Jovo Bakić: To su sve ludosti koje ovaj režim protura da bi građani živeli u psihozi kako je u Srbiji stalno opasna situacija i da predsednik Vučić čini natčovečanske napore da odbrani Srbiju.

Đorđe Pavićević: To je već postao stil vladanja – stalno izmišljanje kriza i zavera, stalno izmišljanje nečega što se radi iza leđa predsedniku. Već smo imali nekoliko navodnih pokušaja ubistava predsednika, a najavljivali su se i svetski ratovi.

Bakić: Stalno se najavljuje da bi u ovoj godini, eventualno u sledećoj, moglo doći do potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine, pa je potrebno pripremiti javnost. Tabloidi pišu da su Zorana Đinđića ubile strane obaveštajne službe, kada je pooštrio stav o Kosovu. Nagoveštava se da je sada u sličnoj situaciji i Aleksandar Vučić – da je i on u životnoj opasnosti – jer brani Kosovo. Pominju se britanske obaveštajne službe, Nemci, i tako dalje. Svi su se oni zaverili protiv hrabrog, neustrašivog predsednika koji se bori za Kosovo i ne popušta pod pritiscima Zapada.

Pavićević: Jedan od motiva što se stalno izmišljaju te priče je što je dobar deo biračkog tela Srpske napredne stanke antizapadno orijentisan. Vlast stalno mora da se obraća tim ljudima, da ih hrani pričama o tome kako Vučić nije čovek Zapada, kao što ga optužuju neki opozicioni političari, nego da se on upravo bori protiv Zapada.

Bakić: Ministar Vulin je ovih dana izjavio i da su dva crnogorska oficira, koja su u sastavu međunarodnih snaga na Kosovu, u funkciji secesije Kosova. Sve je to toliko tužno i smešno da je svaki komentar izlišan. Naš predsednik Vučić predstavlja sebe kao šampiona diplomatije. Hvali se da ima dobre odnose i sa Rusima, i sa Kinezima, i sa Sjedinjenim Američkim Državama, naravno i sa Nemačkom. Ako sa svima ima dobre odnose, zašto bi se onda protiv njega vodio specijalni rat? Pošto Srbija ima najveće društvene nejednakosti u celoj Evropi, onda treba stalno insistirati na nacionalnoj homogenizaciji kako bi ta priča zasenila socijalne razlike koje su uvredljivo velike. To je, zapravo, funkcija priče o specijalnom ratu.

Pavićević: Sve što ne ide u prilog Vučiću proglašava se za specijalni rat. Pogledajte kako žučno reaguju poslanici vladajuće stranke kada se u skupštini Srbije pomene neki član Vučićeve porodice, posebno njegov brat.

Bakić: Niko porodicu ne bi dirao, da članovi te porodice nisu bili zatečeni u vrlo neobičnim situacijama. Ako je Vučićev sin viđen u društvu ljudi sa debelim krivičnim dosijeima, ljudi koji su i osuđivani, a svi nose iste majice, onda se moramo zapitati – dečko, šta ti tamo radiš?

Pavićević: Vučić je bio na inauguraciji turskog predsednika Erdogana. Autoritarni lideri se na neki način uzajamno pomažu, oni su saveznici, izlaze u susret jedan drugom. Vučić daje Dodiku pozajmice, Srbija je čak pod neobičnim okolnostima kupovala neke deonice u Crnoj Gori kada je to zatrebalo tamošnjoj vlasti. Autoritarni lideri se boje makedonskog scenarija zato što se on pokazao kao uspešan model za obaranje autoritarnih režima.

Bakić: Apsolutno se slažem sa onim što je Đorđe Pavićević rekao o saradnji autoritarnih lidera. To je koalicija autoritarnih vladara od Rusije, preko Turske, do Balkana i Mađarske. Autoritarna vlast uvek traži neprijatelja da bi pričom o ugroženosti homogenizovala narod. Ona uvek povezuje sopstvenu opoziciju sa „spoljašnjim silama mraka“.

Pavićević: U ovoj zemlji se stalno raspravlja o tome da li Amerikanci žele zlo Srbiji, da li postoji nekakav tajni plan Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država protiv Srbije i da li neke strane sile ruše našeg predsednika. Tako je bilo i u vreme Miloševića, kada se u domaćim, režimskim medijima govorilo da je Srbija na čelu svetske borbe protiv imperijalizma, a u stvari je bila međunarodni parija. Matrica je uvek ista, samo se menjaju akteri.