Gledano očima formalnog posmatrača po službenoj dužnosti, u Skupštini Srbije sve je bolje nego pre, ali suštinskog napretka u razvoju demokratije nema.
Naprotiv. I ovaj januar, početak nove godine nije doneo ništa novo u nastupima narodnih poslanika, niti u procesu donošenja odluka.
Na prvi pogled ispravljaju se greške na koje joj je prošle godine ukazala Evropska komisija. Sednice se zakazuju na vreme, poslanici imaju priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti (što bi trebalo da bude način kontrole), izabrane su nove sudije, potvrđeni važni međunarodni sporazumi. Sastala se čak i Ženska parlamentarna mreža, održan je skup o odnosima Srbije i Amerike, nekoliko ambasadora posetilo je parlament.
To i dalje nije zamaglilo činjenicu da je sve to lako organizovati u praktično jednopartijskom sistemu, kao ni to da se ni onih šestoro poslanika Albanaca i Bošnjaka koji nisu deo vlasti, ove nedelje skoro nisu ni oglasili.
Kada je reč o izboru osmoro novih sudija koji su prvi put postavljeni na sudijsku funkciju, po staroj navici o kandidatima pre glasanja ni ovog puta nismo saznali baš ništa. Zato smo od poslanika čuli da, kratko rečeno, “sudije treba da budu nezavisne, ali da poštuju vladajuću većinu i predsednika Vučića.
Poslanici su ponavljali da veruju Visokom savetu sudstva da su kandidati najbolji, te nisu imali nikakva dodatna pitanja o njima. Od poslanice SPS-a Dubravke Kralj čula se primedba da u biografije predloženih sudija treba vratiti podatak o prosečnoj oceni studiranja (što nije nerealan zahtev od poslanice koja je diplomirala sa prosekom 9,97), ali njen predlog nije naišao na podršku.
Iz čitave rasprave najupečatljivija je bila poruka advokata Vladimira Đukanovića koji je sa mesta predsednika Odbora za pravosuđe poručio da “čestit sudija ne ide po televizijama”. I ostali poslanici, bilo da su pomenuli sudiju Miodraga Majića, bilo da su govorili o nekim neimenovanim sudijama, vršili su celodnevni pritisak na sve sudije da, nekako nije dobro kad kritikuju predsednika ili donose presude na štetu Srpske napredne stranke.
Kada je reč o kontrolnoj funkciji Skupštine, i to je obavljeno. Poslednjeg četvrtka u mesecu održana je još jedna sednica na kojoj su predsednica Vlade i ministri odgovarali na pitanja poslanika.
U ovakvom sastavu Parlamenta, to zapravo više zvuči kao tri sata besplatnog marketinga vladajućih stranaka. Bilo je pitanja o dobroj organizaciji vakcinacije, ideji ponovnog uvođenja služenja vojnog roka, kolika ulaganja u turizam se planiraju, tražio se savet za poljoprivrednike u šta da ulažu ove godine. Pohvale obrazovanju, ekonomiji, oživljavanju srpskih sela, s tim što je poslanica SPAS-a imala pitanje baš za ministra Ratka Dmitrovića, poslanika PUPS-a baš je zanimao resor sela i ministar Krkobabić, dok su se socijalsti interesovali za mišljenje ministra bez portfelja Ivice Tončeva.
Od ostalih januarskih aktivnosti izdvajamo konferenciju Ženske parlamentarne mreže pod nazivom „Hrabrost je ženskog roda“, a tema je bila stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
Usred afere o zlostavljanju u pozatoj školi glume koja poslednjih dana potresa Srbiju, predsednik Skupštine Ivica Dačić izrazio je “veliko poštovanje za hrabrost mladih glumica da se usprotive nasilju”. Dodao je da je u Srbiji institucionalna zaštita prava žena na visokom nivou, da postoje dobri zakoni, ali da to nije dovolljno, “sve dok i jedna žena u Srbiji smatra da je na bilo koji način diskriminisana, ugrožena ili podređena”.
Premijerka Ana Brnabić pohvalila je Žensku parlamentarnu mrežu jer je, kako je ocenila “pokazala kako se bori za rodnu ravnopravnost i kako se radi na istom cilju”, što se možda odnosilo na neke ranije godine s obzirom na to da celu mrežu praktično čine poslanice vladajuće većine.
Premijerka se pohvalila sve većim brojem žena na čelu lokalnih samouprava i važnih institucija, velikim brojem ministarki u Vladi, ali nije pomenula podatak da je u prošloj godini prema podacima nevladine ogranizacije Autonomni ženski centar, 22 žene u Srbiji ubio partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu.
Inače, prethodna aktivnost Ženske parlamentarne mreže zabeležena je u prošlom sazivu, još u martu 2019. godine, kada su narodne poslanice učestvovale u radu sednice Ženskog parlamenta Skupštine Crne Gore. Pre toga, u oktobru 2018. godine u Skupštini je održana godišnja Nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže „Žene grade budućnost“.
Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
