Osmesi i kurtoazna rukovanja sa Vučićem nisu dokaz prijateljstva evropskih zvaničnika: Da li je Srbija izolovana zemlja?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na televiziji Pink rekao je da su netačne tvrdnje opozicije o „izolovanosti zemlje“ te dodao da su brojni evropski zvaničnici godinama njegovi prijatelji.

Naveo je da neguje dobre odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, kancelarom Nemačke Fridrikom Mercom, a da mu je premijer Slovačke Robert Fico porodični prijatelj.

Sagovornici Danasa ukazuju da kolektivne foto sesije nisu potvrda uspešne politike. Primećuju i da predsednik Srbije našim parama kupuje skupa prijateljstva po svetu. A ta skupo kupljena prijateljstva po svetu nisu dokaz dobih bilateralnih odnosa, jer Srbija koju vode naprednjaci jeste izolovana.

* Kad uz osmehe i polu-zagrljaje dobiješ i šamare

„Srbija jeste jedina država kandidat za članstvo u EU u kojoj postoji ovako visok stepen korupcije i povezanosti organizovanog kriminala sa vlašću, ovakva nesloboda medija i uništavanje institucija kao i krađa izbora. Izolacija se vidi u tome što svi u Evropi vide i znaju da se režim u Srbiji igra sa našim interesima pokušavajući da nas proda najvišem ponuđaču i da zadužuje zemlju bez kontrole, uvodi potpunu autokrataku vlast i nasilje kao modus operandi već 14 godina,“ pojašnjava Stefanović.

Prema njegovim rečima, ako je “prijateljstvo” to što mu je kancelar Merc jasno rekao da nema više sedenja na dve stolice, da mora da sve obećano ispuni oko vladavine prava, REM, izbornih uslova i ako mora do decembra da uvede sankcije Rusiji i vize Rusima, onda je jasno da Vučić ponovo laže građane Srbije i pokušava da ostane na vlasti kroz nasilje, krađu i besomučnu medijsku propagandu.

„Kad uz osmehe i “polu-zagrljaje” dobiješ takve šamare i misliš da to niko ne vidi oko tebe, onda se radi, o po nas, opasnim deluzijama jednog očajnog čoveka koji ne zna da živi van vlasti i koji je spreman da proda i zgazi sve oko sebe samo da bi se radikalski san nastavio“, ističe zamenik predsednika SSP-a.

* Kupovina naklonosti evropskih zvaničnika skupo košta građane Srbije

Duško Lopandić, potpredsednik Srbija centra, smatra da više rezolucija Evropskog parlamenta jasno govore šta o Vučićevoj vlasti misli prosečna politička javnost svih zemalja EU i svih politučkih profila.

„To se vidi i u ocenama Komisije o nazadovanju Srbije na planu slobode izražavanja, akademskih sloboda, spoljne politike pravosuđa idr. Na samite EU, koje nekad izbegava a nekad im prisustvuje, Vučića pozivaju ne kao omiljeni lik, nego kao predstavnika Srbije- doduše realno sa ograničenim legitimitetom posle 15.marta 2025. godine“, objašnjava Lopandić.

On primećuje da se lideri EU još uvek rukuju pred kamerama i slikaju sa njim, što on vredno postavlja na instagram i propagandno tumači kao prihvatanje.

To, međutim, ne menja objektivan položaj zemlje koja je zahvaljujući njegovoj politici već godinama zaglavljena u procesu pristupanja u EU i kasni za drugima po raznim parametrima od otvaranja klastera do dobijanja sredstava.

„Kolektivne fotošop sesije nisu potvrda uspešne politike. Ako je kupovina vojnih aviona u Francuskoj način zadobijanja naklonosti šefa te države, čini se da je taj način skupljanja prijatelja preskup za srpske građane. Uz to, samo u poslednje dve godine Vučić je nekoliko puta Ursuli i Košti obećavao promenu politike i reforme i teško da mu ovaj put nešto veruju. Ipak su spremni da tolerišu crnu ovcu u svojim redovima sve dok se koliko toliko podnošljivo ponaša, umesto da ide na parade po Moskvi ili Pekingu“, ocenjuje Lopandić.

* Zato što je toliko omiljen, zato su za njega obavezno rezervisane magareće klupe

Srećko Đukić, bivši ambasador, ističe da je Vučić odavno raskrstio sa moralom i načelima u politici. Za njega je, kaže, sve dopušteno ako služi njegovim ličnim ciljevima.

„Koliko je omiljen i koliko je prihvaćen u svetu redovno gledamo na svim međunarodnim skupovima. Za njega je obavezno rezervisana magareća klupa. Dug je spisak primera. Ali on nema skupila i odmah će vas slagati, obmanuti, prevariti. A to je moguće u srpskom kontaminiranom političkom prostoru njegovim vokabularom. A pošto je on sve i svja u Srbiji i u svetu, onda i Srbija deli tu tužnu sudbinu izolovane zemlje u Evropi“, ističe Đukić.

Bivši diplomata napominje da svet vidi da on pokušava sve da prevari i EU i SAD, pa i Rusiju. Zato je za Srbiju rezervisan poslednji vagon za EU, a njeni građani i kamioni sve teže ulaze u EU.

„Prijateljstva među liderima mogu da olakšaju diplomatiju, ali nisu dokaz da država nije izolovana. To dokazuje stvarni položaj Srbije u međunarodnim odnosima“, ocenjuje Đukić.
.

* Razliku između ličnih i bilateralnih odnosa

Za Mijata Kostića, istraživača Novog trećeg puta, izjava predsednika Vučića da Srbija nije izolovana, jer on ima dobre odnose sa brojnim evropskim liderima ukazuje na razliku između ličnih i bilateralnih odnosa sa pojedinim državnicima i stvarnog položaja zemlje u procesu evropskih integracija.

„Iako Srbija održava aktivnu diplomatsku komunikaciju sa ključnim evropskim prestonicama, činjenica je da je proces pristupanja Evropskoj uniji poslednjih godina značajno usporen, uz ograničen napredak u otvaranju i zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Dugoročno posmatrano, takva situacija može dovesti do svojevrsne političke i ekonomske izolacije u odnosu na države regiona koje brže napreduju ka članstvu ili su već deo evropskih institucija. To bi moglo otežati pristup fondovima, usporiti privlačenje investicija i smanjiti sposobnost Srbije da utiče na donošenje odluka koje će oblikovati budućnost Zapadnog Balkana i evropskog kontinenta“, napominje naš sagovornik..

Kostić dodaje da istovremeno, politika diverzifikacije partnerstava kroz intenzivnu saradnju sa Kinom, zemljama Zaliva i drugim akterima van Evrope donosi određene koristi u kratkom roku.

„Takva strategija omogućava Srbiji pristup alternativnim izvorima kapitala, infrastruktunim projektima i novim tržištima, čime se povećava otpornost ekonomije u periodima međunarodne neizvesnosti. Međutim, dugoročni rizik leži u mogućnosti daljeg produbljivanja geopolitičke konkurencije između Kine i Zapada“, kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, ukoliko u narednim godinama dođe do čvršćeg strateškog povezivanja EU i SAD oko politike ograničavanja kineskog uticaja u ključnim tehnologijama, energetici i infrastrukturi, Srbija bi mogla da se nađe pod povećanim pritiskom da bira između različitih ekonomskih i bezbednosnih partnerstava.

„U takvom scenariju, izostanak jasnijeg napretka ka članstvu u EU mogao bi da umanji manevarski prostor Beograda i poveća troškove balansiranja između suprotstavljenih geopolitičkih blokova“, zaključuje istraživač Novog trećeg puta.