Srpska napredna stranka je najjača opoziciona partija koja se tome protivila, iako je predvode ljudi koji su 1998. donosili zakonske mere u cilju represije nad malobrojnim nezavisnim medijima. Suzana Grubješić, šefica poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije i potpredsednica te partije i Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, odgovarali su na Danasovih sedam identičnih pitanja povodom spornog Zakona, a dobili su priliku i za „reč plus“.

Grubješić: SPS nije pokazao principijelnost

 

Zakon o informisanju usvojen je delom i glasovima opozicije. Da li je to pokazatelj da je vladajuća koalicija u problemu?

Ovo nije prvi put da je neki zakon usvojen uz pomoć glasova opozicije, ali to je izuzetak, a ne pravilo. Kad god imate koaliciju sa mnogo stranaka uvek je realno očekivati da bar jedna od njih u nekom momentu ima različit stav od ostatka koalicije. To ne mora da automatski prouzrokuje krizu ili pad Vlade, ali ukazuje na potrebu uspostavljanja bolje komunikacije među koalicionim partnerima u cilju prevazilaženja razlika i očuvanja stabilnosti.

Da li je vladajuća koalicija nešto obećala LDP-u kako bi stranka Čedomira Jovanovića podržala Zakon?

LDP je i do sada podržavao evropske zakone u Skupštini, zbog čega ne mislim da će podrška Zakonu o informisanju dovesti do njihovog učešća u vlasti na republičkom nivou.

Koliko je stav SPS da bude uzdržan principijelnost, a koliko u tome ima kalkulisanja za budućnost?

Razumem napore SPS da napravi otklon od svoje ne tako davne, a još manje slavne prošlosti, ali ne vidim nikakvu principijelnost u odluci da budu uzdržani. Kad imate jasan stav o nekom pitanju, onda ste „za“ ili „protiv“.

Da li je postojao dogovor da Riza Halimi ne uđe u skupštinsku salu, kako bi za izglasavanje Zakona bilo potrebno 125, umesto 126 glasova poslanika?

Ne znam za takav dogovor. Gospodin Halimi je sam objasnio razloge neulaska u salu koji, kako sam shvatila, nemaju veze sa zakonima o kojima se glasalo, već sa njegovim nezadovoljstvom situacijom na jugu Srbije.

Kako komentarišete to što ministar kulture Nebojša Bradić u vreme usvajanja „njegovih“ zakona o informisanju i o kulturi nije bio u parlamentu?

O zakonima se u danu za glasanje izjašnjavaju poslanici, a ne ministri. Obaveza ministra je da učestvuje u raspravi u načelu i u pojedinostima, što je ministar kulture savesno obavio pre letnje pauze.

Udruženje novinara Srbije najavljuje žalbu Ustavnom sudu i Sudu za ljudska prava u Strazburu zbog novog Zakona o informisanju. Koliko je ova situacija dobra za Srbiju, jer bi država zbog političara morala da plaća eventualne odštetne zahteve?

Ne želim da se upuštam u spekulacije da li će žalbe biti podnete, a pogotovo ne u predviđanja kakav će biti njihov epilog.

Utisak je da opozicija u protivljenju Zakonu nije baš iskrena, jer bi njegove represivne odredbe mogla da koristi i sada i ako dođe na vlast. Aktuelni sukob između SNS i DSS pojačava taj utisak. Šta mislite o ovoj oceni?

Moj je utisak da se opozicija više bavi time ko bi trebalo da bude na čelu kolone, Nikolić ili Koštunica, a ne stvaranjem nekog zajedničkog nastupa, strategije, programa… To se videlo i prilikom glasanja o ovom zakonu: neki su napustili salu nakon petnaestak minuta, neki su ostali malo duže, ali su zato požurili da jedni druge optuže za neuspeh.

Vučić: Elementi diktature znače kraj vlasti

 

Zakon o informisanju usvojen je delom i glasovima opozicije. Da li je to pokazatelj da je vladajuća koalicija u problemu?

Skandalozni Zakon o informisanju nije usvojen glasovima opozicije, jer LDP i PUPS, čijim glasovima je usvojen, nisu nikakva opozicija. LDP je večiti partner režima DS i oni to otvoreno i kažu, dok je PUPS deo vladajuće koalicije. O kakvim se tu glasovima opozicije onda radi? Vladajuća koalicija jeste u problemu, jer elementi diktature uvek označavaju skori kraj vlasti.

Da li je vladajuća koalicija nešto obećala LDP-u kako bi stranka Čedomira Jovanovića podržala Zakon?

LDP neprekidno obavlja posao za DS, i kad god treba priskače u pomoć. Oni su već deo vlasti, ali samo nisu formalizovali taj odnos, već im je lepše da se predstavljaju kao navodno kritična opozicija.

Koliko je stav SPS da bude uzdržan principijelnost, a koliko u tome ima kalkulisanja za budućnost?

Stav SPS je čist primer promišljenog političkog marketinga, a suštinski je politički neodgovoran potez. Oni su smislili kako da pred javnošću makar malo sačuvaju obraz, ali da ne urade ništa da se osujeti donošenje ovakvog zakona o informisanju.

Da li je postojao dogovor da Riza Halimi ne uđe u skupštinsku salu, kako bi za izglasavanje Zakona bilo potrebno 125, umesto 126 glasova poslanika?

Siguran sam da su i s njim imali takav dogovor, ali sam siguran i da su imali još rezervnih varijanti, i sa SPS i s nekim drugim strankama. Nijednog trenutka nisam posumnjao da je bilo više džokera za izglasavanje.

Kako komentarišete to što ministar kulture Nebojša Bradić u vreme usvajanja „njegovih“ zakona o informisanju i o kulturi nije bio u parlamentu?

To samo pokazuje njegov bahat i osion odnos prema svojoj funkciji i građanima. Bradić je trebalo da bude u sali i pogleda celokupnoj javnosti u oči, ali se očigledno radi o čoveku kome su na prvom mestu lični interesi.

Udruženje novinara Srbije najavljuje žalbu Ustavnom sudu i Sudu za ljudska prava u Strazburu zbog novog Zakona o informisanju. Koliko je ova situacija dobra za Srbiju, jer bi država zbog političara morala da plaća eventualne odštetne zahteve?

SNS o pitanju obaranja Zakona podneće Ustavnom sudu predlog za pokretanje inicijative za ocenu ustavnosti, posebno u delu u kome se krši Ustav, u kome smo se obavezali na poštovanje evropskih vrednosti. To što će osnivači, vlasnici medija, urednici i novinari doći u situaciju da pred Međunarodnim sudom za ljudska prava traže pravdu nije dobro za imidž Srbije.

Utisak je da opozicija u protivljenju Zakonu nije baš iskrena, jer bi njegove represivne odredbe mogla da koristi i sada i ako dođe na vlast. Aktuelni sukob između SNS i DSS pojačava taj utisak. Šta mislite o ovoj oceni?

SNS je apsolutno bila protiv donošenja ovog zakona i glasali smo u načelu protiv. Nikakav dogovor o tome kako ćemo se ponašati tokom glasanja između nas nije postojao. Nije tačno da je postojao neki sporazum da opozicija glasa protiv Zakona.