Što se tiče konkretnih mera koje se odnose na borbu protiv pandemije i utiču na živote običnih ljudi, mere koje se sprovode u Mađarskoj su, rekao bih, odgovarajuće.
Napravljen je dobar balans između s jedne strane neophodnih ograničenja, a s druge strane potreba građana da što je moguće više žive normalno.
Uveden je dvonedeljni karantin, ali postoje brojni izuzeci od ovog pravila, tako da ljudi mogu zadovoljiti svoje osnovne potrebe, ne samo u pogledu fizičke egzistencije, kao što je odlazak u prodavnicu, već i u pogledu mentalnog zdravlja, dozvoljeno je šetati, baviti se nekim sportom, generalno govoreći ljudi su slobodni da idu gde i kada žele.
Jedino na čemu se insistira je držanje distance, prepričava za Danas Mirko Medenica, pravnik i aktivista, koji trenutno živi u Budimpešti, gde je na postdiplomskim studijama na CEU School of Public Policy (Škola javne politike Centralnoevropskog univerziteta).
S druge strane, dodaje sagovornik Danasa, vlast u Mađarskoj koristi situaciju da ojača svoje pozicije i obračuna se sa svojim oponentima i kritičarima.
I pored toga što, napominje Medenica, ustav i postojeći zakoni već pružaju široka ovlašćenja vladi tokom vanrednog stanja, vladajuća većina je usvojila zakon kojim se praktično Vladi daju neograničena ovlašćenja, ona može ne samo donositi uredbe, već može i suspendovati primenu određenih zakona, a parlamentu se oduzima kontrola rada vlade.
Ono što je dodatno problematično, nastavlja sagovornik našeg lista, jeste što nema konkretnog vremenskog ograničenja važenja ovog zakona, već će on biti na snazi ne samo dok traje pandemija, već kako stoji u zakonu i dok se ne otklone posledice pandemije, što se može tumačiti veoma široko.
– Iako je neophodnost ovakvog zakona vlada pravdala težinom i urgentnošću situacije sa kojom se zemlja suočava, to nije sprečilo vladajuću većinu da već nakon dva dana na dnevni red parlamenta stavi usvajanje brojnih kontroverznih zakona koji nemaju nikakve veze sa pandemijom. Tako se istim setom zakona oduzima pravo trans osobama da legalizuju svoju tranziciju pola, preinačuju se odluke lokalnih samouprava, tamo gde je na izborima pre šest meseci pobedila opozicija, uprava nad pozorištima se sa lokalnog nivoa prebacuje na državni nivo, i ono što je možda najzanimljivije iz perspektive građana Srbije, sva dokumenta vezana za projekat izgradnje pruge Beograd – Budimpešta se označavaju državnom tajnom – navodi Medenica.
Upitan da li vidi sličnosti sa ovdašnjim merama koje preduzima Aleksandar Vučić, Medenica kaže da ih ne vidi, jer je „u Mađarskoj tendencija da se građanima što više olakša ovaj period, dok imam utisak da u Srbiji vlasti svojim delovanjem otežavaju ionako tešku situaciju u kojoj se građani nalaze“.
– U pogledu zloupotrebe krize za učvršćivanje vlasti i obračun sa protivnicima i kritičarima tu nema razlike. Kao što se Vučićeva vlast obračunava sa svojim oponentima, traži „neprijatelje“ i targetira određene kategorije stanovništva, to radi i Orbanova vlast. Po običaju opet se poseže za imaginarnom opasnošću od migranata, koji su optuženi za širenje virusa – smatra Mirko Medenica.
Na pitanje kako komentarišete ocene o tome da Vučić teži da bude srpski Orban, odnosno političar između karakteristika Orbana, s jedne, i Erdogana, s druge strane, sagovornik našeg lista ističe da su Orban i Vučić su veoma slični po obliku vladavine, ali i da postoje i određene razlike.
– Rekao bih da je ono što se u Srbiji dešava samo primitivnija, divljačkija verzija situacije u Mađarskoj. Njih dvojica su, ideološki gledano, napravili tranziciju u suprotnim pravcima i tu možda treba tražiti korene ove razlike. Orban je sa pozicija desnog centra došao na pozicije ekstremne desnice, dok je Vučić sa pozicija ekstremne desnice došao do pozicija kvazi desnog centra. Smatram da ljudi veoma retko mogu promeniti stavove i da su iskonski ono što su bili na počecima svojih političkih karijera, ono što je naknadno došlo je produkt oportunizma i neprestane želje za vlašću i privilegijama. U tom smislu je očigledna razlika između Orbana i Vučića, na primer u sferi medija, u oba slučaja postoji gotovo apsolutna kontrola medija, ali za razliku od Srbije, u Mađarskoj ne postoje tako ekstremne pojave kao što su Informer ili Pink. Takođe i pored napada vlasti na opoziciju, ti napadi se po intenzitetu i beskrupuloznosti ne mogu porediti sa onim što vlast radi u Srbiji. Radi se o stilskim razlikama – zaključuje sagovornik Danasa.
Bez kulta ličnosti
– Ono što razlikuje Srbiju i Mađarsku je da i pored toga što je Orban ključna figura, ne postoji kult ličnosti oko njega, postoji određeni vrednosni sistem i ideologija koja se promoviše i koja je okosnica propagande, ona se može okarakterisati kao veoma konzervativna vrednosno, a neoliberalna u ekonomskom smislu. Ono što ih povezuje je svakako i ogromna korupcija i bogaćenje krugova bliskih vlasti. Veže ih i crta beskrupuloznosti, ni jedan ni drugi ne prezaju da uništavaju živote ljudi, zarad svojih ličnih interesa – ističe Mirko Medenica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
