Grenelova nadmoć i berlinski pregovori 1Foto: FoNet/AP

Za razliku od Vokera koji je počeo ponovo da se pojavljuje u Prištini nedugo pre ubistva Olivera Ivanovića u januaru 2018. kao i Palmera, koji je naizmenično posećvao i Prištinu i Beograd, a i Rikera koji se uglavnom pojavljivao na međunarodnim skupovima, Grenel je postavio Berlin kao sedište svojih diplomatskih aktivnosti.

U američku ambasadu u Berilinu, kod Grenela su u novembru prošle godine putovali predstavnici Srpske liste. Formalno, srpski poslanici sa Kosova, bili su u poseti nemačkom Budenstagu, sastali su se i sa savetnikom kancelarke Angele Merkel, ali je završnica te posete, kako je šturo objavljeno bio sastanak sa Grenelom.

U decembru su se u Berlinu sastali Grenel i kosovski predsednik Hašim Tači, prištinski mediji, tvrde privatno. Početkom januara, opet u nemačkoj prestonici a kod američkog ambasadora Ričarda Grenela boravila je delegacija Demokratskog saveza Kosova Iste Mustafe. Tih dana su pregovori DSK sa Aljbinom Kurtijem o novoj vladi baš zapeli, budući da je iz Kurtijevog Samoopredeljenja izabran predsednik kosovske Skupštine. U DSK su tvrdili da to mesto pripada njima kao „staroj“ stranci koja je nosilac političkih tekovina i kontinuiteta.

Da su berlinski pregovori bili plodonosni svedoči ubrzanje koje je usledilo na iznenađenje javnosti u Srbiji. Ta je javnost prateći pregovore vođene u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije navikla na obrnuto – prvo ide priprema, pa najava, pa očekivanja, pa sami razgovori, pa naknadna tumačenja.

Ovde je međutim, najveći protokolarni domet objava na Tviteru, a sam događaj se odigra kao svršen čin, koji ne ostavlja mnogo prostora za protivljenja i negativna reagovanja.

Prvo je 20. januara objavljeno da je kod Grenela u amabasadi SAD potpisano pismo o namerama da se obnovi avio linija između Beograda i Prištine, potom je Grenel posetio Prištinu i Beograd, 3. februara je Aljbin Kurti izabran za premijera Kosova i višemesečna postizborna kriza je rešena. Vjosa Osmani iz DSK je postala prva žena predsednica Skupštine Kosova.

Desetak dana kasnije ambasada SAD u Nemačkoj objavila je na Tviteru da je ambasador Grenel otvorio svojim govorom Minhensku bezbednosnu konferenciju i prisustvovao istorijskom sporazumu o železničkom i drumskom saobraćaju između Srbije i Kosova. Tači je tvitnuo da je reč o „istorijskoj prekretnici“.

Sedam dana kasnije svet je zatekla vest da je američki predsednik Donald Tramp postavio Grenela za vršioca dužnosti direktora svih 17 američkih službi, odnosno agencija, za bezbednost.

Dok mediji poput CNN-a  tvrde da je reč o katastrofi u najavi, dotle su drugi mnogo uzdržaniji, navodeći da će Grenel verovatno provesti samo neko kratko vreme na toj poziciji, dok Tramp ne imenuje nekog novog koga će (ili neće) potvrditi Senat. Sve dok ta procedura traje međutim, Grenel bi mogao da ostane vršilac dužnosti šefa svih službi.

Ipak, i u to kratko vreme, a Grenel će, kako je objavljeno, zadržati i diplomatsku funkciju i Berlinu i status Trampovog specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, mogući su scenariji iznenađenja.

Pisma o namerama o obnavljanju vazdušnog saobraćaja, te železničkog i drumskog, iz Mihhena i Berlina, mogla bi biti uvod za iznenađujuće brz dgovor Beograda iPrištine koji bi bio predstavljen kao konačni mirovni sporazum.

Grenel odbacuje u izjavama za medije i da postoji nacrt sporazuma i da će do toga doći brzo. Ali, jednodušno se tvrdi da bi posle neuspelog postupka opoziva, predsedniku Trampu svakako bio dobrodošao takav spoljnopolitički poen za kampanju za drugi mandat.

Postoje nagoveštaji da bi i Rusija mogla da prihvati i podrži  krajnji dogovor Beograda i Prištine pod uslovom da bude vezan za Ujedinjene nacije, ili predstavljen kao ishod na posebnoj međunarodnoj konferenciji. U svakom slučaju slično onako kako ga je i postavio Grenel – kao nešto odvojeno od rada evropske vlade u Briselu, sa čim Evropska unija može da se saglasi i da podrži, baš kao što može i Rusija.

Grenel bi, kao neko ko je bio medijski savetnik više američkih ambasadora u UN-u, možda mogao i da iznađe način pre nego neko drugi na njegovom mestu, kako da se taj „završni mirovni dogovor“ postavi kao deo šireg međunarodnog okvira. I to upravo onako kako je pokazano na konferenciji u Minhenu –  kao čin u sklopu nekog šireg međunarodnog skupa.

Smatra se da bi Moskva podržala dogovor Beograda i Prištine po kome bi Kosovo dobilo posmatrački status u UN-u, poput Palestine, ako bi garancije da će Srbija ostati politički neutralna i van NATO-saveza bile dovoljno čvrste, možda i vezane uz pomenuti mirovni dokument.

Posmatrački status, ali ne i punopravno članstvo u UN, nije u suprotnosti sa kampanjom „otpriznavanja“ Kosova koju nastavlja da vodi Ivica Dačić i na koju Priština nema odgovor.

Pokušaj predstavnice Kosova u UN Vljore Čitaku da objavi da je Jamajka povukla priznanje, pa objava premijerke Jamajke da to nije tačno, samo je dala priliku Dačiću da zakaže obraćanje javnosti na temu da li država Antigva i Barbuda priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Idući dakle, sa Titovom slikom i dokumentacijom stare Službe za istraživanje i dokumentaciju MIP-a, i ko zna čime još, po belom svetu u potrazi za „otpriznavanjem“

Dačić uspeva da na mala vrata uvede ponovo Ujedinjene nacije u igru, nauštrb EU i Brisela.

U svakom slučaju, dok se nova Evropska komisija još uvek nalazi u sporom stupanju u pun opertivni mandat, i dok su posete njenih komesara rutinske i pune već viđenih birokratskih poruka, Grenel deluje kao top menadžer za globalne operacije jedne megakompanije.

Uspeo je da dokaže i ko ima premoć u sadašnjem rasporedu snaga u Vašingtonu, a to je onaj ko je u stanju da se prilagodi i da postigne cilj. Predsedničko ovlašćenje je i dalje najveći izvor moći, a ne procedure, pravila i zacrtane smernice Stejt departmenta.

Ovo na živom primeru vidimo u izjavama Metju Palmera – diplomate starog kova Stejt departmenta.

Za Palmera se tvrdilo da poznaje svako selo na Kosovu, da je crnogorsko-beogradski zet, da je službovao 90-tih na Balkanu što je nezamenljivo iskustvo… Pa ipak se Palmerove izjave kreću u okviru suzbijanja ruskog uticaja i upozoravanja na to, slično kao i njegovog prethodnika Brajana Hojt Jia. U odnosu na ta stalna ponavljanja veći viđenog Grenelovi berlinski pregovori deluju kao koraci od sedam milja.

Tekst preuzet sa portala Demostat

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.