Pajtić: Mi smo i do sada bili neslobodno društvo 1Foto: FoNet/ Aleksandar Koković

Sledio sam se kada sam video koliko oduševljenje predstavnika vlasti je izazvala opaska da je sada pravo vreme da žene krenu u šoping u Milano. Rukovodstvo ove države se sprdalo sa bolešću koja je u nekim zemljama već odnosila ljudske žrtve. Kakva su to ljudska bića kojima je smešan virus koji (u tom trenutku) već uveliko ubija ljude u nekim drugim zemljama? Upravo njihova neodgovornost i odsustvo blagovremene reakcije su doveli da se virus u Srbiji nesmetano širio, dok je većina zemalja uveliko vodila bitku protiv korone. Pa, Vučić je pre samo nekoliko dana bio u Mađarskoj i ne samo da nije otišao u karantin kao svi odgovorni svetski političari koji su se našli u rizičnoj situaciji nego uživa u demonstraciji svoje moći i bahatosti – za njega ne važe ni Ustav ni zakoni. Quod licet iovi, non licet bovi – kaže za Danas Bojan Pajtić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, odgovarajući na pitanje Danasa koliko ozbiljno shvata pandemiju virusa u svetu i kod nas.

* Sve ovo što nam se dešava za nas su nove okolnosti, pa kako je živeti u zatvorenom prostoru i pod posebnim režimom, policijskim časom, vanrednim stanjem?

– Mi smo i do sada bili neslobodno društvo, tako da ograničenja ljudskih prava za nas nisu značajna novina. Veliki broj naših ljudi još uvek živi u zabludi da to što nam slobodu nije oduzeo Nemac ili Turčin, nego Srbin – znači da smo slobodni. Vanredno stanje za nas nije ništa novo, jer smo mi pod ovim režimom i zaboravili šta znači odgovorna vlast koja poštuje prava i slobode građana. Razlika je samo u tome što su ustavna prava i slobode građana Srbije (kao što su sloboda medija, pravo na obaveštenost, izborno pravo ili sloboda mišljenja i izražavanja) u poslednjih osam godina bili ograničavani radi očuvanja vlasti jednog čoveka, a sada, po prvi put, režim ograničava ustavna prava sa razlogom koji je valjan, a to je očuvanje zdravlja građana.

 * Da li ste preduzeli sve neophodne mere zaštite koje su preporučene i kako se Vi i vaša porodica snalazite u samoizolaciji?

– Moja supruga je lekarka i profesorka na Medicinskom fakultetu, tako da nam je, već sa prvim naznakama dolaska korone na naše prostore, propisala, praktično, porodični protokol zaštite od virusa. Nažalost, zaštitna oprema za većinu zdravstvenih radnika u Srbiji je pribavljena tek pre nekoliko dana. Vreme će vrlo brzo pokazati da će naša zemlja, zbog toga, biti među državama koje će imati najveći procenat inficiranih lekara i tehničara. Situaciju pogoršava i to što je testiranje na virus u Srbiji, uprkos preporukama SZO – svedeno na minimum, što po pravilu dovodi do većeg broja obolelih. Tragična je nekompetentnost i neodgovornost ljudi čija je odgovornost u državi najveća.

* Kako ispunjavate dan i čime se bavite, da li nalazite neke nove poslove za koje do sada niste imali vremena?

– Završavam članak u kome, za potrebe zajedničkog projekta pravnih fakulteta u Novom Sadu i Segedinu, kompariram pojedine pravne institute. Čitam nekoliko knjiga u isto vreme, gledam filmove, a ono što je ubedljivo najvažnije – provodim sa svojom decom više vremena nego ikad.

* Spadate li u onu grupu koja je u paničnom strahu od nevidljivog neprijatelja i šta kod vas najviše izaziva strah?

– Ne plašim se za sebe, jer sam u godinama i u kondiciji u kojoj teško da mogu biti smatran rizičnom grupom. Međutim, plašim se za moje roditelje i druge starije članove porodice. Mislim da se malo ko u ovoj zemlji plaši samog virusa. Mnogo veću bojazan izaziva činjenica da državu, u uslovima ovakve krize, vode neodgovorni hohštapleri kojima je važnije da ne izgube jedan glas na izborima nego to što će biti izgubljen jedan život. Vučić je, iako je virus već bio detektovan u Srbiji, insistirao da listu SNS potpiše pedeset hiljada ljudi, iako je zakonski uslov za predaju samo 10.000. Režimu je bio važniji marketinški efekat od činjenice da su četrdeset hiljada ljudi, potpuno nepotrebno, izložili stajanju u redovima i potencijalnoj zarazi. Isti taj Vučić je, iako je u Srbiji korona već uzimala svoj danak, održao miting u krugu fabrike Krušik, da bi pred izbore ublažio negativne efekte skandala vezanog za oca ministra policije. Sada se svi čude što je Valjevo epicentar zaraze, a to je jedini grad u kome je održano tako masovno okupljanje nakon što je korona počela da hara našom zemljom.

 * Predsednik Srbije kaže da je dobro što je zavladao strah kod penzionera, jer da nije tako bila bi puna groblja.

– Ta osoba uvek za svoje promašaje krivi nekog drugog. Nekada satanizuje opoziciju, nekada medije, nekada društvene mreže, sada stigmatizuje penzionere i dijasporu. Prvo je, da ne bi opala izlaznost na izborima (što bi ugrozilo legitimitet njegovog režima) – omalovažavao opasnost od zaraze. Međutim, kada je vrag odneo šalu i videlo se da će Srbija, zbog nespremnosti zdravstvenog sistema, biti među najugroženijim zemljama, odjednom se, od stend ap komičara koji zbija šale na račun korone, pretvorio u zadušnu babu koja nariče, u direktnom prenosu, zbog nevolje koja nas je snašla.

* Na društvenim mrežama kruži inicijativa da se predsedniku Srbije zbog straha koji unosi među građane zabrani da se obraća dok traje virus korona i da umesto njega to čine lekari. Ali on je ipak predsednik.

– Apsolutno podržavam tu inicijativu. Na svaki minut informacija koje nam da moramo da trpimo 10 minuta manično-depresivnih uspona i padova, red kukanja – red euforije… Njemu je Srbija kauč, a celokupna javnost kolektivni psihijatar, pri čemu, u ovom slučaju, psihijatar još i plaća bolesnika, umesto da bude obrnuto. Svako Vučićevo izlaganje je atak na živce i imunitet građana Srbije, a znamo da korona najefikasnije savladava upravo organizme sa oslabljenim imunitetom. Nakon Vučićevih presova čak i Brnabićkine i Lončareve tirade padaju na nas kao dažd na izmučenu čeljad.

* Da ne preterujete malo, pa sam predsednik tvrdi da je za čitavo ovo vreme pandemije napravio samo jednu jedinu grešku, što je dozvolio Srbima da se iz inostranstva vrate u Srbiju?

– Teško mi je da odlučim šta je veći bezobrazluk: da li to što se ta osoba ponaša kao da je Srbija njegova privatna prćija u koju on pušta koga i kad hoće, da li to što tvrdi da je napravio JEDNU grešku, a bukvalno je samo greške i pravio u proteklih nekoliko nedelja, ili je ipak najgore to što crta mete na čelu našoj dijaspori. Odlična mu je dijaspora kada godišnje iz zemlje ode 100.000 ljudi, pa on proglasi kako je smanjena nezaposlenost, sjajno mu dođu ti naši zemljaci koji potom šalju doznake, pa se on hvališe kako je porasla platežna moć građana, ali ta dijaspora ima jednu „manu“, zbog koje je i mrzi – nikada nije glasala ni za njega, ni za Tomu Nikolića. Obojica su, uvek i na svim izborima, pobeđivali u zatvorima, ali nikad na biračkim mestima u Londonu, Berlinu, Parizu ili Njujorku, tamo gde je emigrirala pamet ove zemlje.

* Koliko su vas uplašile jezive slike gomile kreveta na Beogradskom sajmu?

– Od bilo koje slike sa Sajma, gora je slika predsednika koji sa sadističkim zadovoljstvom izgovara kako će morati da za građane, koji ga plaćaju i koji su mu pretpostavljeni, morati da smisli nešto gore od Sajma. Velika je tragedija za Srbiju to što je u teškim vremenima vodi čovek koji se ne može pohvaliti emocionalnom stabilnošću.

* Cela Srbija je stavljena u izolaciju i svojevrsni karantin. Slično je i u drugim zemljama. U čemu se mi ipak razlikujemo?

– U tome što većinu tih zemalja vode odgovorni i ozbiljni ljudi, a nas Vučić, Brnabićka i Vulin.

* I pored svih političkih neslaganja, da li u ovim trenucima ima solidarnosti u Srbiji?

– Kako da ne. Mojoj majci, koja živi u Kikindi, čim se situacija pogoršala, prve komšije su ponudile da, umesto nje, obave bukvalno sve nabavke i omoguće joj da, dok god traje opasnost, ne napušta stan. Mnogo je divnih ljudi u Srbiji. Samo zato ćemo, uprkos svemu, opstati.

U zemlji silan, napolju sitan

„Karl Bilt možda nije bio najbolje informisan, ali je očigledno da Evropljani smatraju da je Vučić predaleko otišao u vulgarnom intimiziranju u spoljnoj politici, nazivajući prvog čoveka Kine – svojim bratom. Video sam na društvenim mrežama prilog holandske televizije u kome su ismevali toliku poniznost predsednika Srbije. To što smo mala država, ne znači da Vučić treba da nas unižava svojim podaničko-snishodljivim odnosom prema svakom značajnijem stranom državniku. Političar koji je u zemlji silan, a van zemlje sitan, nije državnik, nego nezreli politikant.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.