Bulatović: Ne plašim se da nosim lutku sa Vučićevim likom 1

Koštunica je reciklirao sporne političare i kumulirao probleme koji postoje od devedesetih. Zbog toga, u budućnosti ne treba praviti nikakve kompromise sa onima koji su nas doveli u ovakvu tešku političku i ekonomsku poziciju, a lustracija mora biti sprovedena. Onda kada odlučimo da budemo jači od straha i kada definitivno shvatimo da ovaj režim mora da ode u prošlost, tada će parkovi, trgovi i platoi ponovo biti prepuni naroda – poručuje u razgovoru za Danas potpredsednik Građanskog bloka 381 i lider ZEP Zeleni Dejan Bulatović.

* Zbog nošenja lutke Slobodana Miloševića u zatvorskom odelu na protestu 1996. godine, u policiji ste preživeli tešku torturu. Da li se i sada pribojavate da biste zbog performansa sa lutkom predsednika Vučića u prirodnoj veličini mogli da imate neke neprijatnosti, najavljenog za danas ispred zgrade Skupštine?

– Nisam se plašio devedesetih godina, ne plašim se ni sad. Strah je odraz nemoći, a opoziciono delovanje mora biti iznad svega toga. Kreativnost se nikad nije mogla suzbijati strahom, to je ono što ruši svaki koncept na bazi straha. Ovaj režim pokušava da nametne strah, tačnije, oni žele da uspostave strahovladu, ali što se mene tiče: No passaran! Moramo pobediti strah, jer me uvek šokira kada vidim koliko je narod u strahu i koliko teško ide oslobađanje od njega.

* Iako ste i sami bili učesnik protesta protiv Slobodana Miloševića, kasnije ste žestoko kritikovali novu vlast. Šta najviše zamerate postpetooktobarskim vlastima?

– Koštunica je bio virus koji je pojeo svu onu petooktobarsku energiju. On je bio naš kamen spoticanja ka evropskoj Srbiji a na kraju i sama rampa ka evrointegracijama. Dakle, Koštunica je bio povod i razlog kraju DOS-a i pre svršetka misije zbog čega je on i nastao. Naravno, posebno dramatičan problem je i to što se sve nije završilo sa lustracijom političara i političkih stranaka. Naime, Koštunica je reciklirao sporne političare ali i kumulirao probleme koji postoje od devedesetih. I sad smo, nažalost, tu gde jesmo.

* Da li je istina da ste vi jedini politički emigrant koga je Zapad priznao nakon vladavine Slobodana Miloševića?

– Surova istina. Ja sam iz Srbije otišao nekoliko nedelja nakon petog oktobra 2000. godine, tačnije 17. novembra. Na odlazak sam bio primoran zbog sukoba sa Koštunicom i ljudima iz njegovog okruženja. U tom momentu sam imao čvrstu podršku pokojnog Vladana Batića i Vuka Obradovića, ali to nije bilo dovoljno da se izborim do kraja sa ljudima za koje sam smatrao da su saboteri postpetog oktobra. Zoran Đinđić je bio uzdržan. Tada sam mu saopštio da nemam više snage niti volje da se borim i da odlazim iz zemlje. On mi je rekao da je to najbolja odluka za mene i onda sam otišao u Francusku, gde sam zatražio i dobio politički azil, a ubrzo posle toga i njihovo državljanstvo.

* Koje greške, nakon eventualne promene vlasti, ne smeju biti ponovljene kako bi u Srbiji najzad osvanuo „šesti oktobar“?

– Dakle, ne treba praviti nikakve kompromise sa onima koji su nas doveli u ovakvu tešku političku i ekonomsku poziciju. Takođe, lustracija se mora obaviti, i to za period od devedesetih pa do danas. Svi oni za koje sud utvrdi da su krivi, to jest da su bili umešani u pljačku penzionera, radnika, poljoprivrednika i drugih, moraju ići u zatvor, bez obzira na kojoj su bili državnoj ili stranačkoj funkciji. Pre svega, moramo omogućiti sudstvu i svim državnim organima ali i medijima, da u demokratskoj atmosferi, potpuno slobodno, obavljaju svoj posao. Iznad svega, nikako ne treba dozvoliti da nam se ponovo desi, kao u DOS-u, „Koštuničin sindrom“.

* Na sada već tradicionalnim okupljanjima ispred predsedništva „petkom u pet“, stalno ponavljate da se približava trenutak kada će „Pionirski park biti ispunjen nezadovoljnim građanima“. Koliko je taj momenat zaista blizu?

– To će se desiti kada se zamislimo i okrenemo iza sebe, kada budemo spremni da se suočimo sa stvarnošću i kažemo sebi da je Đinđić zaustavljen metkom terora devedesetih. Desiće se onda kada odlučimo da budemo jači od straha i kada definitivno shvatimo da ovaj režim mora da ode u prošlost; tada će parkovi, trgovi i platoi ponovo biti prepuni naroda. Već sada je mnogima jasno da Vučić neće otići sa vlasti bez trgova, parkova i ulica prepunih odlučnih građana širom Srbije. Ko zna, možda je to desiti baš danas u 18 časova, ispred Narodne skupštine, kad smo mi Zeleni zakazali obeležavanje punoletnosti petog oktobra. Srbija je nepredvidiva.