Proza iz psihološke radionice 1

Od najmlađih dana piše pripovetke i pesme, ali je dugo objavljivao isključivo poeziju – prvo na srpskom, a kasnije i na engleskom i francuskom.

Konečni je takođe napisao desetak, mahom eksperimentalnih, pozorišnih tekstova (na engleskom i srpskom) koji su izvođeni u Danskoj, Estoniji, Nemačkoj, S.A.D., Srbiji, Finskoj i Holandiji. Njegova multimedijalna predstava „Dvojnost“ izvedena je u čuvenoj sali Pogon Doma omladine Beograda 2003. godine.

Preko četvrt veka Konečni se bavi i umetničkom fotografijom. Imao je nekoliko velikih samostalnih izložbi u Kaliforniji, jednu u Talinu u Estoniji, kao i u Beogradu.

Koncentrišući se, konačno, na proznu delatnost Vladimira Konečnog, interesantno je da je on, mada se bavio pisanjem pripovedaka na svom maternjem jeziku od ranih dana, tek 2003. godine odlučio da objavi jednu svoju priču u Srbiji, u čačanskom časopisu ART 032. Ta pripovetka „Erlijan“, u nešto izmenjenom obliku, bila je uključena i u prvu knjigu pripovedaka Konečnog na srpskom jeziku koju je pre četiri godine objavio „Prometej“: Atif – Odbrane i nove pripovetke (2014. godine)

Pred čitaocima je sada druga knjiga pripovedaka i proznih tekstova Konečnog („Selfi na mostu“, koju sa zadovoljstvom objavljuje „Prometej“. Svi tekstovi su napisani u relativno kratkom periodu, od kraja 2014. do kraja 2017. godine i svi, sem jednog (najkraćeg), veoma brzo su objavljeni u uglednim časopisima u Srbiji (Koraci, Književne novine, Bdenje, Zlatna greda, Letopis Matice srpske.) Kao i pripovetke u prethodnoj zbirci Atif, i, uostalom, pesnički i dramski opus Konečnog, njegovi novi radovi odlikuju se povremenom naklonošću ka apstraktnom i filozofskom. Ovde ću dati sebi slobodu da citiram svoje mišljenje o zbirci Atif, koje je doslovno relevantno i za novu zbirku „Selfi na mostu“: „Međutim, za razliku od svoje poezije, u pripovetkama se Konečni u velikoj meri orijentisao na konkretne životne teme i tanane, emotivne i erotske odnose, mada neke od tema očigledno potpadaju pod rubriku ‘velike’. Tu će čitalac naći i bogatstvo upečatljivih portreta ljudi i žena u neverovatno različitim okolnostima, ponekad nadrealnim, ne samo u Srbiji, nego i u ‘celom svetu’.“ Povrh poželjnog tematskog i emotivnog kontinuiteta sa prethodnom zbirkom, dva nova rada – od kojih je jedan, duži, završen tek oktobra 2017. godine – uvode, čini se, nove književne oblike u srpsku prozu.

Da bi se ovaj portret pisca upotpunio, treba navesti da je Vladimir Konečni doktorirao eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetu u Torontu u Kanadi 1973. godine i da je od 1982. do 2008. bio redovni profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu – gde je sada profesor emeritus. Istovremeno je više godina bio redovni profesor metodologije psiholoških istraživanja na Beogradskom univerzitetu. Dobitnik je američke Gugenhajmove nagrade za istraživački rad u Brazilu, Australiji i Papui Novoj Gvineji.