Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOVDok se deo opozicije nada završetku međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije oko izbornih uslova u junu ili najdalje do kraja leta kako bi bilo dovoljno vremena za ispunjavanje dogovorenog, predsednik Skupštine Srbije i jedan od posrednika u tom dijalogu, Ivica Dačić, najavljuje da bi u junu mogao da počne taj dijalog.
Takav razvoj situacije ukazuje na to bi predstojeći razgovori oko izbornih uslova, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta, mogli da se završe kao i runda iz 2019. neuspehom, odnosno kozmetičkim promenama koje suštinski ne poboljšavaju uslova u kojima se odvija glasanje.
To pogotovo, ukoliko se vlast odluči da beogradske, ili neke druge izbore, održi ne na proleće sledeće godine, kako je prvobitno najavljeno, nego vanredno do kraja ove godine.
Time bi opozicija bila dovedena u situaciju da odluči hoće li skratiti rok od šest do devet meseci koji traži za primenu dogovorenog u tom dijalogu, ili će insistirati na njemu i ponovo ući u bojkot.
Veliko je i pitanje hoće li uopšte vlast pristati da ispuni uslove koje opozicija traži. Ako je suditi po Dačićevim izjavama, to se ne može očekivati.
Dačić je u sredu uveče ponovio da će predstavnici Evropskog parlamenta od 19. do 22. aprila imati onlajn konsultacije sa svim poslaničkim grupama u parlamentu Srbije o drugoj fazi međupartijskog dijaloga, a potom i sa strankama koje su van parlamenta.
On je rekao da bi posrednici iz EP eventualno 7. maja došli u Beograd na razgovore sa njim, kako bi se dogovorio početak dijaloga u junu.
U tom periodu, dodao je on, dok traju te onlajn konsultacije, gledamo da zakažemo razgovore sa stranakama koje ne žele posredovanje Evropskog parlamenta.
Dačić je rekao da će pozvati i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se pridruži tom drugom procesu.
O opasnosti da i ovaj međustranački dijalog propadne poput onog iz 2019. pitali smo Nebojšu Zelenovića, predsednika Zajedno za Srbiju. On za naš list kaže da ta opasnost postoji.
– Ali da ne bismo sedeli skrštenih ruku i čekali da se upravo to desi, treba da uradimo ono što je sada u našim rukama. Siguran sam da su predizbori put da većinska Srbija, koja želi normalan život, dođe do kandidata koji će se suprotstaviti režimu. Kampanju i same predizbore treba da organizujemo paralelno sa pregovorima. To bi potpuno promenilo atmosferu u kojoj se borimo za slobodne i poštene izbore i dalo bi snagu u borbi protiv političke hajdučije – smatra Zelenović.
Na pitanje da li to što bi opozicija izabrala svoje kandidate na predizborima znači da bi izašla na naredne izbore bez obzira na uslove u kojima se oni odvijaju i kako god da se završi predstojeći dijalog, on odgovara da ne.
– Ne, biramo najbolje ljude, koji mogu da izađu na crtu lošoj vlasti, čak i u vaninstitucionalnoj borbi – kaže Zelenović.
Podsetimo da su prvi razgovori predstavnika opozicije i vlasti počeli na leto 2019. na Fakultetu političkih nauka uz posredovanje Fonda za otvoreno društvo.
Posle prvog sastanka predstavnici SZS su naveli da u daljim razgovorima neće učestvovati sa obrazloženjem da taj format sastanaka ne daje nikakve rezultate.
U oktobru se u dijalog uključuje i Evropski parlament, ali SZS i dalje odbija da uđe u Skupštinu, pa se sa predstavnicima EP sreće na drugim mestima i u pauzama sastanaka u Skupštini.
U decembru, posle treće i poslednje runde dijaloga doneto je nekoliko zaključaka i to da je potrebno unaprediti rad REM-a i izabrati pet novih članova, doneti novi propis za javne medijske servise, osnovati Nadzorni odbor, a najavljeno je i pomeranje izbora najkasnije do 3. maja 2020. Time SZS nije bio zadovoljan i u februaru proglašava bojkot svih izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
