Ovog meseca najpopularniji Vučić i Dara, Đilas u blagom padu

Usvojene su izmene Zakona o sprečavanju korupcije i uvedeno nešto što najviše liči na nekadašnji “ekstraprofit” koji je toliko “uspešno” izveden da se braća Karić i dan danas žale da su u stvari jedina kompanija koja je platila taj porez.

Naime, po novom zakonu koji treba da stupi na snagu sredinom marta predviđa se da ako građanin ne može da dokaže odakle mu imovina koju poseduje, a opet nema dokaza ni da je stečena krivičnim delom, imovina mu neće biti oduzeta, ali će platiti porez od čak 75 procenata vrednosti.

Tako su izraz „nezakonito stečena imovina“ preimenovali u imovinu „na koju se utvrđuje poseban porez“ i najavili obračun sa svima na koje država sumnja.

Zakon o “ekstraprofitu” bio je donet 2001. godine i zasnivao se na ideji da se firmama i pojedincima naplati porez jer su bogatstvo stekli koristeći privilegije u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Ta ideja nije realizovana preterano uspešno, jer nikome od ekstraprofitera nije ispitano pravo poreklo imovine, ispalo je da u Srbiji nema ratnih profitera, a i ovaj novi zakon više izgleda kao pokriće za pranje velikih para, nego kao pretnja za stvarno ispitivanje imovine.

Uostalom, narodni poslanici su već najavili da znaju kome preti opasnost od novog zakona. Naravno Draganu Đilasu i njegovom bratu, koji će, kažu poslanici, morati da objasne milione, hektare nekretnina i razne druge basnoslovne prihode o kojima vladajuća stranka priča već godinama.

Inače, na ovom zasedanju o Đilasu se pričalo nešto manje nego inače, jer su poslanici u fokus stavili lidera Narodne stranke Vuka Jeremića, zato što je na Tviteru “zapretio botovima da će ih naći”  i  poručio im da će, kad padne ova vlast, njihovi botovi čistiti klozete do kraja života.

Inače zakon kaže da može biti ispitana imovina bilo kog građanina Srbije i nigde ne stoji koliko godina unazad zakon seže, odnosno da li će biti ispitana samo imovina stečena za vreme bivšeg režima, ili i imovina iz ranijeg, ratnog perioda kada je na vlasti bila sadašnja vlast.

Bravo Vuline, al’ bravo i Gago

Nekoliko puta skupštinskom salom prolomio se neprirodno dug aplauz gotovo neprimeren demokratskom društvu – kada je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin uskliknuo da je Vučić “jedini slobodan lider na Balkanu” koji svima kaže istinu u lice, te kad je predložio da “država piše udžbenik istorije”.

Bilo je malo neprijatno koliko se aplaudiralo kada je vođa skupštiskih naprednjaka Aleksandar Martinović održao tiradu o zločinima, klanjima, žrtvama, a onda optužio poslanika Enisa Imamovića da je neiskren dok odaje poštu Jasenovcu, i treći gromoglasni aplauz kada je poslanike sa balkona pozdravio, sada već možemo reći “državni režiser” Predrag Gaga Antonijević.

Inače, u februaru nam je sistematski ponavljano da nismo ništa znali o Jasenovcu dok Vučić nije odobrio, a Gaga snimio film “Dara iz Jasenovca”, te da su svi koji kažu da u filmu nema ništa novo – neprijatelji i žele propast Srbije i zaborav zločina.

Opet fontana želja

Predsednik Skupštine Ivica Dačić razgovarao je sa predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom o nastavku međustranačkog dijaloga 1. marta.

Znamo da će tu biti i Vladimir Bilčik, Tanja Fajon, Knut Flekenštajn i Edvard Kukan, ali još ne znamo ko će biti od opozicije. Dačić s ponosom u svakoj prilici ističe da nije razgovarao ni sa kim, da se još ništa ne zna (jer na tome u stvari niko ni ne radi).

Primećeno je i da se značaj dela opozicije koja nikad ne kritikuje Vučića, a to su radikali, DSS, POKS i desničarske stranke koje su sve učestvovale na izborima sa zanemarljivim rezultatima, izjednačuje sa delom opozicije koja je bojkotovala izbore. Zato se sada pominju razgovori u dve kolone, a Dačić ponavlja da dijalog nije fontana želja i da opoziciji ništa ne može da pomogne ako ih narod neće.

Uz to, i salvu uvreda koja se izgovara u skupštinskoj sali, čini se da pravi dijalog vladajućoj stranci nije ni na kraj pameti.

Ko se seća socijalne karte

Ovog februara usvojen je i Zakon o socijalnoj karti koji bi trebalo da doprinese pravednijoj raspodeli socijalne pomoći. Taj zakon se čekao godinama, primena je više puta odlagana, a sad kada je usvojen o njemu se pričalo jedan dan, ostali događaji su ga “sklonili u stranu” i niko više ne pita kad će primaoci socijalne pomoći osetiti neki boljitak.

Inače, pred redovno zasedanje koje počinje 2. marta podsećanje da je u ovom sazivu Skupština već usvojila 65 zakona, da su poslanici od oktobra radili ukupno 34 dana, a pored pomenutih zakona, usvojili su i deset godišnjih izveštaja nezavisnih tela i insituticija.

U ovom periodu održano je ukupno 145 sednica odbora na kojima nije bilo ozbiljnijih rasprava, jer je skoro polovina održanih sednica trajala manje od 10 minuta.

Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.