Đurić o platformi Kosova: Spisak želja separatista u Prištini okrenut tome da dijalog sruši i izvrne ruglu 1Foto: FoNet/Nenad Đorđević

„Očekujem da će različiti činioci u međunarodnoj zajednici naći za shodno da reaguju na ovaj tekst i ukažu da ovo nije pravac za dijalog“, rekao je Đurić.

Đurić je rekao da platforma prištinskih vlasti nema nikakve veze s namerom za postizanje dogovora s Beogradom.

„Ovaj papir je krunski dokaz da je Priština protiv dijaloga… Ovaj dokument nije platforma za dijalog, već protiv dijaloga i za produbljavanje problema sa Beogradom… Ovo je spisak želja separatista u Prištini okrenut tome da dijalog sruši i izvrne ruglu“, rekao je Đurić.

On je rekao da je nedvosmislen stav Srbije je da ta platforma nije platforma za pregovore Beogradom, već platforma protiv rešenja za nagomilane probleme Srba.

„Srbija ostaje posvećena istinskom dijalogu, ali da bismo razgovarali ukinite antcivilizacijske takse. Hajde da na civilizovan, ozbiljan i realan način gradimo budućnost srpskog i albanskog naroda na ovom području“, rekao je Đurić i naveo da je predsednik države Aleksandar Vučić pre više meseci upozoravao da albansko rukovodstvo nije okrenuto kompromisu s Beogradom.

Đurić je kazao da platforma već u prvoj tački govori da je nezavisnost Kosova gotova stvar na čemu on čestita liderima Saveza za Srbiju Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu i lideru Socijaldemokratske stranke Borisu Tadiću koji su zaslužni za to.

„U njemu govore o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Kosova. Oni tu teritoriju smatraju nedeljivom, nedodirljivom i nečemu o čemu nisu spremni da razgovaraju. Ako je za njih 10.887 kvadratnih kilometara takozvanog nezavisnog Kosova, za nas to nije. Do kompromisa se ne može doći tako što ćete unpred definisati“, kazao je Đurić.

Dodao je da nije tačna ni tvrdnja iz dokumenta da je nezavisnost Kosova prihvatilo 115 zemalja, jer se taj broj smanjio.

Đurić je rekao da čitava platforma obiluje paradoksima i kontradiktornostima, jer između ostalog govori o potrebi da se kazne Srbi odgovorni za zločine pri čemu prištinska strana nije kaznila nikoga iz svojih redova.

„Ovakva platforma između ostalog znači da se možda i drugim sredstvima i načinima pristupi rešavanju odnosa sa Srbima na Kosovu i Metohiji“, kazao je on.

Ne verujem optužbama na račun Radoičića dok ne vidim dokaze

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da ne veruje nijednoj tvrdnji prištinskih vlasti o navodnoj umešanosti predstavnika Srpske liste Milana Radojičića u kriminalne radnje i dodao da je jedini motiv za te optužbe da se oslabi ta lista i preostali Srbi na Kosovu.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, na pitanje kako komentariše tvrdnje tužilaštva na Kosovu da je Radojičić umešan u organizovani kriminal i trgovinu narkoticima i da je kod njega u stanu nadjeno 75 grama kokaina, Đurić je rekao da Prištini ne veruje ništa dok ne vidi „debele i konkretne, medjunarodno potkrepljene dokaze“.

„Mnoge nervira delovanje Srpske liste. To što se Srbi drže tvrdo i čvrsto. Oni bi želeli da zvaničnike Srpske liste, i ne samo Radojičića, na različite načine pritisnu… Neke su pokušali da hapse, a ja bih rekao i da likvidiraju. Pravo da vam kažem, ja Prištini ništa ne verujem dok ne vidim debele i konkretne dokaze i medjunarodno potkrepljene dokaze. Apsolutno im ništa ne verujem. Do tada su oni za mene progonitelji Srba na Kosovu i koga oni prozivaju, taj znači da radi suprotno njihovim interesima, a to znači da možda nije daleko od naših interesa“, rekao je on.

Na pitanje da li mu je poznato da protiv Radojičića postoji prijava, Đurić je rekao da mu je poznato da prištinske institucije mesecima progone razne srpske predstavnike, između ostalog i Radojičića.

„Podneli su različite prijave i slali stotine naoružanih policajaca sa dugim cevima, ‘zoljama’ i ‘bazukama’ da upadaju ljudima u kuće. Način na koji su upali jasno govori da su hteli nešto drugo. Na sreću nisu uspeli. To su pokušaji da se oslabi srpska zajednica“, rekao je on.

Djurić je pozvao prištinske vlasti da se pozabave hapšenjima odgovornih za stvarne ratne zločine, koji se nalaze na čelu najznačajnijih institucija.