Suprotno uobičajenoj praksi da nadležni ministar poslanicima u Narodnoj skupštini na početku rasprave obrazlaže zakonske predloge Vlade, šef diplomatije Vuk Jeremić to juče nije učinio, što je naljutilo pojedine poslanike. Najoštrije je reagovao šef poslaničkog kluba LDP-a Čedomir Jovanović koji je istakao da se na taj način obesmišljava rad parlamenta“, dok je šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“ Tomislav Nikolić izjavio da je „nečuveno“ što ministar sedi u sali, a ne želi da obrazloži Predlog zakona.
Izmenama Zakona o spoljnim poslovima omogućava se prijem na rad na određeno vreme do četiri godine zbog unapređenja diplomatskog kadra. Opozicija je u glavne nedostatke predloženih izmena navela to što se njima, kako su naveli, uvode nove službe bezbednosti u okviru MIP-a, a zamerili su i zbog diskrecionog prava ministra da zapošljava do pet odsto od ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Ministar Jeremić se ipak kasnije obratio poslanicima, izvinio se i objasnio da nije govorio na početku sednice pošto smatra da je reč o izmenama „tehničke prirode“. Odgovarajući na primedbe pojedinih poslanika, Jeremić je naglasio da u svim zemljama ministar spoljnih poslova, zbog osetljivosti diplomatske službe, ima diskreciono pravo pri zapošljavanju i da je prioritet dalja profesionalizacija diplomatske službe, a ne zapošljavanje politički podobnih.
Ministar je ponovio da Srbija ne menja svoje spoljnopolitičke prioritete, od kojih je naveo diplomatsku borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta, evropske integracije i poboljšanje odnosa u regionu. Mada su pojedini poslanici zamerali da spoljna politika nije dovoljno angažovana u “borbi za Kosovo”, a drugi da ministar ima previše nepotrebnih službenih putovanja, Jeremić je rekao da je borba za teritorijalni integritet intenzivna i teška. “Dramatični su pritisci na pojedine zemlje da priznaju nezavisnost Kosova”, upozorio je Jeremić, dodajući da diplomatski i državni vrh Srbije u takvim okolnostima mora da reaguje.
Poslanički klub LDP-a neće podržati Predlog zakona koji vodi daljoj „monopolizaciji“ spoljne politike, najavio je Čedomir Jovanović. „Način na koji vodite spoljnu politiku je neprihvatljiv. Spoljna politika je postala instrument koji konfrotira Srbiju sa svetom i zemljama u regionu“, kazao je Jovanović i kao osnovne primedbe naveo „vođenje kosovske politike bez parlamentarne podrške, insistiranje na vojnoj neutralnosti, povratak u osamdesete godine kroz bliskost s nesvrstanima, partnerstvo sa zemljama koje su osumnjičene za podršku terorizmu“.
Tomislav Nikolić je ocenio da su ministar Jeremić i predsednik Boris Tadić međunarodne aktivnosti zemlje protiv nezavisnosti Kosova sveli na „šatl“ diplomatiju i da putuju samo u one države koje se već protive nezavisnosti, ali „ništa ne rade da ubede u suprotno one koje to jesu učinile“. On je optužio ministra Jeremića da predloženim zakonom ima za cilj da napravi „stranačko ministarstvo“.
Na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine je 65 tačaka, a sledi rasprava o tridesetak međunarodnih sporazuma. Podneto je oko 1.300 amandmana.
Podrška Irana
Poslanik LDP-a Nenad Prokić zamerio je šefu diplomatije da je Srbiju „posvađao sa susedima“, posebno Hrvatskom, i odbio da podrži rezoluciju u UN kojom bi se Iran osudio zbog stanja ljudskih prava. Jeremić je odbacio te optužbe, naglašavajući da je Iran jedan od ključnih saveznika Srbije u islamskom svetu u borbi za očuvanje suvereniteta i integriteta zemlje.
KUPREŠAK: Čudi me nervoza ministra
Pančevo – Ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak izjavio je sinoć da ga čudi „nervoza“ ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića zbog tužbe koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za genocid. On je ovo rekao reagujući na Jeremićevu izjavu u parlamentu da srpsko-hrvatske odnose opterećuje tužba Hrvartske za genocid. Kuprešak je rekao da je „tužba podignuta pre 10 godina“ i dodao da ga „čudi da te nervoze nije bilo ranije, nego se sad podigla kada je Međunarodni sud pravde proglasio svoju nadležnost za ovu tužbu“. „Takođe ne vidim razloga za nervozu u Hrvatskoj ako Srbija želi podići kontratužbu“, kazao je Kuprešak. Dodao je da prošlost treba prepustiti međunarodnim pravosudnim institucijama, koje će dati svoje mišljenje o tome i reći šta se dogodilo. „Mi se okrenimo budućnosti, okrenimo se Evropskoj uniji, okrenimo se boljem životu, dobrosusedskim odnosima na onim nivoima na kojima ćemo graditi bolje odnose za našu decu“, rekao je hrvatski ambasador. Kuprešak je ocenio da su to prava pitanja, a ne šta se dogodilo 1941. ili 1918, jer će se tako priča „završiti na amebama“. „Mislim da nas je to i dovelo do svega što smo imali nedavno“, dodao je hrvartski ambasador. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
