Zaraza čekanjem

Analiziram obećanja i očekivanja političke vrhuške u Srbiji. Prenosim citat šta je nekada o vladanju pisao Ivo Andrić: „Zaraziti nekog čekanjem predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane (!) I nikad ni doveka“!

Aktuelna Vlada hvali se istorijskim uspesima, a narod sve lošije živi! Stalno je u očekivanju boljeg sutra, a to je članstvo u EU, 500 evra u proseku mesečno. Na osnovu realnih rezultata, i pored hvalisanja političara o istorijskim uspesima, Srbija srlja u status de facto kolonije i „pustinje bez peska“. Narod bez promena novog društvenog i privrednog sistema, ekonomskih, agrarnih i socijalnih reformi, neće dočekati obećano bolje sutra. Potrebni su političari, državnici i privrednici, koji će napraviti preokret u ambijentu i usmeriti ekonomiju u pravcu koji će doneti boljitak svima, a ne samo aktuelnoj političkoj oligarhiji i privilegovanima.

Subota, 28. jul

Dok sam bio na odmoru stiglo je mnogo poruka. Nikola Tarle iz Vukovara, čovek iz obezbeđenja Stipe Mesića dok je bio predsednik SFRJ, a potom i Hrvatske, javlja da me iz kaznione u Lipovcu (Hrvatska) gde izdržava kaznu zatvora, pozdravlja Tomislav Merčep, za Srbe ratni zločinac. Sa Merčepom sam kao izveštač „Borbe“ sa ratišta u Hrvatskoj imao dobre kontakte za vreme i posle rata i bombardovanja Vukovara, 1991. godine. Javljam profesoru dr Sveti Livadi koji živi u Poreču (Hrvatska) da mu je u izdanju „Prometeja“ izašla knjiga „Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj“ (1880 I 2011). On odgovara da mu je ta vest najbolji poklon za 90. rođendan! Razmenjujem i poruke sa Tomislavom Marčinkom, nekadašnjim novinarom Dnevnika i izvršnim sekretarom OK SK u Novom Sadu. Sad je izvršni direktor NK „Dinamo“ u Zagrebu. Danas je i sahrana Adema Demaćija. Sećam ga se. I on mi je bio izvor informisanja sa KiM, odakle sam izveštavao od 1980. do 1990. godine. Danas informacije o KiM dobijamo od ministra inostranih poslova Republike Srbije?! Javio mi se stočar iz Hrvatske Mirko Devčić. Zahvaljuje što sam mu uspostavio kontakt sa eksministrom agrara Srbije dr Draganom Glamočićem, predsednikom poljoprivrednika Srbije Miroslavom Kišom, analitičarem Čedomirom Kecom…

Nedelja, 29. jul

U nedelju po običaju odlazim da se prošetam Novosadskom najlon pijacom. Gledam kako se narod gura po vrućini, šta pazari, kako diše, kakve su cene, šta sve može da se kupi, uglavnom ono što nam ne treba! Pronašao sam list „Borbu“, broj 8 i 9, od 7. novembra 1941. godine. Čitam u njoj tadašnji proglas narodima Jugoslavije. Za taj jugoslovenski list u kome sam proveo više od dve decenije radnog veka u vreme SFRJ, i sentimentalno sam vezan, za Jugoslaviju i sve njene nekadašnje članice, danas države, u koje sam išao da radim kao novinar „Borbe“. Svuda su mi vrata bila otvorena. Jugoslavija je bila moja zemlja.

Danas sam bio u gostima u Bačkoj Palanci. Primećujem, na putu dugom 46 kilometara od Novog Sada do B. Palanke, nema rupa, svuda nove ogromne zakrpe… To je sad urađeno, kažu mi domaćini. U subotu 4. avgusta 2018. godine, u goste nam dolazi predsednik R. Srbije pa put mora biti ravan, bez rupa. Bio je i bolji kada je Tito ovuda prolazio 365 puta, dolazeći u Karađorđevo koje je u ovoj opštini.

Ponedeljak, 30. jul

Sa koleginicom iz Radio Beograda Davorkom Tešić, urednicom emisije Nedeljom za selo, razgovaram o agraru danas. Razmišljam kako u važećoj Strategiji od 2014. do 2024. godine piše da će se on godišnje razvijati po stopi od 9,1, odnosno po 6,1 odsto. Rezultat je da agrar najčešće beleži pad, u 2017. godini od 10 odsto. U analizi koja je rađena za buduću strategiju razvoja agrara do 2040. godine, piše da agrar Srbije za poslednje tri decenije ima rast od samo 0,45 odsto! Obećanja su ostala na papiru. Žao mi je što smo mi siromašna agrarna zemlja, gde je godišnja vrednost proizvodnje na oko četiri miliona hektara obradivih površina, samo četiri milijarde dolara ili 1.000 dolara po hektaru. Jedan seljak u Srbiji u Srbiji proizvodi hrane za 15, a u Nemačkoj za 152 stanovnika! Istovremeno imamo 32.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka. Za njihovo usavršavanje je potrošeno 1,5 milijardi dolara, a njih izdržavaju roditelji!

Utorak, 31. jul

Prisustvujem skupu zadrugara u Vladi Srbije. Iz Novog Sada u Beograd me vozi predsednik Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić. Posle sedam decenija, država prvih put za tri godine sa 25 miliona evra podstiče razvoj zadrugarstva. Akciju „500 zadruga u 500 sela“ osmislio je i od 2017. godine vodi ministar bez portfelja Milan Krkobabić. Cilj je da se sa razvojem zadrugarstva uspostavi i ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Sela umiru, prirodni prirastaj je negativan, ekonomski razvoj nedovoljan, ističu analitičari. U Srbiji ima 4.709 naselja I sela, a njih 1.200 je u fazi nestajanja. Sredinom 2017. godine postojalo je 1.534 zadruge, a samo za godinu dana osnovano ih je 270. Novo je i to što se u zadruge sad unosi samo proizvodnja!

Sreda, 1. avgust

Razmišljam i analiziram. Sumorna je slika Srbije danas. Svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000! Pored toga sa kartom u jednom pravcu ode oko 35.000 mladih. Traži se način da mladi vide razlog za ostanak na selu, a neki i za povratak. Treba da preokrenemo sumornu sliku srpskog sela u kome ima 50.000 napuštenih kuća i još 150.000 u kojima trenutno niko ne živi. Zabrinjavajući je podatak da u 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto raste. Svake godine u ruralnim sredinama se izgubi stanovništvo poput jednog manjeg grada. Treba promeniti nauk da imamo samo tri mesta za život, Beograd, Novi Sad i Nišu Neka to bude svaki kutak Srbije!

Četvrtak, 2. avgust

Čitam hvalospeve da ćemo ove godine imati rast BDP od 4,5 odsto. Potreban je mnogo veći. Imaćemo i rast poljoprivrede, kako ističu iz Ministarstva finansija, od 11,7 odsto. I to je istorijsko!? Mada se nekada dešavao rast i do 18 odsto. Biće dobro ako se ostvari i to što žele vlasti!?

Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije