Ta konstatacija – da je reč o političkom ubistvu – ujedno je bilo i jedino što su učesnici tokom tribine rekli o političkoj pozadini atentata na Đinđića, uprkos činjenici da i posle 12 godina nije pokrenut postupak, odnosno država nije učinila ništa kako bi se ispitala i rasvetlila uloga političkih inspiratora ubistva predsednika vlade. Demokratska stranka Srbije označena je kao ona koja je najpre kočila a potom, nakon ubistva premijera, profitirala i poništila sve uspehe, napore i započete reformske procese vlade koju je predvodio Zoran Đinđić.

Nakon tribine predsednik Nove stranke Zoran Živković rekao je novinarima da istraga o ubistvu premijera Zorana Đinđića mora biti obnovljena i dodao da smatra da inspiratore i nalogodavce treba tražiti u „klanu Miloševića“.

„Mislim da ih treba tražiti u onome što bih ja nazvao „klan Miloševića“, koji nije samo porodica Milošević, to su i poražene snage 5. oktobra, neshvaćene demokratske stranke, razni kriminalni klanovi iz Vojne bezbednosti i DB i iz klasičnog kriminalnog miljea“, rekao je Živković. On je dodao da ta istraga „ne sme biti prekinuta“, odnosno da mora biti obnovljena i da tužilaštvo treba posle određenog roka da izađe pred srpsku javnost i kaže da li ima političke pozadine ubistva ili nema.

„Ako je nema, da onda znamo da je to posledica toga što je proteklo vreme i da je to krivica onih koji nisu radili tu istragu na vreme, a ako ima, da vidimo ko je kriv za to“, istakao je lider Nove stranke. On je ocenio da je nesumnjivo reč o političkom atentatu koji, kako smatra, nije rasvetljen zato što istraga nije išla svojim tokom u poslednjih 10 godina.

„To se ne istražuje jako dugo zato što nema političke volje onih koji su držali vlast od 2004. godine do danas“, rekao je Živković i dodao da se taj nedostatak volje može ogledati u ličnim, partijskim, ideološkim ili čak i kriminalnim razlozima.

„Imamo situaciju da je bivši predsednik i premijer Vojislav Koštunica pozvan na razgovor kod tužioca ili kod istražnog sudije, pa se onda „digla javnost“ i on nije saslušan, što je nedozvoljena stvar“, naveo je Živković.

Istoričarka Latinka Perović, jedna od najvećih poznavalaca Đinđićeve političke i filozofske zaostavštine, upitala je koji su ti pojedinci i sa kakvom etikom oni staju nasuprot kultu Zorana Đinđića. Ona je istakla da je Đinđić ispoljio etiku odgovornosti čim je stao na čelo Vlade Srbije. Ta se etika, napomenula je Perovićeva, ogledala u saopštavanju istine o stanju društva i suprotstavljanju lažima kao uzrocima takvog stanja. Ona je rekla da se Đinđić nije dodvoravao građanima, da je nastojao da promeni istorijsku paradigmu, mentalitet i ponašanje građana. Prema njenim rečima, Đinđić je imao večno pokretan karakter, koji je težio da promeni suštinu – ciljeve, vrednosti i sredstva za promenu društvo i države.

  Žarko Korać, potpredsednik vlade Zorana Đinđića, podsetio je da je medijska hajka na ubijenog premijera dovela do toga da je on označen kao najveći državni neprijatelj. Korać je podsetio na isporučenje Miloševića Hagu kada je Đinđić bio optužen od strane Vojislava Koštunice za državni udar i izdaju. Korać je, takođe, podsetio na izjavu premijera iz 2002. godine, kada je rekao da će, ukoliko ne iskoristimo priliku, za deset godina doći neka nova smešna vlada koja će hteti da povede građane u EU, ali da će tada biti mnogo teže jer će deset godina biti izgubljeno. Zaključivši da je ubijeni premijer još od kraja 2001. (pobune JSO) bio svestan da mu je ugrožen život, Korać je istakao hrabrost kao jednu od najdragocenijih osobina Đinđića.



 

Tvorac utopije



Prema rečima profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić, ubistvo Đinđića bilo je političko ubistvo, odnosno da je Đinđić bio tvorac utopije „u koju smo svi verovali“, koju smo mogli „da dodirnemo“, verujući da će se promene desiti već sutra. Ona je istakla da se društvo trenutno nalazi iza tačke od koje je Đinđić nameravao da počne.

Obeležavanje i šetnja

– Ove godine doći će oni koji bi došli i da ne dođe niko drugi, izjavio je lider LDP-a Čedomir Jovanović, pozivajući građane da i danas, na 12. godišnjicu, od atentata na Zorana Đinđića učestvuju u „Šetnji za Zorana“. Okupljanje je zakazano za 11 sati, ispred prostorija LDP u Siminoj 41. Predstavnici Vlade Srbije takođe položiće venac pored spomen-ploče u dvorištu u Nemanjinoj 11, gde je 12. marta 2003. ubijen premijer Đinđić.