Analiza: BiH i Kosovo daleko od EU

U analizi se poručuje da je rešavanje bilateralnih problema ključno, posebno graničnih sporova koji su brojni. U uvodu se naglašava kako je veto koje je Francuska stavila u oktobru 2018. godine na početak pregovora EU s Albanijom i Severnom Makedonijom oslabilo poverenje javnosti Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„EU bi trebalo da pokazaže svoju opredeljenost prema Zapadnom Balkanu podstičući tamošnje zemlje da reše svoje otvorene sporove kako bih učinili boljim kandidatima i ojačali sigurnost u regiji“, jedan je od zaključaka.

U delu koji se odnosni na Bosnu i Hercegovinu, navodi se da EU nije bila u stanju da reši dugogodišnji institucionalni zastoj BiH zbog slabe zainteresiranosti bh. političkih elita za ulazak u EU i da su oni retko spremni da ispunjavaju zahteve EU.

„Bosna i Kosovo još nisu ni kandidati za EU i daleko od članstva. Kosovo je osetljivije na uslove EU od Bosne iako jako treba međunarodno priznanje i podršku“, navodi se u ovom ekspertskom izveštaju.

Eksperti ističu da nije rešen slučaj nestalih na području zemalja bivše Jugoslavije i da su BiH, Hrvatska i Srbija u julu prošle godine potpisale sporazume o saradnji na tom polju.

Eksperti ukazuju na to da Kosovo i BiH imaju gore odnose nego Kosovo sa Srbijom jer pod utjecajem Republike Srpske, BiH lobira protiv Kosova na regionalnim forumima.

Podsetili su na vizni režim, nepostojanje ambasada i uvođenje stopostotne carine. „Ovi zamrznuti odnosi predstavljaju problem posebno za Kosovo jer su mnogi stanovnici Kosova studirali u Sarajevu, dok se važni proizvodi, poput lekova, uvoze iz Bosne“, naglašava se u izveštaju.

U zaključcima se navodi da bi EU i njene države članice mogle urgirati da BiH uspostavi funkcionalna odnos sa Kosovom i da potpiše ugovor sličan onom koji je zaključen između Kosova i Srbije, a koji omogućava slobodu kretanja ljudi i prelazak granice s ličnom kartom, prenosi klix.ba.