Vučić, jedna od najvećih prepreka za ulazak Srbije u EU

Nikola Burazer: Čini mi se da je to sada puka fantazija. Jer da bismo uspeli da do kraja 2025. pristupimo Evropskoj uniji, morali bismo ceo reformski proces da završimo do kraja 2023, što je nemoguće imajući u vidu da smo od 2018. pa do danas umesto ubrzanja procesa evropskih integracija bili svedoci njegovog usporavanja, pa čak i zaustavljanja.

Rodoljub Šabić: Za šest godina Srbija nije zatvorila nijedno poglavlje, osim dva gde Evropska unija nema ozbiljnih pretenzija da interveniše. Kad to poredimo sa činjenicom da je svojevremeno Hrvatska u sličnom vremenskom razdolju otvorila i zatvorila sva poglavlja, sprovela reforme i potpisala Sporazum o pridruživanju, onda je potpuno jasno da je reč o ozbiljnom neuspehu.

Karabeg: Krivnju za zaostajanje Srbije Vučić prebacuje na Evropsku uniju. On kaže da „Evropska unija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o prijemu Srbije jer ima svojih problema, dok Srbija bolje napreduje od evropskih zemalja“?

Burazer: Vučić je 2016. najavio da će do 2019. sva poglavlja biti zatvorena, da će napraviti sve potrebne reforme i da će Srbija biti spremna za članstvo u Evropskoj uniji već 2021. godine. To je jedan deo priče. Drugi deo je vladavina prava i urušavanje demokratije. To je glavni razlog zbog koga Srbija u poslednjih godinu i po dana nije otvorila nijedno poglavlje. Članice Evropske unije ne žele da nagrade zemlju koja, dok govori o evropskim integracijama, sve manje liči na demokratsku državu. Vučić i drugi predstavnici vlasti krivicu prebacuju na Brisel ističući da je glavni problem što u Evropskoj uniji nema političke volje za proširenje. To je do neke mere tačno, ali to pre svega pogađa zemlje koje su poslednjih godina napravile određeni napredak, a nisu bile nagrađene. Kad je u pitanju Srbija, odgovornost je pre svega na Beogradu.

Šabić: Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je Crna Gora 2020. otvarala poglavlja kad mi nismo. Crna Gora je praktično otvorila sva poglavlja, a mi smo daleko od toga. Rekli ste da je Srbija do 2018. otvarala dva poglavlja godišnje. Sve i da smo nastavili tim tempom nama bi trebalo dve decenije da stignemo do cilja. Mislim da se taj veliki zastoj na putu u Evropsku uniju mora pre svega objašnjavati neuspehom u realizaciji ciljeva koji se moraju ostvariti da bi aspiracija za članstvo u Uniji bila realna. Mi smo, međutim, suočeni s devastacijom institucija, pravosuđe nam je očajnom stanju, a parlament više liči na parlament Severne Koreje nego na bilo koji evropski. To su činjenice koje su sve očiglednije i koje postaju notorne. Zato priča da nas neko u Evropskoj uniji ne voli, a da mi postižemo izvanredne rezultate deluje groteskno.

Karabeg: Da li bi nespremnost vlasti da obezbedi fer uslove za izbore, koji treba da se održe na proleće iduće godine, još više udaljila Srbiju od Evropske unije?

Burazer: Verujem da bi. Uspeh u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima nikad nije postavljan kao formalni uslov za nastavak evropskog puta Srbije, ali čini se da je poslata manje-više jasna poruka da bez povratka u elementarne demokratske okvire i održavanje koliko-toliko fer i slobodnih izbora neće moći da bude nikakve priče o evropskim integracijama Srbije.

Šabić: Moguće je da vlast u poslednjem trenutku učini neki ustupak koji se neće moći implementirati u vremenu koje ostaje do izbora. Vučić je uveren da kontroliše situaciju. Uostalom, sastav delegacije koju je poslao na razgovore sa predstavnicima Evropske unije pokazuje da vlast nema volje da se bilo šta znatnije menja.

Karabeg: Da li su Vučić i njegov autoritarni način vladanja, koji sve više jača, glavna prepreka na putu Srbije u Evropsku uniju?

Šabić: Vučić je svakako jako krupna prepreka, ali ne jedina. Problemi o kojima govorimo vuku korene bar dvadesetak godina unazad. U trenutku kad je srušen Miloševićev autoritarni režim – umesto da pokrene istinski proces izgradnje institucija, razvoja demokratije, afirmacije zakonisti – Srbija je krenula pravcem koji je bio surogat toga – i to loš surogat. Partokratija je stalno rasla i trenutno imamo nešto što liči na metastazu.

Burazer: Vučić je svakako jedna od najvećih prepreka jer iz načina na koji funkcioniše režim u Srbiji proizilaze mnogi problemi koji se direktno tiču evropskih integracija. Naravno, postoje i drugi krupni problemi kao što je dijalog sa Prištinom koji nije lak za bilo koju vlast. Ipak, u ovom momentu veću prepreku predstavlja način vladavine Aleksandra Vučića. Jer da je Srbija u poslednjih nekoliko godina napredovala u reformama, da je danas nedvosmisleno demokratska država bilo bi lakše rešavati probleme kao što je dijalog sa Prištinom, a Evropska unija bi više bila naklonjena prijemu Srbije. Mi često govorimo o političkoj volji za proširenjem kao da je to nešto statično, kao da to ne zavisi od toga kakve su države na Balkanu koje žele da pristupe Evropskoj uniji. Ako su te države nedemokratske, autoritarne, nespremne na reforme, naravno da u Evropskoj uniji neće biti spremnosti da se prime takve države. Ukoliko države u regionu pokažu da zaista imaju ambiciju da se demokratizuju i sprovedu neophodne reforme, onda će i politička volja u Evropskoj uniji biti drugačija.