Rodoljub Šabić: Na čelu bezbednosnih struktura nalaze se visoki funkcioneri vladajuće stranke, a njihov rad trebalo bi da kontrolišu partijski funkcioneri nižeg rang te iste stranke koji sede u parlamentarnim odborima. Naravno da će svaki izveštaj dobiti pozitivnu ocenu u tim odborima. To nije nikakva kontrola, to nije ni gluma, nego šmira.

Božo Prelević: Sadašnje stanje u policiji i bezbednosnim službama je po meri vladajuće stranke. Deo policije radi svoj posao veoma profesionalno, dok drugi deo kontroliše politika. Zbog toga nekih istraga nema, druge se protežu do u nedogled, a tužilac ponekad ne može da dobije podatke od policije.

Dosta je karakterističan slučaj smrti Stanike Gligorijević koja je poginula u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu. U tom udesu učestvovalo je vozilo direktora Koridora Srbije, funkcionera Srpske napredne stranke. Tužilac je u 30 navrata od policije tražio snimke i nije ih dobio, a policija je te snimke preko preduzeća Putevi Srbije dostavila predsedniku političke stranke. On javno izjavljuje da je gledao snimke i da direktor Koridora Srbije nije kriv.

Nešto slično će se ponoviti u u slučaju paljenja kuće i pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića iz Grocke.

Karabeg: U aferi Krušik ministar policije je najjasnije pokazao koliku ima moć.

Šabić: Taj čovek je objektivno uzbunjivač, bez obzira na to što se sada otvaraju nekakve pravne dileme – da li on taj status formalno može da opravda. Čovek je ukazao na nešto što je video kao ozbiljan problem, u čemu je video štetu za društvo i preduzeće u kome radi. On je to javno rekao.

I onda kreće akcija hapšenja kao da je u pitanju narko-bos velikog formata. To je izvedeno na način koji je potpuno neprimeren konkretnom slučaju. To je čovek koji nikada nije osuđivan, nikada nije imao problema sa zakonom. On bi verovatno na prvi poziv došao u policiju ili sud.

Prelević: U Srbiji se postavlja pitanje šta raditi kad većina građana ne prepoznaje nezavisne institucije, slobodne medije i vladavinu prava kao opšte dobro? Šta raditi ako većina ljudi voli vođu? Kad jednom broju ljudi kažete da Srbija postaje policijska država, oni će da tapšu jer misle da će ih policijska država štititi od kriminala.

Mi nemamo parlament, jer to što se događa u zgradi bivšeg parlamenta nije parlament. Poslanici ne rade ono što je njihova dužnost. Parlament služi za omalovažavanje, diskriminisanje i diskvalifikaciju ljudi, to je mesto gde se kleveću uvaženi profesori, uvažene sudije, upravo oni koji se zalažu za nezavisnost institucija.

Srbija danas ima iste probleme, samo na drugačiji način, kakve je imala krajem devedesetih sve do 5. oktobra. Razlika je u tome što je Zapad bio protiv onog vođe, a današnjeg podržava.

Šabić: Da država snažno jača bezbednosne strukture potvrđuje i rebalans budžeta. U tom rebalansu dodatna sredstva za sektor bezbednosti su druga stavka po veličini, odmah iza ulaganja u autoputeve. Ukupna izdvajanja za taj sektor približila su se jednom procentu društvenog proizvoda. U okruženju i u zemljama Centralne i Istočne Evrope za bezbednost se u proseku izdvaja 0,3 procenta društvenog proizvoda.

Prelević: Komunalnu policiju u Beogradu uvela je Demokratska stranka za vreme Dragana Đilasa. Ja sam bio jako protiv toga jer niko nije umeo da mi objasni šta to može komunalna policija što ne može obična policija.

Nikad mi nije bilo jasno zašto je neophodno da pored postojeće imate još jednu policiju, osim ako nećete da je zloupotrebljavate i da primate ljude mimo konkursa. Đilasovu ideju oberučke je prihvatila Srpska napredna stranka i višestruko povećala broj komunalnih policajaca. NJihovo ponašanje vrlo često prevazilazi njihove nadležnosti, oni ponekad koriste i neprimerenu silu.

Komunalni policajci, kao i čelnici te policije, biraju se i primaju prema kriterijumima vladajuće stanke i oni su joj, naravno, verni. To se vidi i iz njihovih odgovara kada ih novinari nešto pitaju. Oni uvek štite Srpsku naprednu stranku.

Šabić: Poslednjim izmenama zakona predviđena je mogućnost da komunalna policija radi i u civilu. Ja sam se tim povodom našalio i upitao – da li je sledeća faza da imamo oklopne jedinice komunalne policije. Zašto bi oni radili u civilu? Izmenama zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji svojevremeno je omogućeno da se u tu službu primaju ljudi bez konkursa – po ovlašćenju direktora. A za direktora je doveden član rukovodstva vladajuće stranke, iako u zakonu izričito stoji da pripadnik BIA ne sme biti član političke stranke. Prema tome, ne treba imati iluzije. Realna je opasnost da se bezbednosne strukture pretvaraju u partijsku pretorijansku gardu.

Šabić: Naravno. Ja sam u nekoliko navrata bio na meti tabloida. A o čemu se radilo.

Neko je poželeo da kompromituje dvojicu fudbalera švajcarske reprezentacije koji su Albanci, a rođeni su u Srbiji, pa su se uoči utakmice na naslovnoj strani tabloida pojavili njihovi lični dokumenti – dva dokumenta izdata od matične uprave koje po zakonima Srbije može da dobije samo osoba čiji su to dokumenti. Izdaju se samo na lični zahtev.

Tokom istrage koju sam sproveo kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti utvrdilo se da je MUP pribavio te podatke od matičara i da su oni završili u tabloidu. Posredstvom, zamislite, Kancelarije za Kosovo. Naravno, nakon toga sam proglašen za šiptarskog poverenika.

U tom slučaju su bila prekršena bar četiri zakona i počinjeno jedno krivično delo. Podneo sam krivičnu prijavu, ali, kao što sam i očekivao, MUP nije preduzeo ništa.

Prelević: Trenutno imate čerečenje Dane Popović, sjajne profesorke Ekonomskog fakulteta. Ona je kritičar svih vlasti. Ona kritikuje mere ekonomske politike objašnjavajući gde će one dovesti. Ja još nisam pročitao njenu prognozu koja se na kraju nije ispostavila kao tačna.

Čini mi se da bi jako mnogo zemalja bilo srećno da ima tako ozbiljnog ekonomskog eksperta. Kod nas se ona razvlači po tabloidima. Ukoliko bude trebalo, oni će im dostaviti i nekakav snimak. Ovo je zemlja gde ministar zdravlja ima nadimak doktor Smrt. A i neki urednici medija takođe zaslužuju taj nadimak. To, naravno, govorim simbolično, u prenosnom smislu. Inače, kad god je ovde neko stradao – kamere nisu radile.

Nikada nije bilo snimaka. Policija pokupi snimke i onda odlučuju da li da naprave duplikate, pa da ucenjuju ili da nekome to daju.

Šabić: Svako ko zine, prođe kroz toplog zeca. Nekada je dovoljno da posumnjaju da niste dovoljno lojalni, pa da krene akcija protiv vas.

To je zaista poprimilo neshvatljive razmere. Ali neke reakcije pokazuju da se baš i ne oseća tako sigurno. Složili smo se da spektakularna akcija, u kojoj je uhapšen uzbunjivač u Krušiku, govori o tome da su hteli da pošalju poruku. Jer, čini se da su počeli da se pojavljuju i neki drugi uzbunjivači.

Ili krivična prijava za pokušaj ubistva protiv lidera opozicije koju je podneo naš već fabulozni zamenik gradonačelnika Beograda. Mene je ta prijava nasmejala, jer je to komično za svakog ko poseduje elementarno pravno znanje.

Prelević: Mislim da je grupacija koja je sada na vlasti – u kojoj su i levi i desni, i četnici i partizani, i homoseksualci i protivnici homoseksualaca – neviđen konglomerat koji nema jasnu ideologiju. Oni su i za Kinu, i za Rusiju, i za Evropsku uniju, i za Ameriku. U suštini su samo za profit. NJima može svašta pasti na pamet.

Onima kojima je samo profit na pameti – ljudi su računovodstvena stavka. Samo se postavlja pitanje – koliko košta uklanjanje ovog ili onog. Ko god im se bude usprotivio, bojim se da će ga snaći ovo što se dešava Dani Popović ili pre toga Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću, povremeno i meni i mnogim drugima.

Ali sve su to dečije igre u odnosu na ono šta njima može pasti na pamet. Bojim se onih koji će pod firmom čuvanja velikog vođe čuvati svoje monopole, svoje interese i svoje profite. Pogledajte kako se vlast ponaša. Ako štrajkuju oni koji ne plaćaju porez, kao što je slučaj sa taksistima, dobiće još i subvencije.

Samo ako ih ima dovoljno. Ako se navijači pobune, klubovi će dobiti pare. Vlast će to da plaća iz džepa onih što se ne bune. A to se dopada barem četvrtini građana Srbije. Oni tapšu za sendvič. To je ono gde se mi danas, nažalost, nalazimo.

Povezani tekstovi