Ženski glas u sportu 1

Otvoreno je Olimpijsko selo u Tokiju. Dugo čekani znak da je Japan spreman da primi oko 18 hiljada sportista i sportistkinja i osoblja nacionalnih delegacija koje pristižu iz (kako je najavljeno) 206 zemalja sveta.

Kocka je bačena, iako je glavni grad Japana nedavno ušao u četvrti period stanja opšte opasnosti izazvane pandemijom kovida 19, a ankete pokazuju veliko nezadovoljstvo građana Tokija održavanjem Igara.

Odlaganja, rasprava i kalkulisanja, dakle, više nema. Ipak, 32. Letnje olimpijske igre neće ličiti ni na jedne tokom 125 godina duge istorije modernog olimpizma. Sportisti i sportistkinje ostaće uskraćeni za međusobne kontakte, povezivanje i ono zbog čega ulažu najveće napore tokom sportske karijere – ovacije sa tribina olimpijskih stadiona i dvorana u trenutku trijumfa i najveće sportske slave. U ovim uslovima ni slogan tokijskih igara Ujedinjeni emocijom / United by emotion, sasvim sigurno, neće doživeti svoju punu afirmaciju.

Ipak, Igre u Tokiju ulaze u istoriju ne samo zbog jednogodišnjeg odlaganja i kompleksnih okolnosti u kojima će se održati. Sportisti i sportistkinje takmičiće se u rekordna trideset tri sporta, a važnu novinu predstavlja uvođenje mešovite muško-ženske kategorije u šest sportova: atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou.

Srbiju u Japanu predstavljaće sportski tim od 85 članova i članica u 16 sportova. U individualnim sportovima takmičiće se njih 42, od čega 19 sportistkinja i 23 sportista. Među ženskim ekipama vizu za Tokijo izborile su odbojkašice i košarkašice, a među muškim – stonoteniseri, basketaši 3×3 i vaterpolisti.

Ženski glas u sportu 2

Tu je još jedan kuriozitet. Prošle nedelje na sednici Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) doneta je odluka da će zastavu Srbije na otvaranju Igara nositi kapiten vaterpolo reprezentacije Filip Filipović i košarkašica Sonja Vasić, koja je na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Valensiji proglašena za najbolju igračicu šampionata (MVP). Povodom ove odluke, predsednica sportske komisije OKS i naša proslavljena sportistkinja Milica Mandić objasnila je: „Sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti, na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara, prvi put u istoriji, zastavu svake zemlje nosiće sportista i sportistkinja.“

Međunarodni olimpijski komitet još jednom skreće pažnju na važnost ravnopravnog učešća žena u svim olimpijskim sportovima i u svim ulogama u olimpijskom pokretu. Takođe, ovim gestom MOK odaje priznanje mnogim vrhunskim sportistkinjama širom sveta čiji su uspesi i dalje manje vidljivi i manje vrednovani od uspeha njihovih muških kolega.

Važna činjenica našeg olimpijskog sporta je da su se po broju učesnica na igrama sportistkinje Srbije sasvim približile sportistima, a da su po broju osvojenih medalje ravnopravne od Igara u Londonu, 2012. godine.

Uspesi, međutim, ni danas nemaju željeni odraz u delovanju i sastavu Olimpijski komitet Srbije. Tokom stogodišnje istorije OKS (odnosno SOK, JOK i OKSCG) je imao 20 predsednika, šest generalnih sekretara, a dao je i šest članova MOK. Svi oni, bez izuzetka, bili su muškarci. U 2012. godini velikog trijumfa ženskog sporta, od ukupno 45 upravljačkih pozicija u OKS pet su pripadale ženama (11 odsto), a u 2020, od 32 funkcije, tek četiri zauzimaju žene (8 odsto). Podaci na koje bacamo svetlo govore o reprodukovanju anahronih obrazaca i doživljaju sporta i sportskih institucija kao uporišta muških vrednosti.

Parafrazirajući slavnu Meri Robinson, na kraju bi se moglo reći „Sport u kome se ne čuje glas žena, nije manje ženski, on je manje ljudski“ i zahtevati neodložnu primenu principa rodne ravnopravnosti u svim segmentima sporta, uključujući i upravljanje našim okoštalim sportskim institucijama i organizacijama.