isto. Najčešće avangardisti zabranjuju avangardiste.
Govor je uslov erekcije.