Sa zapada nešto novo

Stručnjaci tvrde da ovaj sport beleži najveći rast popularnosti u SAD, a odnedavno zavredeo je i pažnju televizije Eurosport koja se zbog njegove atraktivnosti odlučila da prenosi utakmice jedne od najmlađih američkih liga – Nacionalne lige LAKROSA. Nekima je poznat i kao „najbrži sport na dve noge“.

Naš čovek u lakrosu

Kakav bi to američki sport bio da u njemu zapaženu ulogu nemaju i ljudi poreklom sa ovih prostora. Član ekipe Kolorada je izvesni Nenad Gajić, rođen 1983. u Barnabiju u Kanadi. Na draftu 2004. izabran je kao 39. igrač, ali je dve godine bio van lakrosa pokušavajući da napravi hokejašku karijeru. Ipak, napustio je univerzitetski hokejaški tim u Nebraski i pridružio se Mamutima pred početak ove sezone. Na do sada odigranih pet utakmica postigao je tri gola i 11 puta je asistirao.

Kako prepoznati lakros? Nemojte se zbuniti ako na TV ekranu ugledate igrače nalik hokejašima, bez klizaljki, koji, umesto ka zemlji, svoje štapove drže podignute uvis i, umesto ravnog završetka, na kraju štapa imaju mrežicu nalik onoj kojom biste možda lovili leptire. Između njih ne leti pak, već tvrda gumena loptica.
Zapravo tvorci još jednog u nizu „otkačenih“ sportova nisu Amerikanci već Kanađani koji su ga prihvatili kao nacionalni. Svoje znanje podelili su sa južnim susedima i sada organizuju zajedničku ligu. Počeci lakrosa sežu čak do 15. veka i pripisuju se domorocima na severnoameričkom kontinentu. Indijanci su se skupljali u grupama i do 1.000 da bi jurili improvizovanu loptu od jelenske kože kojom su umesto golova gađali veliko kamenje ili drveće. Igrali su na polju dugom i do kilometar. Lakrosom su znali da rešavaju međuplemenske sporove, a dvoboj bi trajao od izlaska do zalaska sunca. A onda su uveli konje. U 18. veku lakros je pomogao plemenu Odžibva da zauzme tvrđavu Mihilimakinak. Pozvali su Engleze da posmatraju meč, a onda ih u toku utakmice napali i masakrirali tomahavcima. Prvi Evropljani koji su saznali za novi sport bili su francuski jezuiti (17. vek). Prvi lakros klub osnovan je 1856. u Montrealu, a 11 godina kasnije utvrđene su dimenzije terena i odlučeno je da se igra „deset na deset“. Do 1900. počeo je da se igra po školama i fakultetima, a 1904. i 1908. bio je i olimpijski sport. Tokom tridesetih godina u Kanadi je napravljena verzija lakrosa za dvorane.
Savremeni lakros igra se na dva načina. U tzv. velikom lakrosu tereni su dugački 100 metara i široki 54 metra tako da ekipe nastupaju na fudbalskim stadionima. Svaki tim u polju ima deset igrača (golmana, tri defanzivca, tri igrača sredine terena i tri napadača). Gol je kvadratnih dimenzija, visine i širine 1,8 metara. Igrači nose hokejašku zaštitnu opremu na gornjoj polovini tela i štapove sa mrežicom (kros – po kojima je sport i dobio ime) duge od jednog metra (napadači) do 1,8 metara (odbrana). Golmani imaju nešto veći prečnik mreže. Manji lakros koristi hokejaške dvorane i postojeće dimenzije terena i golova, kao i zaštitnu ogradu. Umesto leda igrači se kreću po veštačkoj zelenoj podlozi. Za razliku od lakrosa koji se igra napolju, igrači u malom lakrosu imaju isključivo kratke štapove sa mrežicom. U obe verzije, golovi se ne nalaze na ivici terena već su pomereni unutar polja pa ih igrači mogu obilaziti. Napad u velikom lakrosu traje 60 sekundi, dok je u malom ograničen na 30.
Igranje lakrosa u Severnoj Americi podignuto je na profesionalni nivo. Organizovane su Mejdžor liga lakrosa (MLL) i Nacionalna lakros liga (NLL). MLL se igra na velikim terenima i u njoj nastupa 10 isključivo američkih timova podeljenih u istočnu konferenciju i zapadnu). Liga je startovala 2001. i od tada po dva puta šampioni su bili Long Ajlend, Baltimor Bejhouks (sada Vašington) i Filadelfija, koja je i aktuelni prvak.
Nešto starija i popularnija je NLL u koju su uključeni i kanadski klubovi. Liga je formirana 1986, ali je tek 1997. profesionalizovana. Trenutno je u NLL uključeno 10 klubova iz SAD i tri iz Kanade, podeljenih u istočnu diviziju i zapadnu diviziju. Najuspešniji su Toronto Rok koji imaju pet titula i Filadelfija sa dve. Aktuelni šampion je Kolorado Mamut.
Šta je opredelilo brojnu publiku da do poslednjeg mesta puni dvorane i frenetično navija za nove ljubimce? Lakros u dvorani je daleko atraktivnija varijanta ovog sporta. Svaka ekipa u polju ima po pet igrača i golmana i osim oblika terena, hokeju duguje i brojna pravila i karakteristične poteze. Izmene su „leteće“ pa, uz ograničenje napada na 30 sekundi i nemogućnost da loptica napusti poprište borbe, igra neprestano teče i ređaju se napadi za napadom. Broj faulova i prekida sveden je na minimum jer se sankcionišu samo najteži prekršaji i nesportska ponašanja. Publiku privlači i mogućnost igrača da, kao i u hokeju, „bodičekom“ nabace protivnika na ogradu. Igrači su neverovatno spretni u kontrolisanju loptice pa se mogu videti atraktivna proigravanja, primanje i izbacivanje „projektila“ iz mrežice za samo sekund, a u proseku padne nešto više od 20 golova na utakmici što publiku ne ostavlja da se dosađuje zbog raznih taktičkih zamisli trenera i trajanja meča od 60 minuta. Gol vredi jedan poen (u MLL postoji i pogodak za dva poena), isključenja mogu biti od minut, dva ili tri minuta. Dve lige su se odlično uklopile i kada je reč o rasporedu igranja. NLL startuje 30. decembra, a veliko finale igra se 12. maja, kada su na programu prvi mečevi MLL, koji zatim traje do avgusta, pa su ljubitelji lakrosa u prilici da uživaju skoro tokom cele godine.
Da je NLL odlično prihvaćen kod publike pokazuju i podaci o prosečnoj posećenosti u prošloj godini. Ova liga našla se na 30. mestu svih svetskih liga (fudbal, ragbi, hokej, košarka…) sa prosečnom posetom od 10.703 gledaoca, dok je MLL na 79. mestu, a utakmice te lige u proseku gleda 4.295 gledalaca. Rastuća popularnost nije promakla medijima, pa su se na listi televizija koje su prenosile ili prenose mečeve lakrosa našla i imena kao što su Foks, NBC, ESPN, Versus… U SAD izlazi i specijalizovani časopis Lakros koji pokriva sve aktuelnosti. Maja 2001. u prodaju je puštena video igra Blest lakros za najveće „zaluđenike“. Zato i ne čudi što na ulazak u MLL čeka sedam, a u NLL šest klubova iz ostalih gradova SAD. Klub iz Sijetla nastupaće u Ki areni koju koriste NBA ligaši Supersoniksi. Denver Autlousi iz zapadne konferencije MLL dele Invesko fild sa mnogo popularnijim Denver Bronkosima iz NFL.
Dve lakros lige u SAD pokrenute su za žene. Na velikim terenima ženski timovi imaju po 12 igračica u polju i kod njih nije dozvoljen kontakt tako da od zaštitne opreme imaju samo specijalnu masku za lice i štitnik za zube.