Biber: Vlast Srbije šalje lošu poruku EU, moguće trajne negativne posledice

U intrevjuu za Glas Amerike, Biber je rekao da je loša poruka Evropi to što je vlast Srbije u vreme pandemije novog korona virusa više pažnje poklonila pomoći iz Kine i Rusije nego pomoći iz EU i SAD i drugih zemalja.

„Pogotovo što je pomoć iz EU bila veća nego neke druge, ali je mnogo manje vidljivo. I to je nešto što je veoma problematično zato što Unija treba da bude, barem do sada je bila, glavna spoljnopolitička orijentacija Srbije. I reforme su u pravcu približvanja EU. I tako se to sada ignoriše, a onda se šalje poruka da EU nije tako bitna za Srbiju“, kazao je Biber.

On je naveo da misli da je „dosta zvaničnika u Evropi to čulo“ i dodao da su mu neki političari iz Holandije nedavno rekli da su baš ozbiljno shvatli da srpske vlasti nemaju više interesovanja prema evropskim integracijama.

„To su poruke koje će imati neke posledice koje su trajne za Srbiju, u negativnom smislu“, rekao je Biber.

On je kazao da zemlje EU „shvataju da ova vlast u Srbiji ne želi ozbiljno evropske integracije“ i da će one biti puno skeptičnije prema potezima vlade u Beogradu.

„Od zemlje koja želi da postane članica očekuje se i da uklopi spoljnu politiku s Unijom. Nije to samo klub gde se uzimaju pare, nego klub kojem se treba približiti i nekim standardima, vrednostima i politikom. Ako Srbija nije spremna za to, biće veoma teško završiti taj proces“, upozorio je Biber.

Biber je jedan od autora analize Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG), posvećene uticaju pandemije na države Zapadnog Balkana, u kojoj se navodi da je aktuelna kriza „prelomna tačka“ posle koje stvari na Zapadnom Balkanu neće biti iste, a moguća su dva scenarija.

„U najgorem slučaju to bi značilo duboko pogoršanje demokratije, put ka autokratiji, orijentaciju prema Kini, ekonomski slom i pogoršanje zdrastvene i socijalne situacije koje već vidimo, nepoverenje države u sopstvene građane i obrnuto. Takođe, može da bude i bolji scenario, da se sve slabosti koje su bile vidljive u ovoj krizi iskoriste za poboljšanje odnosa građana sa državom, da se poprave problemi sa demokratijom“, naveo je Biber.

On je kazao da su mnoge zemlje odstupile od demokratskih načela u vreme krize i da je Srbija loš primer za to.

„Vidimo u Srbiji da su pritisak na medije i ukidanje parlamenta potpuno nepotrebne mere. I druge mere su veoma opasne za dugoročno funkcionisanje demokratije. Srbija je loš primer i otvara pitanje kako će funkcionisati posle krize. Mi se plašimo da će kriza trajati neko vreme i u tom periodu svaka mera koju vlast preduzima treba da bude potrebna, a ne previše rigorozna“, naveo je Biber.

Kazao je da je u ovom trenutku problematično i to što EU, zbog borbe sa pandemijom, ne obraća pažnju na stanje demokratija na Zapadnom Balkanu i dodao da bi Brisel trebalo da se odredi prema merama koje se preduzimaju zbog korona virusa.

Za rigorozne mere u Srbiji i drugim zemljama regiona kao što su prisustvo vojske na ulicama, policijski čas, represija i kazne, Biber kaže da su „dokaz autoritarnog refleksa, da se prvo gleda na zabranu, a ne na objašnjavanje građanima“.

„Mi smo imali zabrane i u Austriji i Nemačkoj, ali ne tako stroge, oni uglavnom pokušavaju da objasne zašto je to preporučljivo. U Srbiji je vlast veoma neozbiljno govorila o pandemiji pre mesec ili više dana. Onda su imali preokret preko noći i to je jako teško objasniti građanima, da li je virus smešan ili je ozbiljan“, naveo je Biber.

On je ocenio da takvo ponašanje vlasti „poništava poverenje“ i dodao da to „nije tek sada počelo“, već postoji „dugoročno nepoverenje“.

„Ja bih se složio s ocenom Evropske komisije da su sve zemlje u regionu manje više ‘zarobljene države’, to znači da vlast reaguje u ličnom ili interesu manje grupe, a ne u interesu građana. I ne može da se vrati poverenje dok su zemlje zarobljene i dok na vlasti dominira privatni, a ne interes građana“, rekao je Biber.