"Sadašnja vlada glumi da nešto radi" 1Foto: R. Balać

Deset članova te vlade, zvanično Izvršnog veća AP Vojvodine, okupilo se na stepeništu Banovine kako bi se prisetili tog vremena i uporedili ondašnju i sadašnju situaciju u kojoj je naše društvo. Pre dve decenije oni su u Banovinu ušli slobodno, a sada im to nije dozvoljeno, pa su se nakratko zadržali na stepeništu glavnog ulaza.

Duško Radosavljević, jedan od potpredsednika IV, rekao je da je reč o obeležavanju, a zlobnici bi mogli reći da je ovo „komemoracija povodom 20 godina od trenutka kada smo ušli u ovu zgradu u koju nam je sada ulaz zabranjen“.

– To nije ništa novo za nas. Tako je bilo i onda, mi smo ušli umesto onih koji 10 godina nisu hteli da nas puste i završilo se kako se završilo – kazao je Radosavljević.

On je istakao da je to bila „prva vojvođanska, ne pokrajinska, demokratski izabrana vlada za razliku od ljudi koji sada tu sede. Oni su samo pokrajinska vlada i nikada nisu bili niti će biti vojvođanska vlada“.

– Vlada, koju su tada sastavile stranke DOS-a ušla je u Banovinu „narodnom voljom koja je iskazana 5. oktobra na ulici, kao pobednici nad najvećim zlom – ocenio je Radosavljević.

Zapravo, ta vlada formirana je 15 dana posle drugog kruga izbora održanog 8. oktobra 2000. godine, simbolično 23. oktobra, na Dan oslobođenja Novog Sada od fašizma.

DOS je tada osvojio 117 od 120 poslanika u Skupštini AP Vojvodine, a vlada je formirana dve nedelje posle izbora.

– Mogli smo i brže, ali trajalo je dok se desetak partija nije dogovorilo oko politike i sastava. Bili smo svesni zadataka i situacije – veće nije bilo tehnički opremljeno, četiri meseca nisu podeljene plate zaposlenima, bez telefona, kola, nisi mogao mejl da pošalješ, nije bilo struje, 80-90 posto škola je prokišnjavalo, morali smo da nabavimo mazut za tu zimu… Morali smo stalno da krpimo neke rupe, radili smo pod velikim pritiskom… Ova vlada stalno glumi da nešto radi, da donosi neke odluke, oni nemaju nikakve nadležnosti. Imaju lepa kola, lepša su kola samo kada srpske vladike zasedaju – naveo je Radosavljević. On je dodao da je teško uporediti ondašnju i sadašnju vladu.

– Iz svega toga se javlja nerad, borba za funkcije. Morali smo da uzmemo kredite da se obučemo, a ovi danas ulaze kao manekeni, oni ne veruju da se ljudi iseljavaju iz Srbije – ocenjuje naš sagovornik.

On je primetio da je ondašnja vlada formirana u Novom Sadu, te da o njoj nije odlučivao Beograd kao danas. Radosavljević je rekao da „sem naše, Beograd je postavljao sve vlade od 2004. godine“.

– Kada je Đinđić došao da priča sa nama, članovi DS su se pobunili protiv nekih njegovih stavova. Naša vlada je radila kolektivno i zato kažem da je radila dobro – kazao je Radosavljević.

U najveće uspehe ondašnjeg Izvršnog veća Radosavljević je ubrojio „omnibus zakon o Vojvodini“, kojim je pokrajini opet bar delimično vraćena autonomija ukinuta posle „jogurt revolucije“ 1988. godine i ustavnih promena. Radosavljević je poručio da ne žali ni za čim, osim što sledeća vlada nije nastavila istim putem, već je izneverila ideje 5. oktobra.

Ruskovski: Ubistvom Đinđića propuštena šansa

„Ubistvom Zorana Đinđića propuštena je šansa da Srbija izgleda bolje“, poručio je Rafail Ruskovski, koji je bio pokrajinski sekretar za informisanje u vladi iz 2000. godine.

– Kada smo došli, sekretarica je imala platu 2.860 dinara, marka je bila 30 dinara. Kada smo izlazili, posle četiri godine, ista ta sekretarica imala je 36.000. Formirali smo razne fondove“, priseća se Ruskovski situacije koju su zatekli. U „minuse“ tima u kojem je „igrao“ Ruskovski je najpre ubrojio to što nije donet zakon o finansiranju Vojvodine, a nije ni do danas.

Mandić: Onda su se pobunili podanici, a sada ćute sužnji

– Tada, kada smo izbornu volju odbranili na ulici, pobunili su se podanici, a danas smo u situaciji nezadovoljnih sužnjeva zato što imamo neviđeno nasilje, laži, represiju, eksploataciju, imamo sistemsko nasilje u svakoj oblasti, državu koja je oduzeta od građana, u kojoj vlada jedan čovek – uporedio je Mile Mandić, jedan od šestorice potpredsednika vlade iz 2000. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.