Trampov let iz Beograda do Prištine 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Kad Lufthanzin -Jurovings avion jednom bude uzleteo sa aerodroma Nikola Tesla do prištinskog Adema Jašarija, da li će leteti duže ili kraće nego do Mahovljana kod Banjaluke?

Ovo je naravno, sasvim nebitno pitanje, ali mnogi u Beogradu koji su se bavili računanjem da li je to sedam ili sedamnaest minuta, na taj način su izrazili opšti osećaj da se ne dešava ništa komercijalno, piše Demostat. 

Već, da je nebo visoke politike zaparao grom. Sevnuo je kao poruka američkog predsednika Donalda Trampa upućena onako kako se on najčešće obraća – preko Tvitera. Možda tek treći put od svoje izborne kampanje 2016. Tramp pominje Srbiju i Kosovo u istom tvitu, objavljujući da je u ambasadi SAD u Berlinu potpisano pismo o namerama da nemačka kompanija uspostavi avio liniju između Beograda i Prištine.

Ideja o avioliniji Beograd-Priština nije nova, pominjala se prethodnih godina sporadično tokom briselskih pregovora kao mogućnost. Ali ne na ovaj način, uz neposredno učešće dvojice visokih zvaničnika odgovornih Trampu, a ne Stejt departmentu. Uključenost Trampovog savetnika za bezbednost Roberta o Brajena, koji je objavio jednu pored druge svoje fotografije sa Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem iz Davosa, kao i Ričarda Grenela, nemačkog ambasadora u Berlinu i ličnog izaslanika za “mirovni sporazum” Beograda i Prištine, svedoči nepobitno o jednom. A to je o pripremi da Tramp u kampanji za drugi predsednički mandat, ako ga republikanski Senat ne opozove, uspostavi “uspešan” dogovor Beograda i Prištine.

Taj sporazum, kao i sve što se potpisuje u 21. veku neće imati tu istorijsku konačnost, kakvu mu pripisuju intelektualni i politički krugovi u Beogradu, poredeći ga sa Kemp Dejvidom, Dejtonom, itd. Biće insant sporazum, brz i prijemčiv način da se pokaže kako je Tramp u stanju da reši problem koji su ostavile demokrate Bila Klintona. I možemo se kladiti da će sadržati i “nadokandu” Beogradu, odnosno poseban status za sever Kosova, sa pravom pripajanja centralnoj Srbiji.

Koliko su pripreme za rukovanje u Beloj kući Trampa, Vučića i Tačija ozbiljne, ukazuje više činilaca, neobjašnjivih van tog okvira. Jedan je stalno odlaganje uspostavljanja vlade u Prištini nakon izbora 6. oktobra. Kako Aljbin Kurti nikako ne uspeva da sastavi vladu – tako jedini legitimni organ vlasti ostaje predsednik Tači. Smenjivanje Tačija u Skupštini Kosova koje zagovara i najavljuje Kurti (Tači je izabran 2016. i glasovima Srpske liste) izgleda je veći problem nego podela ministarskih mesta. Jer, Tači je čovek dogovora sa Beogradom, za razliku od Kurtija koji se izričito izjašnjava protiv.

Drugi činilac su događaji neposredno nakon Trampove objave o “letu iz Beograda za Prištinu”. Tri dana kasnije je američki ambasador Entoni Godfri posetio lokalnu skupštinu u Leskovcu, i odbornicima poručio da svi treba da izađu na predstojeće izbore. Godfri, koji je od skora na poziciji u Beogradu, svojim ponašanjem i postupanjem, predstavlja drugu fazu vašingtonske kampanje započete u vreme prethodnika Kajla Skota. Sa televizijskoh spotova o Nikoli Tesli, američkim pilotima u Pranjanima, Srbima koji su lansirali prvu posadu na Mesec i slično, prešlo se sa Godfrijem na dublje kulturno zbližavanje.

Ambasador Godfri revnosno objavljuje snimke kako uživa u srpskoj hrani, posebno roštilju, kako se krsti sa tri prsta iako nije pravoslavac, kako na pravoslavni Božić peva na srpskom “koliko varnica toliko tvitova”… Iako nije obaveštajno i politički ništa manje iskusan od Vilijama Montgomerija, Kamerona Mantera, a moguće i Vilijema Vokera koji posećuje političare u Prištini, Godfri je uspeo da nastupi kao “naš srpski čovek”, od koga nema nikakve pretnje. I zato kad mu gradonačelnik Leskovca pokaže odbornike i kaže “this is opozišn”, a Godfri kaže da treba izaći na izbore, nema više tog kontekta kao ranije – da ambasadori Montgomeri i Manter određuju sudbinu i presudno kroje srpsku politiku.

Ambasador Godfri zapečatio je ustvari ono što se desilo dan nakon Trampove objave, kada je srpska opozicija počela da ruši sopstveni bojkot koji je proglasila. Za konačni mirovni sporazum o Kosovu, Vučiću je potrebno da pokaže da će imati pun legitimitet i bojkot je morao da padne kao žrtva te poruke iz Beograda.
Ovo je pozadina opšte zbunjenosti nastale nakon, na prvi pogled ničim izazvanog obraćanja, omladine iz poketa “1 od 5 miliona”, dok su još odjekivale vesti o letu iz Beograda za Prištinu. Šok je bio žestok za iskreno opredeljene antivučićevske birače.

Oni su prihvatili zdušno ideju bojkota, a omladinci iz “1 od 5 miliona” uprkos očitim vezama sa Savezom za Srbiju, bili su doživljeni kao njegovi najiskreniji zagovornici. Reći kao aktivistkinja Valentina Reković da će “1 od 5 miliona” izaći na lokalne izbore, ukoliko to učine i Nova stranka Zorana Živkovića i SMS Tatjana Macura, bilo je to što jeste – hladan tuš. Svakako nije nikakva super zamišljena politička tehnika, kao što se upinju da tumače mnogi. To jest oni koji žele da veruju da će omladinici kao predati izborne liste i da će od čuvara protesta postati čuvari kutija, da će na biralištima praviti incidente i sprečavati izborne manipulacije. To je previše nategnuto i previše čudno.
Sve su oni to mogli i ispred biračkih mesta i bez da se toliko osramote pred opozicionim biračima. Jer, “1 od 5 miliona” su prvi proglasili bojkot, pa tek onda Savez za Srbiju. Dalje, odluka da nema uslova za poštene izbore, odnosila se prvobitno baš na lokalne – na slučaj “napad na policijsku stanicu” tokom lokalnih izbora u Lučanima 2018. Opozicioni Savez za Srbiju je uostalom, prvo i bojkotovao lokalne izbore u Kuli, Kladovu i Doljevcu.

Ideja da bi izborne liste “1 od 5 miliona” po gradovima Srbije predstavljale način da SZS učestvuje pod tim imenom na lokalnim izborima, niti išta menja, a pri tome deluje i nedovršeno. Tačno je da sada partijska infrastruktura nisu odbori i prostorije, već ljudi i mobilni telefoni, te bi stoga oni koji su organizovali 2018/2019. godine proteste, lako mogli biti preusmereni u izborne štabove i učesnike izbora.

Međutim, ako učestvujete na jednom izbornom nivou, bojkot pada, to što ste odredili recimo da nećete učestvovati u trci za Narodnu skupštinu, a hoćete za lokalne, ostaje stvar vašeg nastupa, možda i nemate dovoljno ljudi za parlamentarnu listu… Uz svako, ali svako objašnjenje, bojkot izbora jer su nepošteni pada, pristali ste da učestvujete i izgubite. A naročito pada sa tako neubedljivim podzapletima – da se “1 od 5 miliona” kobojagi sukobljava sa Savezom za Srbiju, i kao i da čuva izvorni Sporazum sa narodom, taj tekst predstavljen kao politički rezulat protesta. Iskustvo pokazuje i da nijedna politička organizacija nastala iz uličnih protesta nije imala uspeha posle na izborima kad na njih izađe. Najava učešća na izborima obeshrabriće i preostale demonstrane sa subotnjih protesta u Beogradu, a to je i vrlo bitno za vlast – skloniti ljude sa ulica dok traje kampanja, i izbeći svaki neželjeni razvoj događaja.

I na kraju, po pitanju dobijanja punog legitimiteta zbog dogovora sa Kosovom, zanimljiva su i maštanja o velikom povratku Borisa Tadića kao protivkandidata Vučiću na predsedničkim izborima. Moguće je zamisliti i Vučića kako raspisivanjem predsedničkih izbora godinu dana ranije – 2021. stavlja taj dogovor o Kosovu na referendum, izbegavajući pravi referendum i izjašnjavanje. A u tom slučaju, Tadić bi mogao biti idealni protivkandidat, dovoljno jak da izazove burnu pažnju i dovoljno slab da ne pobedi.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.