Javna je tajna da 20 odsto plate članova upravnih odbora i direktora javnih preduzeća ide direktno stranci koja ih je postavila na ta mesta. Hvatanje Bojana Krišta, direktora Jata, sa rukama u pekmezu samo je vrh ledenog brega, jer je osnovno pitanje gde su kontrolni organi i nezavisne državne institucije koje bi morale da kontrolišu rad javnih preduzeća – kaže za Danas Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Činjenica je da se predstavnici gotovo svih stranaka javno zalažu za depolitizaciju javnih preduzeća, dok s druge strane aktivno učestvuju upravo u politizaciji tih preduzeća postavljajući svoje ljude na čelna mesta. Postavlja se pitanje zbog čega su njima rukovodeće pozicije u javnim preduzećima toliko bitne, i da li je buka u javnosti koja se diže zbog visokih plata zapravo pokušaj skrivanja osnovnog problema, a to je da se stranke finansiraju preko tih preduzeća.
Miroslav Prokopijević potvrđuje za Danas tu tezu, objašnjavajući načine na koje političke partije ispumpavaju novac iz javnih preduzeća.
– Javno preduzeće hoće, recimo, da kupi kancelarijski materijal. Ono se potom dogovori s nekom firmom koja se time bavi da kupi materijal u vrednosti 5.000 evra, ali da račun bude na 10.000 evra. Pet hiljada evra pokriva, dakle, vrednost robe i sve usputne troškove, a ostatak ta firma preko posrednika uplaćuje na račun stranaka. Navedimo još jedan od niza primera, a to je da javno preduzeće da oglas u novinama, a da taj medij zauzvrat napravi usred izborne kampanje promotivni intervju s nekim političarem iz stranke koja rukovodi tim preduzećem – objašnjava Prokopijević.
Milan Parivodić, funkcioner DSS-a i bivši ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, kaže za Danas da je situacija u kojoj se stranke finansiraju preko budžeta javnih preduzeća „lako zamisliva“.
– Izostanak kontrole načina finansiranja stranaka je rak-rana srpske političke scene. Stranke se verovatno finansiraju najmanje preko članarina, a najviše preko donacija pojedinih privrednika i javnih preduzeća – kaže Parivodićnavodeći da to nije slučaj kada je rečo DSS-u.
On napominje da su na čelu javnih preduzeća ljudi koje su postavili nosioci vlasti, što u kombinaciji sa izostankom transparentnosti rada javnih preduzeća predstavlja opasnost za korupciju i odlivanje para sa računa tih preduzeća. Slabost parlamenta, kako ističe, dovodi do hipertrofije izvršne vlasti, a slab autoritet poslanika, koji moraju da budu poslušni jer su im mandati u rukama stranaka, dovodi do toga da koncentracija moći bude u njihovim političkim liderima.
Na opasku da je DSS bio takođe u vlasti i da je i tada vladao isti princip podele mesta u javnim preduzećima, Parivodićkaže da, iako je i tada bilo loših rešenja, bilo je i primera postavljenja vrlo stručnih ljudi na rukovodeća mesta, poput Vladimira Đorđevića, direktora EPS-a ili Dragana Kovačevića, na čelu PTT-a.
– Najbolji koncept upravljanja javnim preduzećima koji mi se čini najpodesnijim za Srbiju jeste austrijski. Njihova vlada kontrološe rad tih preduzeća tako što je formirala holding na čije čelo je postavila nekoliko uspešnih privrednika koji dalje postavljaju stručne kadrove na upravljačka mesta svih javnih preduzeća. Vlada nema direktan uticaj na njih, većsu njoj odgovorni privrednici koji se nalaze u holdingu – kaže Parivodić.
Željko Ivanji, član Predsedništva G17 plus, kaže za Danas da se njegova stranka ne finansira od novca iz javnih preduzeća, ali ne isključuje mogućnost da to neke druge stranke rade.
– Ne mogu da preuzmem nadležnosti budžetske inspekcije i kontrolnih organa i da proveravam da li javna preduća posluju u skladu sa zakonom, odnosno da li se stranke finansiraju na legalan način. Zbog toga mogu samo da apelujem na kontrolne organe da proveravaju rad tih preduzeća, a da s druge strane iniciram da se novoformiranim telima koja bi trebalo da vrše nadzor i kontrolišu načine na koje stranke obezbeđuju sebi novac što pre obezbede uslovi za rad. U načelu, Vlada postavlja svoje ljude na čelna mesta u javnim preduzećima kako bi se osigurala da će biti sprovođena njena politika. Zbog toga se zalažem za privatizaciju javnih preduzeća gde god je to moguće kako bi se povećala njihova efikasnost i otklonile sumnje o tome da stranke ispumpavaju sredstva iz njih – kaže Ivanji.
DSS: Dinkić znao šta je rađeno
Demokratska stranka Srbije ocenila je juče kao lažne i naivne tvrdnje da lider G17 plus Mlađan Dinkićnije znao šta rade njegovi najbliži saradnici i zapitala kakvu korist imaju građani ako svakog meseca po jedan direktor iz te partije „podnese ostavku zbog pljačke državne imovine“. U saopštenju DSS navodi se da je opšte poznato da funkcioneri G17 „rade pod neprekidnim autokratskim pritiskom i da za sve moraju da pitaju Dinkića“. „Takve situacije su uvek moguće kada se interesno udruženje lažno predstavlja kao politička stranka“, konstatuje DSS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
