Dakle, kulturne manifestacije i kulturno nasleđe jesu veoma dobar način da grad stvori identitet i da se razvija. Svaka umetnost može biti odabrana, kao Gaudijeva arhitektura u Barseloni, muzika u Salcburgu, moderan ples u Njujorku čije su baletske kompanije i eksperimenti Meredit Monk 60-ih i 70-ih godina 20. veka odredile grad kao veliku plesnu i pozornicu uličnog teatra, književnost tamo gde su se veliki pisci stopili sa gradom, kao Orhan Pamuk sa Istanbulom ili pesnik Kavafi sa Aleksandrijom, antička umetnost koja je najsjajnija odlika i današnje Atine, a kultura postala teška industrija Grčke kako je odredila i ostvarila Melina Merkuri, čuvena ministarka kulture Grčke koja je i uspostavila tradiciju gradova – prestonica kulture. Od gradova – prestonica kulture polazi studija Uzbudljivi gradovi objašnjavajući korak po korak kako se kreiraju različite manifestacije, pre svega pronalaze i obezbeđuju sredstva (famozni fand rejzing, još jedna engleska reč u opštoj upotrebi iza koje stoji, bar u našoj sredini, malo ili nimalo dobre prakse), potom koliko je bitno liderstvo i dobro vođenje ovakvih projekata sa jasnom vizijom i misijom. Na kraju, kritičko promišljanje već urađenog i pošteno obeležavanje manje uspešnih projekata ili detalja koji uvek mogu da budu bolji, to bi bio idealni menadžment grada koji ima kulturni identitet i može da ponudi svojim gostima jasno profilisane programe.

Na toj tački nadovezuje se druga knjiga, Destinacija kao brend, diskutujući o tome da li određena mesta imaju privlačnost i ugled koje zaista zaslužuju. Treba li popraviti i dopuniti kulturne karte Evrope i sveta i zapaziti nove tačke, gradove koji su u određenoj oblasti postali lideri, kao npr. ekonomski ekspanzivni Singapur, moderno dizajnirani Abu Dabi, medicinski turizam razvijen u malim azijskim gradovima-državama, kao Makao, osvežavanje već patiniranog brenda koji imaju Milano ili Madrid npr, otkrivanje dalekih destinacija u Australiji, avanturistički okrenuto kulturno tragalaštvo u nekim afričkim zemljama, stvaranje novih kulturnih identiteta u mladim državama kao Slovenija, osvežavanje poželjnih destinacija i u kriznim vremenima kao večito uzbudljivih odredišta – Jerusalim, itd. Mogućnosti prožimanja kulturne i turističke industrije gotovo su neograničene, a grad postaje neka vrsta brenda, iako takav izraz može da zvuči kao suviše tržišni, a zarada osnovni motiv svih ovih aktivnosti. No, da nije tako, možemo se uveriti upravo na primeru Beograda koji je u periodu nakon građanskih ratova izbio u prvi plan kao lider nezaboravnog noćnog provoda, dakle, nečega što nema mnogo veze sa kulturnim identitetom nacije i njenim istorijskim nasleđem. Strpljenje da se prouče ovakve knjige trebalo bi da bude povod za nova razmišljanja o tome kakav kulturni identitet želimo za svoj grad. Po čemu želimo da bude prepoznatljiv? Po filmskom i Festivalu igre koji preuzima liderstvo spram tradicije Bitefa, pomalo istrošenih programskih orijentacija, po umivenim i otvorenim muzejima, muzici i tradiciji Beogradske filharmonije, arhitektonski očuvanim i nadamo se obnovljenim četvrtima kao što su Kosančićev venac i umetnički sve aktivnija Sava mala koja čeka svoje novo lice, nadamo se uklopljeno u istorijski kontekst Beograda na Savi umesto kompjuterske slike vodene površine, po znamenitim piscima kao što je lep i uspeo pokušaj šetnje kroz Beograd Andrićevim stazama, po atmosferi Konaka kneginje Ljubice u kome entuzijasti osmišljavaju programe za publiku koja želi mali iskorak u prošlost…

Ove dve vredne knjige predstavljaju dobar početak i mnogo inspirativnih predloga ne samo za Beograd, Novi Sad i Niš, već i manje gradove koji imaju šta da ponude, ali do kojih se sve teže stiže. Zbog toga mali broj Beograđana može da se pohvali odlaskom na istorijske lokalitete kao što je Viminacijum ili posetom kulturno-istorijskom prostoru Vranja i restauriranih zdanja Pašinog konaka, Haremluka i sačuvane kuće Bore Stankovića čiji duh čuvaju Vranjanci sa sve više teškoća, naravno materijalne prirode. Kad đaci budu u prilici da najpre vide znamenite gradove svoje zemlje, Lepenski vir i Gamzigrad, Žiču i Studenicu, nišku i petrovaradinsku tvrđavu, a tek posle evropske gradove, moći ćemo da govorimo o ispravnoj kulturnoj politici i kulturi čiji će pravi konzumenti biti generacije koje dolaze. Toj misiji već dugi niz godina pomaže izdavačka kuća Clio prevodeći knjige koje inspirišu, one koji ih čitaju, naravno.

Kad đaci budu u prilici da najpre vide znamenita mesta svoje zemlje, a tek posle evropska, moći ćemo da govorimo o ispravnoj kulturnoj politici i kulturi čiji će pravi konzumenti biti generacije koje dolaze

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.