Hasan Blasim („Verovatno najveći živi arapski prozni pisac“, po kritičaru londonskog Gardijana) piše o današnjem vremenu i proživljenim aktuelnim društvenim događajima.
Već na samom početku romana Bulbul i njegov gazda (koji je nedavno objavila Geopoetika), tamo gde nam se njegov mladi junak Bulbul predstavlja, postaje jasno o kakvim vremenima će tu biti reč, budući da je on rođen 1984, u jeku iračko-iranskog rata: „Ja i moja mlađa sestra Zehra smo siročad. Majka je umrla na porođaju donoseći na svet Zehru, a kad je meni bilo šest godina, poginuo nam je otac. Pošao bio u Nedžef na sahranu svom sinovcu, autobus se u putu prevrnuo, zapalio i otac je izgoreo“.
Posle ovoga teško se može desiti išta tragičnije (mada može strašnije!) i osetljiviji čitalac, pogotovu ako je i sam – kao što mnogi sa Balkana jesu – prošao kroz pakao građanskog rata, može lako odlučiti da knjigu odloži na stranu, s potajnom namerom da joj se nikad više ne vrati.
Srećom, većina to neće učiniti, a svako ko bude čitao ovaj Blasimov roman naći će u njemu originalnu zabavu u lancu od sedam krimi-priča s mestimičnim osveženjima u vidu kratkih erotskih sekvenci začinjenih jetkom političkom satirom, za koju narator pred kraj kaže: „Bila je to šega na račun one lopovske družine što nas je u ime religije pokrala i opljačkala“.
Zbog svega toga Blasim piše knjigu na narodnom jeziku u kojoj čitamo svu gorčinu izgubljenih godina i mladih života iz Iraka i drugih arapskih zemalja, koje decenijama prati slična, tragična sudbina.
Ali odmah po pojavi te knjige piscu su počele stizati pretnje po život, njegov i njegovih bližnjih – navodi prevodilac ovog romana, Srpko Leštarić u svom pogovoru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
