Prethodno, verske zajednice potvrdile su da su dale primedbe na predlog zakona protiv diskriminacije, ali i dalje nisu sasvim razjašnjenje okolnosti pod kojima Vlada odlučila da povuče ovaj akt samo 16 sati pre nego što je trebalo da se nađe pred poslanicima, mada je zakon bio na javnoj raspravi šest meseci.

Izvesno je da je Predlog povučen na zahtev Srpske pravoslavne crkve, koja negoduje zbog članova 18. i 24. Objašnjenje koje su dali predstavnici Vlade Srbije glasi da su saglasnost o povlačenju postigli na telefonskoj sednici. Redakcija Danasa juče nije uspela da dobije potvrdu ni od jednog ministra o tome ko je učestvovao na spornoj telefonskoj sednici.

Portparoli i savetnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva kulture, kabineta potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i Jovana Krkobabića, juče nisu mogli da nam odgovore da li su ministri glasali na sednici na kojoj je odlučeno da zakonski predlog bude povučen iz procedure, a s ostalim nismo uopšte uspeli da stupimo u kontakt. Inače, uobičajena konferencija za novinare nakon sednica Vlade, koja se održava svakog četvrka nije održana.

Kako se nezvanično spekuliše, telefonska sednica Vlade zapravo nije ni održana, već je kabinet predsednika Srbije uticao na povlačenje Predloga iz skupštinske procedure. Novinaru Danasa su te tvrdnje u kabinetu predsednika demantovane uz obrazloženje da je „Vlada Srbije autonomna u donošenju odluka“.

Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić, čije je ministarstvo bilo predlagač zakona, rekao je da će pitati ostale ministre i premijera da li će on svaki put morati da zatraži mišljenje različitih crkava o svakom zakonu koji se donosi. Ljajić je istakao da su ga o povlačenju Predloga zakona obavestili zaposleni u Ministarstvu, a da je zakon povučen na telefonskoj sednici Vlade o kojoj on nije bio obavešten.

– Mene nisu pozvali pod izgovorom da sam bio nedostupan – rekao je Ljajić i dodao da je tog dana bio u poseti Pčinjskom okrugu.

On je rekao da je antidiskriminacioni zakon veoma detaljno spreman i da zadovoljava sve evropske i svetske standarde, kao i da je njegovo usvajanje potrebno za dalji proces integracije Srbije u Evropsku uniju.

Apel za preispitivanje Predloga zakona o zabrani diskriminacije su predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović podnele Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelistička crkva, Reformatska hrišćanska crkva, Evangelistička hrišćanska crkva, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice, a potpisao ga je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Rabin Isak Asijel, poglavar jevrejske zajednice u Srbiji, potvrdio je za naš list da je ova verska manjina podržala Apel i objasnio da nije bilo vremena da ovaj zahtev potpišu crkve i verske zajednice, već su se usmeno dogovorile.

Iz beogradske nadbiskupije kažu za Danas da crkve i verske zajednice u Srbiji nisu dosad reagovale na zakon protiv diskriminacije, jer nisu očekivale da će se on tako naglo naći u skupštinskoj proceduri, „ali kada smo videli da je na dnevnom redu Skupštine usvajanje zakona, osetili smo potrebu da pokažemo da u tom dokumentu ima nejasnih stvari“.

„Ako je neko vernik, on se mora ponašati po pravilima vere i ne može praviti nikakve usluge. Mislimo da bi zakon trebalo da izdvoji crkvu i verske zajednice kao autonomne“, ističu iz Nadbiskupije.

Elvedin Sulejmanović iz Ureda za odnose sa medijima i javnošću Rijaseta Islamske zajednice Srbije kaže za Danas da je stav crkava i verskih zajednica da ne istupaju pojedinačno i ne daju komentare o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije. On dodaje da zakon u celini nije sporan, „ali sporni su pojedini članovi i predstavnici crkava i verskih zajednica će u zajedničkom nastupu to da objasne“.

S druge strane, Sead Šaćirović, portparol Islamske zajednice u Srbiji, objašnjava za Danas da pripadnici ove verske zajednice nisu učestvovali u Apelu, koji je upućen predsednici parlamenta.

– Nismo se oglasili, jer nam niko ništa nije rekao, niti tražio od nas. Nisam siguran kako bismo reagovali, jer ne znamo o čemu se zapravo radi – ukazuje Šaćirović.

Povlačenje Predloga zakona o diskriminaciji iz skupštinske procedure naišlo je juče na različite komentare poslanika republičkog parlamenta od oštrih osuda zbog mešanja crkve, do odobravanja. Dok jedni smatraju da će njegovo povlačenje usporiti put Srbije ka EU i dolazak na belu šengensku listu, drugi napominju da takve tvrdnje nisu tačne i da je radi njegove efikasne primene potrebno postići saglasnost svih društvenih grupa.

Portparolka DS Jelena Trivan rekla je da je razlog povlačenja Predloga zakona dodatno usaglašavanje, jer je za donošenje i primenu tako važnog zakona neophodno postići opštu i široku podršku javnosti i dodala da će DS podržati zakon i glasati za njegovo donošenje.

Poslanik LDP Ivan Andrić smatra da je povlačenje Predloga zakona svojevrstan udar na pravnu državu.

– To je u suštini politički zakon i vreme je da ova vlada kaže da li se nalazi na evropskom putu ili je spremna da zastupa intrese nekih verskih zajednica – naveo je Andrić.

Slično mišljenje ima i Vladan Batić, samostalni poslanik, koji je rekao da SPC nije u stanju da uredi odnose u sopstvenim redovima, a hoće da, uz pomoć Vlade, uređuje odnose u parlamentu i izvršnoj vlasti.

– Imamo arhijereja koji je oslobođen optužbi za pedofiliju, jednog koji ima agenciju za poslovnu pratnju i oni sad sebi dozvoljavaju da utiču na izmenu zakona – naglasio je Batić.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kaže da će poslanici te stranke, u skladu s promenama koje budu izvršene u Predlogu zakona, intervenisati za skupštinskom govornicom ukoliko to bude neophodno. Dragan Marković Palma, predsednik JS, najavio je juče da poslanički klub SPS-JS-PUPS neće glasati za Predlog zakona o diskriminaciji.

– Nemam ništa protiv homoseksualaca i toga što oni rade, ali neću nikada da podignem ruku i da kao narodni poslanik JS glasam za nešto što je bolesno – rekao je Marković i dodao da su netačne tvrdnje da Srbija neće ući u Evropu i biti stvaljena na belu šengen listu, ukoliko ne bude usvojen Zakon o diskriminaciji.

Mirko Đorđević, sociolog religije, objašnjava za Danas da crkva ne treba da se meša u donošenje zakona, jer je to isključivo stvar zakonodavnog tela, a i regulisano je Ustavom.

– Ovo što se desilo može da ostavi utisak da crkva utiče na rad zakonodavnog tela. Takođe, treba imati u vidu da crkva i sama u svojim redovima ima probleme sa seksualnom orijentacijom. Njeno je pravo da forsira svoje učenje i da se bori za svoje vernike, ali zbog ovakvog stava će veliki broj ljudi pomisliti da im se gaze prava – navodi Đorđević.

Kako dodaje, zakon protiv diskriminacije je „nasušno potreban Srbiji, jer nas preporučuje za Evropu, a i na svakom koraku se oseća diskriminacija malih zajednica“.

Podsetimo, sličnu sudbinu uticaja SPC-a doživeo je i statut Vojvodine koji je nekoliko dana pre nego što je najavljena njegova potvrda u republičkom parlamentu, vraćen na doradu.

Danas donosi izvode iz Apela za preispitivanje Predloga zakona o zabrani diskriminacije koju je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve uputio predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović

Uvažena gospođo Predsednice,

Predlogom koji je na dnevnom redu Narodne skupštine za 5. mart 2009. godine neposredno se krše sloboda vere i savesti verujućih građana Republike Srbije, kao i sloboda delovanja crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji, garantovane članovima 43 i 44 Ustava Republike Srbije i zakonom o crkvama i verskim zajednicama, i zbog toga Vam se obraćamo sa molbom da utičete da rasprava o ovom Predlogu bude odložena dok se ne obavi valjana javna rasprava.

* Izričito uvođenje kategorija rodnog identiteta i seksualne orijentacije, kao posebnih osnova diskriminacije u Predlogu zakona protiv diskriminacije, uz istovremeno neostavljanje prostora za izražavanje stavova i postupanje verujućih građana i crkava i verskih zajednica na osnovu slobode savesti i vere, neposredno vodi stvaranju zakonskog osnova za ukidanje slobode savesti, kao i za gaženje verske slobode i autonomije crkava i verskih zajednica.

* Neophodno je imati u vidu i ugledne naučne autoritete, koji smatraju da je izražavanje rodnog identiteta kroz transeksualnost izraz mentalnog poremećaja, kao i one koji su utvrdili da ne postoje naučni dokazi da je seksualna orijentacija urođeno svojstvo.

* Više je nego očigledno da nije dovoljno vođeno računa o mogućim interakcijama između pojedinih prava, kao ni o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, pa je stoga neophodno da predmetni nacrt bude vraćen na doradu. Poseban je problem što se Predlogom zakona na neodgovarajući način nameću obaveze subjektima, koji su potpuno slobodni da se u svojim privatnim poslovima upravljaju prema navedenim ličnim okolnostima „rodnog identiteta“ i „seksualne orijentacije“, kao i da o istim izražavaju svoje stavove na osnovu slobode savesti i uverenja.

* Neophodno je voditi računa o tome da je odnos države s jedne, i crkava i verskih zajednica s druge strane, zasnovan na načelima neutralnosti države i uzajamne saradnje.

* Predlog zakona je direktno usmeren na kršenje slobode vere i savesti 95 odsto građana Srbije.

* Nespretnom pravnom tehnikom pojam posredne diskriminacije u Predlogu ostao je nejasan i može voditi stvaranju većeg broja konflikata u društvu.

KARADŽIĆ: Zakon predviđa široku zaštitu

Delegacija Srbije, koju predvodi državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić predstavila je juče u Briselu set zakona neophodnih za viznu liberalizaciju, među kojima je i Predlog zakona o borbi protiv diskrimacije. „Stav Ministarstva je da taj zakonski predlog treba usvojiti u neizmenjenom obliku pošto je u skladu sa evropskim standardima i pruža zaštitu širokom krugu građana, od dece, preko invalida do manjinskih grupa različitih orijentacija i uverenja“, rekao je Karadžić agenciji Beta uoči puta u Brisel.

Reagovanja

KPD: Ustav predviđa odvojenost crkve od države

Koalicija protiv diskriminacije najoštrije osuđuje povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz procedure u Skupštini Srbije i poziva Vladu Srbije da zakon vrati u skupštinsku proceduru i da ga usvoji u neizmenjenom obliku. U svom saopštenju, Koalicija napominje da član 44 Ustava Republike Srbije predviđa odvojenost crkava i verskih zajednica od države. Istovremeno, Koalicija protiv diskriminacije očekuje da zaštita protiv diskriminacije bude zakonom garantovana za sve manjinske grupe u punom obimu i u skladu sa međunarodnim standardima, koji obavezuju Srbiju.

FDB: Utvrditi inicijatore

Forum za bezbednost i demokratiju osudio je juče povlačenje iz skupštinske procedure Predlog zakona protiv diskriminacije, ocenjujući da je time ozbiljno narušen demokratski autoritet Vlade Srbije, ali i ugled SPC. „FBD smatra da je način povlačanja zakona pre svega, manifestacija političke osionosti i ponižavanja javnosti i izrugivanje osmogodišnim naporima demokratske javnosti u pripremama ovog zakona“, navodi se u sopštenju FDB.

JANKOVIĆ: Neinstitucionalan sistem u Srbiji

Povlačenje Predloga zakona o zabrani diskriminacije iz poodmakle skupštinske procedure, pokazuje koliko je naš institucionalni sistem u stvari neinstitucionalan, navodi se u jučerašnjem saopštenju Saše Jankovića, zaštitnika građana. „Svako, pa naravno i crkve, ima pravo da izrazi mišljenje o bilo kom zakonskom predlogu, ali za to im, kao i ostatku civilnog društva, stoji na raspolaganju javna rasprava kao obavezni, zakonom utvrđeni deo zakonodavnog procesa“, navodi se u saopštenju.