Karadžić će opet da laže Kartera 1Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Prema izveštaju američke ambasade iz Beograda, „Milošević je insistirao da je jedini način da se bosanski Srbi ubede da su na pogrešnom putu, jeste ponuda Beogradu za „hitno i potpuno ukidanje sankcija“.

Nakon što mu je britanski član Kontakt grupe, Erman, predstavio predlog Kontakt grupe koji je bio napisan na dve strane, Milošević se zagledao u Ermana „pogledom punim začuđene fascinacije“ i upitao: „Da li je to to? Je li to sve?“

Vidljivo uznemiren, Milošević je  rekao da je većinu elemenata čuo već ranije, da tu nema ništa novo.

„Na osnovi najozbiljnijih napora moje zemlje u ime mira, očekujem da vi, članovi Kontakt grupe, jednoglasno preporučite ukidanje sankcija protiv SRJ. Mi smo, verujem, okončali naš probni period uz potpunu saradnju. Sada je vreme da odgovorite u skladu s tim“. Zatim je pogledao u svog sekretara pitajući ga da li je sve zapisao i rekao mu da to napiše i podeli svim članovima Kontakt grupe. „To je moj odgovor“, objasnio je.

Zamoljen za objašnjenje, Milošević je rekao da je „beskonačno“ diskutovao o ovim pitanjima ranije sa svim članovima Kontakt grupe.

Srbi u Bosni sve teže mogu da se urazume. To je zbog neuspeha Kontakt grupe da ukine sankcije i pomogne njegovu poziciju protiv bosanskih Srba koji tvrdoglavo veruju da je Kontakt grupa antisrpska. On je upozorio svoje sagovornike da ne vide jasno situaciju i da daju izuzetnu pažnju „marginalcima“ poput Izetbegovića i Karadžića.

– Ako želite mir, onda je logično da podržite jedini pouzdani faktor koji se bori za mir – Srbiju“, rekao je Milošević. On je rekao da bi imao više uspeha u naporima sa Palama, ukoliko bi imao značajnije ukidanje sankcija.

Milošević je naglasio da delimična suspenzija sankcija ne znači ništa, osim što je „ponižavajuća“, a onda citirao obećanje Kontakt grupe da će se omogućiti snabdevanje gasom, što nije nikada ispunjeno. „To je nedostatak stila“, rekao je predsednik Srbije.

Milošević je insistirao na svojoj spremnosti da prizna „bosanski državni savez“ kao na poštenoj ponudi, zasnovanoj u celini na planu Kontakt grupe. Kristofer Hil mu je saopštio da ih ne interesuje da  ponovo „slušaju obećanja“.

Da bi bilo važeće, priznanje mora da se odnosi na sadašnju bosansku državu. Milošević je rekao da je njegova spremnost da prizna budući savez iskrena i treba da se shvati kao „priznanje odmah“ budućeg saveza.

Insistirao je da će priznanje da zaobiđe Karadžića i sav potreban pritisak da usmeri na njega, a da ne bude kontraproduktivan. Milošević je naglašavao da Bosna danas nije država, nego „ratište“.

Sastanak Kontakt grupe s Miloševićem trajao je punih pet sati. Povodom najavljene posete bivšeg predsednika Kartera Palama, u telegramu američke ambasade iz Beograda navodi se: „Milošević je rekao da je siguran da će Karadžić da dočeka Kartera. Karadžić će ponovo da laže Kartera. On neće da ispuni nijedno obećanje“, naveo je Frejžer da je rekao Milošević i da je bio oštar prema vođama bosanskih Srba nazivajući ih „lažovima“. Što se tiče Karadžića, „on nije psihijatar, on je pacijent“, naveo je Frejžer da je Milošević rekao.

Milošević vidi neku mogućnost da Mladić slomi civilno rukovodstvo. Lideri bosanskih Srba, kako veruje Milošević, opsednuti su idejom da, ako prihvate plan Kontakt grupe sa njenom mapom, neće moći zamene teritorije, poput 16 kilometara Brčko koridora.

Milošević je predložio kontakte sa vođstvom iz Banjaluke koje ima mnogo prosvećenije gledište od gomile s Pala.

„Predsednik Karter je osoba koja zaslužuje veliko poštovanje. Bio je dobronameran prema Srbima u Bosni. Ali, na Palama su pogrešno mislili da on određuje ponašanje američke administracije, a ne Klinton. O miru u Bosni i uslovima za njega, imalo je smisla da se pregovara samo s Klintonom. Jednom im je Holbruk skresao to brk, kada su probali da ga uplaše kako oni razmenjuju faksove i pričaju telefonom s njim. Rekao im je da ga je upravo Karter postavio na mesto pomoćnika državnog sekretara, ali da svi oni rade samo za Klintona“, ispričao je Milošević u razgovoru.

Kontakt grupa napustila je Beograd sa zaključkom da je Milošević, uprkos obećanju da će da prouči predlog, odbio predlog grupe.

Na kraju, nemački predstavnik u Kontakt grupi, Mihael Štajner rešio je da presliša ruskog predstavnika, Zotova, zbog toga što je dan ranije beogradskim medijima rekao da očekuje puno ukidanja sankcija.

„Gledajući namerno preko svojih žicom uokvirenih naočara, Štajner je držeći predlog  Kontakt grupe u ruci, pitao da li to njegova vlada podržava. Zotov je rekao da je mislio da to nije predlog Kontakt grupe, nego nekog ko je radio unutar Kontakt grupe.“

– Postojala su tri plana u pregovorima s Miloševićem. Plan A bio je plan Kontakt grupe od 5. jula 1994. To u stvari i nije bio plan, jer nije imao nikakva ustavna i politička rešenja. Ne verujem da je bio mogućan bilo kakav mir dok se ne razdvoje teritorije. Na početku 1995. lansiran je plan B, kombinovan sa izvesnim političkim principima. Podrazumevao je uzajamno priznavanje različitih drzava, u prvom redu suverene i nezavisne Bosne i Hercegovine od strane Jugoslavije. O njemu se veoma, veoma mnogo pregovaralo, a to smo činili pokojni ambasador Robert Frejžer i ja tokom proleća i leta 1995. godine. Ambasador Frejžer je bio glavni američki arhitekta svih detalja, a Holbruk učesnik. Onda smo počeli da razmisljamo u drugim pojmovima. Počeli smo da razmišljamo o planu C koji se nije u potpunosti ostvario. On je kombinovao NATO-ov ulazak u Bosnu s političkim naporima. Ono što je primenjeno nije tačno plan C, ali bilo je veoma slično, rekao nam je o tadašnjim pregovorima Karl Bilt.

Frejžer tek što se vratio sa sastanka Kontakt grupe u Frankfurtu, 11. maja 1995, gde je bio na konsultacijama s pretpostavljenima u Vašingtonu.

U telegramu koji je poslao vršiocu dužnosti državnog sekretara, Piteru Tarnofu,  izvestio je da je postignuta potpuna saglasnot Kontakt grupe o priznanju Bosne, granicama i skidanju sankcija.

Ceo paket, najavljeno je, trebalo bi da se usaglasi s Miloševićem naredne nedelje.

Dogovoreno je da se sankcije skinu na šest meseci, s mogućnošću produženja, a da će ceo paket bude prihvaćen tek kada se Pale saglase s planom Kontakt grupe.

U prvoj fazi ukloniće se sankcije sa sporta, kulture i aviosaobraćaja.

Na zahtev Evropljana omogućiće se finansijske transakcije, ali će finansijska sredstva ostati zamrznuta.

Došlo je do razmimoilaženje između UN i EU o listi strateških trgovinskih artikala.

Lista Evropske unije sadržavala je opremu za proizvodnju energije i petrohemiju. Ali, proizvodi sa EU liste neće biti suspendovni.

Nafta kao ključni proizvod, ostaje pod režimom sankcijama, zajedno sa ostalim petrohemijsmkim proizvodima, čelikom i gvožđem. Frejžer je na kraju primetio, da te sankcije nisu efikasne, „sudeći po saobraćajnim gužvama u Beogradu“.

close
Karadžić će opet da laže Kartera 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.