Đorđević: Nisam za guberniju već za neutralnost i Uniju 1Foto: Privatna arhiva

Prvo, protesti su oslobodili ljude straha i pokazali svu ogoljenost diktatorskog režima, i drugo, kroz Sporazum sa narodom doveli do odluke srpske opozicije o bojkotu, koji je najveći politički kapital ovih protesta i nerešiv problem za Aleksandra Vučića.

Zato je on od samog početka zapadnim ambasadama govorio da iza protesta stoje Rusija i ruske službe, da ih oni organizuju i finansiraju preko mene, dok je u isto vreme najvišim državnim zvaničnicima Rusije predstavljao proteste kao šarenu revoluciju, ukrajinski scenario i Majdan.

Naravno da i jedni i drugi znaju da je to laž i odraz njegove šizofrene politike, da protesti nisu ni antiruski ni antizapadni, već su usmereni protiv mafijaške vlasti Aleksandra Vučića, kaže u razgovoru za Danas Mlađan Đorđević, bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića i sekretar Saveta za Srbe u regionu.

* Kako vidite sebe u politici Srbije, budući da se u medijima i na društvenim mrežama pojavila spekulacija da bi neko Vašeg javnog profila – čuvar veza s Rusijom i čuvar Kosova – mogao biti uspešan predsednički kandidat?

– Pročitao sam predlog gospodina Cvijetina Milivojevića, koga zaista uvažavam. Pre svega, ne doživljavam sebe kao čuvara veza sa Rusijom. Srbija ima duboke istorijske, verske, kulturne i ekonomske veze sa Rusijom, kao i sa Evropom, i tim vezama ne treba čuvar, one su neraskidive. S druge strane, rođen sam u selu Smać kod Prizrena i prirodno je da brinem o Kosmetu.

Kao što sam se 90-ih borio protiv totalitarnog režima Miloševića, danas vidim sebe u borbi protiv još goreg totalitarnog režima njegovog ratnog ministra za informisanje, Aleksandra Vučića.

I tada, kao i sada, je za borbu potrebna šira koalicija snaga sa celog političkog spektra. Zato sam početkom 90-ih bio i na osnivačkom kongresu DS-a u Domu omladine i na osnivačkoj skupštini SPO-a. Bio sam aktivni učesnik Devetomartovskih demonstracija, u Rektoratu UB Miloševiću pred televizijskim kamerama tražio da podnese ostavku, a zajedno sa vladikom Grigorijem, Draganom Đilasom i drugim studentima vodio studentske proteste 1992.

Putovao sam Evropom, živeo nekoliko godina u Americi, mnogo puta bio u Rusiji, ali volim Srbiju i ona mi je najvažnija i najvrednija. Iako nisam član nijedne stranke, danas sam deo pobunjenog naroda u borbi da Srbiju oslobodim ove nestručne, lopovske i izdajničke vlasti.

* Zašto tako karakterišete vlast?

– Zato što Vučić nema nikakvu politiku osim očuvanja svoje vlasti zbog čega on već osam godina stalno laže, drži ljude u siromaštvu i strahu, ucenjuje ih i pritiska. On zbog svog rejtinga izmišlja spoljne i unutrašnje neprijatelje, deli nas na podobne i nepodobne. To da je njegov režim antidemokratski i suprotan evropskim vrednostima je lako vidljivo i svima jasno. On je podjednako štetan za one koji baštine konzervativne vrednosti tradicije i patriotizma, kao i za one koji neguju liberalne vrednosti slobode i jednakosti. On nastoji da drži pod kontrolom oba ta bloka, stvarajući i nudeći lažne „građaniste“ i lažne „nacionaliste“, kojima je zajedničko da napadaju ideje ovih drugih, ali nikako njega koji je sve, a u stvari ništa.

U tom kontekstu mislim da je potrebno puno razobličavanje te njegove pozicije i neka vrsta sinergije obe grupe. Ja pripadam grupi koja baštini tradicionalne vrednosti, ali u potpunosti podržavam sve koji se istinski bore za modernu i građansku Srbiju. Uostalom, ja nisam bio savetnik radikalskog predsednika, već demokratskog, Borisa Tadića. Moji ideali nisu gubernije i crtanje granica, već snažna, vojno-neutralna Srbija u EU.

* S obzirom na to, kako gledate na proteste vernika u Crnoj Gori?

– U Crnoj Gori se vidi da narod više ne može da trpi diktatora na vlasti. U litijama učestvuju i Srbi, i Crnogorci, i pravoslavci, i katolici, i muslimani. Protesti su probudili dostojanstvo Crne Gore koje je režim decenijama uništavao. Mitropolija crnogorsko-primorska i druge eparhije SPC na tom prostoru su jedina kanonska pravoslavna crkva i Srba i Crnogoraca, i, kao takve, pokrenule su proteste zbog tog nesrećnog, antiustavnog zakona koji je vlast donela da bi sprovela pljačku crkvene imovine. To je bio okidač i otvorila se živa rana u crnogorskom društvu, eksplodiralo je nezadovoljstvo zbog kriminala i korupcije. Narod u Crnoj Gori hoće da oslobodi zarobljenu državu i pokazuje mudrost i strpljenje, ne naseda na provokacije vlasti i marifetluke Đukanovićevih spin-doktora. Apsurdno je da ovim anticivilizacijskim zakonom Milo Đukanović ruši državnost i stabilnost Crne Gore, a da je mitropolit Amfilohije sa vernim narodom brani. Crnogorski režim je ogoljen. Ovo što se dešava na ulicama crnogorskih gradova je narodno suđenje jednoj pljačkaškoj ekipi koja je ojadila Crnu Goru.

* Da li verujete da Milo Đukanović može da bude smenjen i kakva bi to bila nova vlast u Podgorici?

– O tome ko će vladati u Crnoj Gori posle ove mafije odlučiće narod Crne Gore. Narod se probudio i verujem da više niko neće moći da ga prevari, ponižava i pljačka. Ta situacija je sindrom celog Balkana. Đukanović u Crnoj Gori, Vučić u Srbiji, Rama u Albaniji, Tači na Kosovu i Metohiji, to je taj kriminalni kartel koji održava atmosferu sukoba na Balkanu, koji se klanja Zapadu, a namiguje Rusiji, a samo gledaju kako će da opljačkaju svoj narod. Niko od njih ne želi ni da pomene demokratiju, a kamoli da učini nešto u korist demokratije. Neminovnost je da se u čitavom regionu pokrenu procesi protiv državnih mafija jer će samo tako region moći da „prodiše“, da se oslobodi iz ovog kazamata.

* Kako vidite dalji razvoj protesta u Beogradu sada kada je grupa „1 od 5 miliona“ rešila da ide na izbore?

– Da vas podsetim, ovi protesti nisu nastali zbog lošeg kvaliteta hrane u studentskim menzama ili loših materijalnih uslova u pozorištima, već kao reakcija na pokušaj ubistva jednog od lidera Saveza za Srbiju, Borka Stefanovića. Prvi protestni skup protiv političkog nasilja je održan u Kruševcu nedelju dana nakon tog događaja, a iz Kruševca je prvi protest u Beogradu zakazao Dragan Đilas. Kao što i sami znate, protesti su se nastavili i biće nastavljeni, jer oni nisu vlasništvo grupice studenata i bilo koga drugog, već su to protesti pobunjenih građana. Od dana kada je srpska opozicija proglasila bojkot, protesti su u funkciji promovisanja ove ideje i oni će se, uveren sam, širiti dalje po Srbiji.

* Kakav je Vaš stav o bojkotu izbora?

– U Srbiji od 2012. godine i dolaska radikalsko-julovske vlasti nemamo slobodne izbore, već nameštene i pokradene sa unapred poznatim rezultatom. Da bi se nešto bojkotovalo, to treba da postoji. Ni ove, 2020. godine ne postoji nijedan uslov za iole slobodne izbore, a izbori su ili slobodni ili nisu izbori. Zato srpska opozicija ne bojkotuje nešto što ne postoji, već se bojkotom ludila u kom živimo bori za stvaranje uslova za prve slobodne i fer izbore u Srbiji od 2012. Srbija je zarobljena zemlja i u zarobljenoj zemlji nema slobodnih gradova. Zato bojkot mora biti na svim nivoima i poslužiti kao rešeto koje će odvojiti žito od kukolja.

* Da li išta menja smanjenje izbornog praga na 3 odsto?

– Danom proglašenja bojkota od strane srpske opozicije bojkot je uspeo, jer u takvoj Skupštini Srbije neće biti predstavnika opozicije i ona neće imati legitimitet za donošenje odluka od nacionalnog interesa. Srpska opozicija neće priznati bilo kakve odluke takve Vlade i takve Skupštine po tim pitanjima. Skandalozna odluka o smanjenju cenzusa na 3 odsto dva meseca pred izbore pokazuje svu paniku režima u želji da u Skupštini ima predstavnike lažne opozicije i građanske i nacionalne orijentacije koje bi joj davale legitimitet. Pošto nije usvojen moj predlog da na ovim izborima cenzus bude 0, imam novi predlog o stepenastom cenzusu: da cenzus za stranke Čede Jovanovića, Jova Bakića, Aleksandra Olenika, Zorana Živkovića i Tatjane Macure bude 0.1 odsto, za Metlu, Srbiju-21 i poslanički klub DS-a 1 odsto, a za SPAS i Srpske radikale 1.5 odsto, jer je i cenzus od 3 odsto za sve njih nemoguća misija.

Kosmet je samo dimna zavesa

* Verujete li da Vučić i njegova stranka mogu da budu smenjeni samo ako naprave loš sporazum povodom Kosova?

– Aleksandar Vučić ima podršku delova međunarodne zajednice jer je pre dolaska na vlast obećao rešavanje pitanja Kosmeta potpisivanjem pravnoobavezujućeg sporazuma i davanjem stolice u UN tzv. Kosovu. Mi mu ne smemo dozvoliti da zarad svoje fotelje i vlasti menja Kosmet, ali on i njegova stranka će biti smenjeni i zbog toga što su opljačkali Srbiju, prezadužili ovu zemlju, rasprodali prirodne resurse i drugo blago Srbije zbog provizije, oterali stotine hiljada ljudi iz zemlje, u svojim medijima crtali mete posle kojih su ubijeni Oliver Ivanović i njegov kum Dimitrije Janićijević, čija ubistva do danas nisu rešena. Kosmet je samo dimna zavesa za krađu i kriminal. Vučić, Tači, Rama, pa i Đukanović ne žele sporazum o Kosmetu. Oni samo žele još par godina mandata da taj neki sporazum „implementiraju“ – dakle da pljačkaju i unište sve. To je san balkanske mafijaške unije. A život ljudi na Kosmetu – Albanaca, Srba, Muslimana… to njih ne zanima. Zbog toga je Kosmet važan. Prodaja, podela ili priznanje nezavisnosti Kosmeta ne rešava problem. Naprotiv, to bi otvorilo druge probleme – dovelo do nestabilnosti i novih etničkih sukoba i produžilo vlast kriminalaca. Zbog toga je to izdaja i ko god na nju pristane, taj će to skupo platiti.

Đukanovića čuva pogrešna politika Beograda

* Kako vidite izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da „gleda da u zdravstvu ne bude Crnogoraca koji ne znaju srpski“?

– Ništa Đukanovića tako dobro ne čuva na vlasti koliko pogrešna, radikalska politika Beograda. Činjenica da je Zlatibor Lončar danas ministar zdravlja i, nezvanično, kako se priča, šef BIA, je poražavajuća. NJegova izjava je odraz gluposti i ono što Đukanoviću od zvaničnog Beograda i treba u njegovoj borbi za očuvanje vlasti. Te reči nisu slučajni gaf kontraverznog doktora, već, uveren sam, pomoć Aleksandra Vučića, jer, setite se, on je prvi dao šovinističku izjavu da više nema Crnogoraca u srpskim službama bezbednosti.

Istim onim jezikom koji napada Lončar govore i Srbi i Crnogorci koji su u protestnim litijama po crnogorskim gradovima. Očigledno je da Zlatibor razume samo sleng Zemunskog klana, ali i da su i njegova i izjava Ivice Dačića došle su iz glave Aleksandra Vučića i spin-majstora Vladimira Bebe Popovića. Oni se tim duboko šovinističkim i ekstremno štetnim izjavama samo udvaraju svom radikalsko-julovskom glasačkom telu, dok istovremeno čine uslugu svom partneru Milu Đukanoviću.