Nova borba za prevlast u DS

Kako nam je rečeno, Izvršni odbor će, kao prvostepeni organ, u najkraćem roku ponoviti proceduru.

Ovakva odluka Statutarne komisije, kako nezvanično kažu upućene demokrate, upravo potvrđuje podeljenost i borbu dve jake struje unutar DS. Jednu blisku bivšem rukovodstvu okupljenu oko poslanika ove stranke u Skupštini Srbije, koja ima većinu u Statutarnoj komisiji, i drugu predvođenu novim stranačkim rukovodstvom. Neki su pak mišljenja da je to slika demokratičnosti ove partije, ali malo ko je posle svega ubeđen u tako nešto.

Dve struje se, prema rečima naših sagovornika, trenutno nadmeću za prevlast a imaju potpuno suprotne stavove o tome kako se suprotstaviti režimu. Jedni, uglavnom iz poslaničkih klupa, misle da bojkot parlamenta i predstojećih izbora nije politika, drugi na čelu sa predsednikom Zoranom Lutovcem podržavaju bojkot. Ilustracija tome su reči poslanice DS Nataše Vučković za Novi magazin, koja kaže da je protiv bojkota parlamenta.

„Dopuštam da je možda, u jeku protesta, bojkot parlamenta doprineo stvaranju nekog sinergijskog efekta. Ipak, uverena sam da bi poruke građanskog protesta bile prenete mnogo većem broju građana da smo ih mi, poslanici opozicije, prenosili i sa skupštinske govornice“, navela je ona. Uz to, govoreći o mogućnosti bojkota narednih parlamentarnih izbora, poslanica DS kaže da deluje da ne postoji konsenzus u tom pogledu.

„Zabrinjavajući su glasovi koji pozivaju na ometanje izbora. Bilo bi korisno da se opozicione stranke spremaju za izbore, da organizuju kontrolore… To su poslovi koji traže vreme, znanje i veliku energiju. Ukoliko ih ne počnete na vreme, možda će posle biti kasno. Iskustvo dva bojkota tokom 90-ih uči nas da bojkot nije politika ili bar da je pogrešna politika“, rekla je ona.

U DS juče nije bilo zvanične reakcije na ovakav istup Vučković, a komentar nismo dobili ni od predsednika Lutovca. Vučković inače važi, kako nam je rečeno, za Lutovčevu naslednicu na mestu predsednika stranke, moguće na jesen ukoliko struja bivšeg rukovodstva sakupi dovoljno glasova u Glavnom odboru koji bi inicirao stranačku izbornu skupštinu. Deo demokrata sa kojima smo razgovarali smatra da bi promena rukovodstva na jesen ili uoči kampanje, bilo ona izborna ili kampanja bojkota, bio sulud potez. „Lokalci“ odnosno ljudi u lokalnim odborima, kako navode naši izvori, teško da će dozvoliti da im se odbori cepaju pred kampanju. Kako nam je objašnjeno, po Srbiji ljudi vide da je savez sa ostalim strankama opozicije, a ne soliranje, izlaz i neće dozvoliti cepanje. Uz to, ponovno deljenje stranke iz ličnih koristi ostanka u republičkim foteljama, „lokalci“ neće dozvoliti. Kako nam objašnjavaju naši sagovornici, jedinstvo i ulazak u Savez u kojem su Dveri progutan je jer je shvaćeno da bez šireg fronta nema borbe za izborne uslove. Ono što se nameće kao problem DS, kako nam kažu sagovornici, jeste nepostojanje autentične politike DS po kojoj je ona bila prepoznatljiva.

Drugi deo demokrata sa kojima smo nezvanično razgovarali smatra da bojkot izbora definitivno nije politika, jer opozicija u stanju u kojem je nema kapaciteta da kontroliše izborni dan i neizlazak ljudi na birališta, što je najvažnije. Osim toga, čeka je ozbiljna kampanja u kojoj bez medija i novac iz budžeta treba da uradi temeljnu terensku kampanju u kojoj bi ljude morala da ubedi da ne izađu na redovne izbore. Suština uspešnog bojkota, kako kažu oni koji se u DS tome protive, jeste jaka stranačka organizacija koju opozicija nema.

Sagovornici Danasa navode i scenario koji u ovom trenutku možda deluje najrealniji. On podrazumeva da se u septembru održi skupština ujedinjenja na kojoj bi se i zvanično ujedinile DS, Zajedno za Srbiju i Socijaldemokratska partija, a na kojoj bi Nebojša Zelenović, lider ZZS, i član sadašnjeg ujedinjenog predsedništva ovih partija, da ispliva kao predsednik ponovo jedinstvene Demokratske stranke.