Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

On je naveo da se evropske vlade plaše reakcije svojih građana na njihove poteze.

„Ako je migrantsko pitanje pre bilo „žrtveni jarac“ za neke članice EU, sada je to postalo pitanje proširenja“, rekao je Grikur na panelu „Evropski izbori i Zapadni Balkan“ na konferenciji „Kol tu Jurop“ (Call to Europe).

Prema njegovim rečima, stav da evropske integracije treba produbiti pre daljeg širenja EU su preuzeli neki populisti i koriste ga protiv proširenja.

Grikur je naveo da neke članice EU, poput Mađarske, dovode u pitanje osnovne vrednosti tog bloka dok se istovremeno najvažnije članice, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija, svaka iz svojih razloga nalaze u veoma osetljivom položaju i duboko podeljenih društava i da to sve utiče na debatu o proširenju EU.

On je rekao da su izbori za Evropski parlament 2019. zbog svega toga verovatno najvažniji do sada.

Takodje, prema Grikuru, i neki od regionalnih lidera nisu najnaklonjeniji Uniji.

„Istovremeno, na Zapadnom Balkanu ima lidera koji se klade na kraj EU da bi sačuvali svoju vlast, i kontrolu nad ekonomskim polugama. Za takve lidere uticaj Rusije, Kine ili Turske nije zabrinjavajući. Njihov jedini neprijatelj je reformski proces vladavine prava i demokratije“, naveo je Grikur.

Otvarajući konferenciju, generalna sekretarka Centra za demokratiju Nataša Vučković rekla je da je u regionu prisutan demokratski deficit a da vladavina prava i borba protiv korupcije nisu mnogo više od mrtvog slova na papiru.

Prema njenim rečima, potrebno je odupreti se populizmu i vratiti poverenje u politiku.

„Da bismo vratili poverenje u politiku, političari moraju povratiti poverenje građana“, navela je ona.

Izvršna savetnica Fondacije za evropske progresivne studije Šarlot Bilingem je rekla u uvodnom obraćanju da je inicijativa „Kol tu Jurop“ – „poziv koji narod upućuje evropskim institucijama i poziv da institucije dele informacije sa građanima“.

„Izazovi za predstavničku demokratiju u Evropi su sve prisutniji. Kriza štednje je još uvek prisutna, nejednakost raste i prisutan je populizam. Živimo u vremenu promena i treba da budemo spremni za njih“, rekla je ona, dodavši da je veoma važno da se ne dozvoli populistima da preuzmu proteste protiv nejednakosti u Evropi.

Prema njenim rečima, samo progresivne snage mogu ponuditi put napred, a za demokratiju su potrebne jake institucije.

„Potrebna je promena paradigme – u bankarskom sektoru, u transparentnosti vlada, borbi protiv korupcije i našem pogledu na društvena i ekološka pitanja. Za dobru demokratiju su nam potrebne jake institucije“, rekla je Bilingem.

Danilo Milić iz Međunarodnog centra Olof Palme rekao je da su nekada proevropske snage u regionu imale podršku Brisela i Vašingtona a da ih imaju i današnje vlasti jer je „stabilokratija postala važnija od demokratije“.

Na konferenciji će biti održana tri panela „Evropski izbori i Zapadni Balkan“, „Pretnje i izazovi za demokratiju kao zajedničko pitanje“ i „Socijalni uticaj evropskih integracija u svetlu pokušaja da se socijalizuje Evropski semestar“.

Među govornicima su i bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić, poslanik u saboru Hrvatske Milorad Pupovac, novinari Boško Jakšić i Andrej Ivanji i drugi.