Vreme udžbenika

Preslišavam se: šta je danas na dnevnom redu, po kom redu, i koje su šanse da sve bude u redu. Za sve ostalo primenjujem tehniku disanja iz stomaka. To je pouzdan znak da za izdavačku kuću Eduka, čiji sam odgovorni urednik, nastupa faza koju naša urednica za srpski jezik Monja plastično naziva „pogibenije“.

Vraćajući se s posla, shvatam da će ovo biti treći vikend zaredom kako radim od kuće. Novak i Katarina, iako u pubertetskom permanentnom stanju gladi, više i ne proveravaju stanje u frižideru – znaju da tamo sem mleka i mesec dana starog pekmeza neće ništa naći. Ovo im doduše ne pada mnogo teško: otkad smo se pre dve godine, posle osamnaest godina provedenih u Kanadi vratili i uključili u porodični posao u Eduki, njih dvoje su postali carevi vidikovačkih ćevabdžinica i picerija. „Serbian food rules“ je inače njihov jedini pozitivni komentar na zemlju u koju su došli da žive. Njihovu negativnost i supružnikovu još uvek intenzivnu začuđenost nad zatečenim stanjem u rodnoj grudi, prinuđena sam da prihvatim kao dodatne stavke u multitasking paketu koji mi je pripao dolaskom ovde.

Subota, 25. avgust

U torbi uvek nosim dve knjige, jednu da „budem u toku“ i drugu da me odvoji od „toka“. Kao svaki loš menadžer slobodnog vremena, odlučujem da će uz Dunav i nesnosnu vrućinu biti bolje da spojim lepo sa korisnim i još jednom prođem kroz Maklarenovu „O kritičkoj pedagogiji“. Ovo je knjiga za koju je Eduka od londonskog izdavača nedavno dobila prava na prevod i koja će biti deo novopokrenute edicije „Pedagoška biblioteka“. Ediciju smo pokrenuli iz uverenja da postoji ogromna potreba za publikacijama na srpskom jeziku koje se bave savremenim pristupima vaspitanju i obrazovanju. Posebno su mi interesantni oni delovi u knjizi koji tumače Freireovu „Pedagogiju potlačenih“, čiji je prevod, takođe u planu. (Paulo Freire je brazilski pedagog i teoretičar koji je objavljivanjem spomenutog dela postao klasik u sferi obrazovanja i vaspitanja i paradigma svetske pedagoške misli.) Čitanje svega što je vezano za Freirea je radosni spoj posla i zadovoljstva. Zadovoljstva, jer predosećam da se bliži vreme kada će i na ovim prostorima biti moguće da se, sa istorijske distance i razbaškareni u pozi postmoderne prezasićenosti ideologijom, upustite u bezbrižno akademsko koketiranje sa levičarenjem Freireovskog tipa. Čitanje Maklarena i Freirea na ovim prostorima će sve manje biti opterećeno nelagodom zbog njihovog afirmativnog odnosa prema ideologiji od koje smo se teškom mukom rastali.

Nedelja, 26. avgust

Dok svi u kući još spavaju, uključujem računar. U outlooku zatičem šest metara poruka. Među njima su i predlozi za saradnju autora koji bi želeli da pišu udžbenike. Pažnju mi privlači neobično ime i prezime. Otvaram prilog koji sadrži ceo rukopis i uviđam da je u pitanju radna sveska iz matematike koja je napisana – u stihu! Razveseljena, ne mogu a da ne primetim preciznost rime: kvadratura-cura, simetrija-šija, krug-jug… Razmišljam da li da ovaj homerovski zahvat prosledim uredniku za matematiku ili za srpski. Pada mi na pamet i Samjuel Džonson: „Vaš rukopis je dobar i originalan, ali deo koji je originalan nije dobar i deo koji je dobar nije originalan.“

Ponedeljak, 27. avgust

Dan počinje uobičajenim sastankom redakcije, koji je posvećen novim izdanjima udžbenika čiji se rukopisi pripremaju za predaju na ocenu i odobrenje Ministarstvu.

U 12:00 stiže mejl dizajnerke Marije, koja me obaveštava da je u zaostatku sa crtanjem stripa za udžbenik engleskog jezika za 4. razred. To me odjednom ubacuje u zabrinutost: udžbenici za engleski jezik su moja čeda – tu svako skretanje sa zacrtanog plana shvatam gotovo lično! Rad na njima je u funkciji mog malog krstaškog pohoda, koji ima za cilj razuslovljavanje nastavnika engleskog jezika od navike da u nastavi koriste udžbenike stranih izdavača.

Utorak, 28. avgust

Prošle nedelje ministar prosvete je izjavio da će svi besplatni udžbenici biti na vreme isporučeni školama i da ove godine cene udžbenika po prvi put neće biti tema o kojoj se govori… Što bi trebalo, da svima ostavi više prostora za bavljenje kvalitetom „proizvoda“. Što bi, dalje, moglo da znači da je došao trenutak da se ustanove relevantni i transparentni standardi za ocenjivanje i praćenje kvaliteta udžbenika, kao i da se pristupi izmenama u Zakonu o udžbenicima kako bi se eliminisalo sve ono što je prepušteno subjektivnom sudu anonimnog ocenjivača. Da li će privatni izdavači dočekati trenutak kada javnost odustaje od začuđenosti nad njihovim tiražima i od zavirivanja u njihov novčanik, od nerazumevanja napora koji su potrebni da bi se u ovom poslu postao i ostao uspešan? Isticanje u prvi plan tema koje se bave zaradama na tržištu udžbenika ide na ruku razmišljanju, prisutnom u delu javnosti, koje pokušava da diskredituje sam princip slobodnog tržišta i koje insinuira da je profit, koji je u tržišnim ekonomijama osnovni parametar uspešnosti, u slučaju tržišta udžbenika, etički neprihvatljiva kategorija. Koliko će napora biti potrebno da se shvati da je kreiranje udžbenika zapravo vrsta naučnog projekta koji angažuje tim stručnjaka: predavača na fakultetima, pedagoga, psihologa, nastavnika iz škola? Izdavač se u tom smislu pojavljuje kao vrsta naučno-stručnog instituta za koje je uspešno bavljenje ovim pitanjima bazični uslov materijalnog opstanka.

Sreda, 29. avgust

Sastajem se sa Ljiljom Vdović i Profesorom da bismo osmislili detalje oko organizacije seminara pod nazivom „Podsticajnim zadacima do kvalitetne nastave“ za koji je Eduka dobila akreditaciju. U osmišljavanju seminara učestvuju pedagozi Biljana Radosavljević i Nataša Popović, a cilj je da se nastavnicima pomogne u prepoznavanju različitih nivoa mišljenja kod učenika i u osposobljavanju za kreiranje i formulisanje različitih nastavnih zadataka kojima se podstiču ovi različiti nivoi.

Profesor Vlahović se po završenom sastanku kiselo smeška. Ovako „oraspoloženog“, pokušavam da ubedim da su tri rukopisa koja su na njegovom stolu u besprekornom stanju i tako ih spasim od petnaestog pregleda i izlaganja njegovom stručno-pedagoškom, ali drakonski strogom sudu osnivača izdavačke kuće. (Za razliku od Umberta Eka, koji kaže: „Knjiga je kao kašika: jednom napravljena, ne može se poboljšati“, Profesor misli da ne postoji dobar udžbenički rukopis, već samo dobro prerađen udžbenički rukopis.)

Radujem se predvečernjem izlasku i druženju sa mojom drugaricom Anom, kojoj za dve godine, koliko dugo je znam, nikada nije spao sa lica onaj mali zagonetni osmeh zadovoljne osobe. Prija mi ta „Serbian dream come true“ atmosfera koju bez mnogo buke širi oko sebe. Zato ne kvarim i ne pričam o poslu…

Četvrtak, 30. avgust

Danas je na dnevnom redu i razgovor o finalizaciji projekta „Individualizacija nastave u radu sa decom sa smetnjama u razvoju u redovnoj osnovnoj školi“. Brošura, čiji je jedan od autora profesor Nenad Glumbić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, osmišljena je kao podrška nastavnicima osnovnih škola za organizovanje individualizovane nastave za tri tipa smetnji: lake intelektualne smetnje, autizam i hiperaktivnost. Nastavnicima je ponuđena konkretna pomoć u vidu instrukcija za prilagođavanje sadržaja po grupama predmeta i standardima postignuća učenika.

Za 18:00 je zakazana porodična večera – zakasnela proslava rođendana. Otac, u skladu sa činjenicom da se na ovaj ili onaj način pedagogijom bavi već više od pedeset godina, insistira na obeležavanju svih naših rođendana (pa makar i dva meseca posle pravog datuma). On to vidi kao neku vrstu vaspitnog zbijanja porodičnih redova i lekciju unučićima da nam je najlepše kad smo zajedno.

Autorka je odgovorna urednica Izdavačke kuće Eduka