Prelec: Vrhunski PR u Alpbahu

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa Prelec kaže da je ovaj skup iskorišćen, od srpske i kosovske strane, kako bi se na najvišem nivou iznela ideja o promeni granica između Kosova i Srbije po etničkim linijama.

“Moj dojam u Alpbahu je bio da su apsolutno svi političari koji su bili na skupu podržavali takvu inicijativu, takav mogući dogovor između vođstva Kosova i Srbije.

Utisak je, dodaje, da je taj skup bio test da bi se videlo kako će ta vest odjeknuti kod publike kako na Balkanu tako i u Evropskoj uniji, da se vidi da li se tako nešto može progurati.

„Konkretno, utisak je da Johanes Han i Predsedništvo Austrije tu inicijativu podržavaju. Imala sam dojam da je to baš bila tema o kojoj su na ovom skupu nameravali da razgovaraju“, rekla je Prelec.

Sagovornica RSE dodaje da je baš zbog toga želela da tokom foruma iznese pitanja koja smatra za najveće probleme regionalne stvarnosti, a radi se o temama koje su u tim političkim diskusijama prošle skoro pa neopažene, kao što su korupcija, emigracija, civilno društvo.

„Najveći rizik čitavog procesa u kome sada govorimo samo o mogućoj razmeni teritorija, jeste u tome što će se javnost sada fokusirati na to pitanje, koje je zapravo površinsko, a nećemo se baviti onim što je najvažnije za sva društva regije, a to su pitanja koja se tiču manjka mogućnosti da se građani ovih društava izbore za bolji život“, smatra Prelec.

„Dogodio se vrhunski PR“, rekla je Prelec, jer lokalni lider dobro znaju da će pitanje granica izazvati dominantnu pažnju medija na svim stranama.

Prelec nastavlja da su u Alpbahu politički lideri započeli proces koji bi trebalo da vodi ka potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije.

“Mislim da će na tom putu imati puno prepreka, da će predlog koji su izneli teško proći. Zato što je javnost na prostoru Srbije i Kosova podeljena. Ako me pitate da li je njihova namera bila da to stvarno već sada proguraju, mislim da je bilo i toga i PR.

Ona objašnjava da je bila namera ako predlog prođe, onda super, onda se lideri mogu prezentirati kao heroji koji su rešili nešto što je izgledalo nemoguće rešiti. S druge strane, ako ne prođe, opet je super, jer će na taj način pitanje granica prezentirati kao najvažniji problem, pa se pažnja neće fokusirati na druge probleme koji su za te političare puno teži i škakljivji.

Uz to ona podvlači da razlog zbog kog je njen eskpertski stav protiv ideje podele Kosova proizalazi iz uverenja da se na taj način ruše principi koje je međunarodna zajednica donela na prostor bivše Jugoslavije.

“Ako još jednom idemo ka tome da brojimo krvna zrnca, to potencijalno sa sobom nosi jako veliki rizik. Zašto? Zbog toga što je fundament mira koji se do sada održao u celoj regiji jasna odluka međunarodne zajednice da multietničnost bude prezervirana“, podsetila je Prelec.

Popustljivost zvaničnika Evropske unije u odnosu na pitanje moguće promene kosovskih granica Tena Prelec sagledava na jednoj strani u kontekstu svesti da ni Srbija ni Kosovo ne mogu računati na evropske integracije bez deblokade procesa međusobne normalizacije odnosa.

Istovremeno, nad samim procesom normalizacije odnosa, navodi sagovornica RSE, stoji poseban rizik proizašao iz zamora od proširenja koji je prisutan u samoj Evropskoj uniji, ali i sve niži entuzijazam za priključenje Uniji koji postoji u samim balkanskim zemljama.

Postoji još jedan argument zbog koga se podržava takva ideja, zaključuje Prelec: „Aktuelni politički lideri u Srbiji i na Kosovu bi to mogli ostvariti bolje nego drugi. Tu se poteže argument ‘Niksona u Kini’, i jedan i drugi političar mogu postići i izneti dogovor koji bi bio izložen kritikama sa nacionalističke, desničarske strane i u jednoj i u drugoj zemlji.”