Foto: Beta/AP/Visar Kryeziu

Švajcarski Noje cirher cajtung piše: „Na Kosovu se okreće vetar. Levi nacionalisti preuzimaju kormilo – to je najava raskida sa starim klijentelističkim sistemom i veće konfrontacije sa Srbijom.“

„Iznenadni manevar u julu nije se isplatio dosadašnjem kosovskom premijer: Ramuš Haradinaj – koji je podneo ostavku na funkciju šefa vlade posle poziva Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu, pokrećući time vanredne izbore – završio je sa svojom strankom tek na četvrtom mestu. Čak ni Haradinajev koalicioni partner, Demokratska partija Kosova predsednika Hašima Tačija, ne može biti zadovoljan ishodom izbora: posle 12 godina na vlasti, sada nemaju šanse da učestvuju u vladi. Pobednik četvrtih izbora od proglašenja nezavisnosti zemlje pre 11 godina je – opozicija. Jer, stanovništvu Kosova su u prvom planu poboljšanje ekonomske situacije i zaustavljanje sveprisutne korupcije.“

„Pobednici izbora, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani, smatraju se nekorumpiranim. Koaliciona vlada te dve stranke je verovatna. Osmanijeva je unapred isključila saradnju sa strankom predsednika Tačija, ali se, međutim, još nije obavezala na saradnju sa Kurtijevim Samoopredeljenjem. Jer, uprkos tome što je čist što se tiče korupcije, Kurti baš i nije na dobrom glasu – politički establišment u zemlji i inostranstvu ga je izbegavao.“

Foto: Beta/AP/Visar Kryeziu

Švajcarski list dalje prenosi da je Kurti u međuvremenu postao umereniji i da izjavljuje kako „niko ne mora da se plaši da će njegova stranka izazivati sukobe kada dođe na vlast“.

„U Srbiji se izborni rezultati na Kosovu takođe doživljavaju kao znak daljeg zaoštravanja. Međutim, Beograd zadržava uticaj u zemlji kroz Srpsku listu, najveću stranku srpske manjine na Kosovu. Potpuno zavisna od Beograda, ta stranka je zadržala svih deset mandata.“

I za Evropsku uniju i za proces pomirenja između Kosova i Srbije koji je u zastoju, vlada pod Kurtijem verovatno će biti neugodan partner. Njegovo Samoopredeljenje i LDK Vjose Osmani s pravom su optužili Zapad da toleriše kršenja pravne države na Kosovu, sve dok političko rukovodstvo garantuje stabilnost u spoljnoj politici.“

„Nije jasno kakvi će impulsi ubuduće dolaziti iz SAD, koje i dalje imaju najveći uticaj na Kosovu“, ocenjuje se u tekstu Noje cirher cajtunga. „Pre nekoliko meseci, Metju Palmer, dobar poznavalac regiona, postao je specijalni savetnik za Zapadni Balkan. Njegovo imenovanje je protumačeno kao znak da Vašington želi da posveti više pažnje tom regionu. Prošle nedelje, ambasador SAD u Nemačkoj, Ričard Grenel, imenovan je za specijalnog savetnika za pregovore Srbije i Kosova. Grenel se do sada nije bavio Zapadnim Balkanom i ništa se ne zna o podeli odgovornosti između njega i Palmera.“

Da li Kurti može da ubedi i Amerikance?

Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Frankfurter algemajne cajtung je svoj tekst o izborima na Kosovu naslovio: „Pad gerilaca“.

„Sada sve zavisi od toga da li će Amerikanci palcem pokazati gore ili dole. Kao što se već više puta pokazalo, nijedna vlada na Kosovu ne može biti formirana protiv volje američke ambasade u Prištini. Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje to su već osetili na svojoj koži. Na primer, ta stranka je već bila najjača snaga na izborima 2017, ali su kroz predizborne koalicije, partijske saveze i podršku najvažnije sile zaštitnice Kosova, Sjedinjene Države, stare snage uspele tada da ga spreče da dođe na vlast. (…) Ali već godinama je bilo jasno: Kurtijevo vreme će jednom doći. I čini se da je ono sada došlo, u oktobru 2019.“

Frankfurter algemajne cajtung potom opširno opisuje kako je došlo do promene naklonosti i volje birača Kosova koji su se okrenuli protiv vođa UČK i doveli do pobede stranke Aljbina Kurtija i Demokratske lige Kosova čiji je glavni kandidat bila mlada Vjosa Osmani.

„Ali da li Kurti može da ubedi i Amerikance? Jer, bivši američki ambasador na Kosovu, Kristofer Del, odbio je čak i da se sastane sa Kurtijem, a kamoli da mu pruži političku podršku. ’Ta vremena su prevaziđena’, rekao je Kurti za Frankfurter algemajne cajtung nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora. Sadašnji američki ambasador na Kosovu, Filip Kosnet, snažno je protiv korupcije i nepotizma, a za vladavinu zakona. ’To se uklapa u prioritete Samoopredeljenja’, rekao je tom prilikom Kurti.“

„Nije sigurno da će na Kosovu biti bolje, ako Kurti zaista postane premijer. Ali je sigurno da će se stvari promeniti“, konstauje Frankfurter algemajne cajtung.

LDK pred teškim izazovom

Foto: Beta/AP/Visar Kryeziu

„Promena vlasti s posledicama“, ukazuje Tagescajtung iz Berlina. U komentaru za taj list novinar Erih Ratfelder ocenjuje da je to što „Aljbin Kurti kao premijer sada ima priliku da oblikuje politiku za celu zemlju – istorijska prekretnica“.

„Njegovi protivnici i mnogi predstavnici međunarodne zajednice bacali su po njemu drvlje i kamenje: za njih je on bio anarhista, boljševik, nacionalista, sve to odjednom. Jednom rečju – sotona. I zaista je provocirao svoje protivnike. Njegova krajnje oštra i neumoljiva kritika bila je upućena onima koji su, kao navodni borci otpora protiv srpske vlasti uzeli sebi pravo da varaju i eksploatišu zemlju i ljude. Na meti su bili i predstavnici međunarodne zajednice koji nisu bili u stanju da dostojno upravljaju zemljom.“

„Napadao je UNMIK i Euleks jer su više podsticali korupciju u zemlji, a ne borbu protiv nje. Na bacanje kesa punih farbe, međunarodni policajci odgovarali su vatrenim oružjem; ubijeno je nekoliko Kurtijevih ljudi.“

„Njegova (moguća) koaliciona partnerka Vjosa Osmani iz Demokratske lige (LDK) takođe ima za cilj borbu protiv korupcije. Jedino je pitanje hoće li ta stranka desnog centra, koja je povezana s nemačkom CDU, prihvatiti premijera Aljbina Kurtija. Nekim članovima LDK prete tužbe za korupciju. Stranka je pred teškim izazovom – od nje zavisi da li izbori predstavljaju istorijsku prekretnicu u istoriji Kosova i regiona ili ne“, zaključuje autor komentara u berlinskom Tagescajtungu.

Dijalogu je potreban snažan podsticaj

Zidojče cajtung je komentar autora Petera Minha naslovio ovako: „Na potezu je Evropska unija“.

Foto: EPA-EFE/SALVATORE DINOLFI

„Ljudi na Kosovu su na parlamentarnim izborima svojim glasačkim listićima uputili dve opomene: prva je upućena do sada dominantnim političarima, sa iskustvom u borbi u staroj oslobodilačkoj vojsci UČK, a koji su izgubili od mlađih i svežijih opozicionih snaga. Druga je upućena međunarodnoj zajednici koja se do sada, zbog stabilnosti, uvek oslanjala na te sumnjive snage iz ratnih dana.“

„Ovi izbori bi mogli da označe prekretnicu za Kosovo, pod pretpostavkom da pobednici na izborima uspešno formiraju vladu. Biračima je bilo najvažnije da se okonča korupcija koja je mladu državu učinila samoposlugom za vladajuću kliku. Takve strukture u korenu su gušile svaki pokušaj ekonomskog napretka.“

Međutim, nada u bolju budućnost na Kosovu može da počne da se razvija samo ako se reši osnovni sukob, odnosno – ako se nađe rešenje sa Srbijom. A tu se traže posrednici iz EU, po mogućnosti u saradnji sa Sjedinjenim Državama. Oni moraju da pokrenu Srbe i kosovske Albance da sklope sporazum. Za to je pre svega potreban snažan podsticaj: jasna perspektiva članstva u EU“, zaključuje autor članka u Zidojče cajtungu.

Povezani tekstovi