Prevod trećeg romana Dragija Bugarčića iz trilogije o vršačkom Šinteraju „Slepi spomenik“ („Čigoja štampa“, 2015) objavljen je u Nemačkoj pod naslovom „Das blinde Denkmal“, u izdanju“ Osvald Hartman Verlaga“ iz Zershajma, u prevodu Iwana Hajdinjaka i Nine Karger.
Čitavo literarno Bugarčićevo delo izvire iz lepe i opasne varoši Vršac. Po Šinteraju su 1944. i kasnije posejane neobeležene masovne grobnice. O tom nepočin-polju priča „Slepi spomenik“, posle romana „Sporedna ulica“ i „Gatalica“, kojim provejava slepa savest Vrščana. Napisan je u jednoj rečenici. U njoj se ukrštaju tri posleratne priče, ispovesti dve devojčice i dečaka. Svojim posleratnim pričama susreću se Nemci Beatriks Fiksman, Tereza Veber i Gerhard Šmit, rođeni u Vršcu odakle su otišli u Austriju i Nemačku. Poneli su mučne, opore uspomene kojih ne mogu da se oslobode. Govore novinarima u želji da sebi olakšaju i prošlost sa drugima podele, ukažu na svirepe ljude čija je savest oslepela pošto im je pogled na svet sužen na jedno čkiljavo oko, svirepo. Dvoje su bili zatočeni u vršačkim logorima 1944. a Beatriks 1948. na „Golom otoku“. Sanjaju i ulažu napor, potpisuju peticije i šalju ih zemljacima, da se na Šinteraju podigne spomen-krst i osveštaju pokopani ljudi. Nema odgovora iz učmalog grada sa zadahom kasabe u vreme interneta.
U knjizi vršački slikar kaže: „Nisam bio na Šinteraju, nisam se usudio da pogledam otrovnu koprivu i prođem između podivljalog bilja i sprženih žbunova. Samo sam na fotografijama gledao travuljinu, korov na pasjem i ljudskom groblju. Naslikaću Šinteraj i njegovo divlje nemo bilje jednog dana, verujem“, kaže u knjizi vršački slikar. Prevod „Sporedne ulice“ („Dreilaufergasse“) objavljen je u Nemačkoj 2010, a prevodi se i „Gatalica“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
