Studija za Evropski parlament: Dezinformacije srušile Vladu Aljbina Kurtija

„Ta (Kurtijeva) koalicija bila je kratkog veka i u osnovi je srušena američkom operacijom dezinformacija“, stoji u studiji koju je više evropskih autora uradilo za potrebe Spoljnopolitčkog odbora EP (AFET).

U studiji „Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Zapadnom Balkanu i identifikovanje načina za efikasnu borbu protiv njih“, objašnjava se angažovanje predsednika SAD Donalda Trampa i imenovanje njegovog specijalnog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela.

„Frustriran onim što je video kao opstrukciju kosovskog premijera Albina Kurtija, ambasador Grenel je očigledno sredio da senator Dejvid Perđu i sin američkog predsednika Donald Tramp mlađi objave izjave na Tviteru, u kojima nagoveštavaju povlačenje američkih vojnika s Kosova“, piše u studiji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Navodi se da je Grenel tada tu pretnju, koju nije izneo američki zvaničnik, preneo u pregovore sa Kurtijevim koalicionim partnerima i da je time podstakao izglasavanje nepoverenja Vladi u martu, nepuna dva meseca nakon što je formirana.

„Taj potez je široko osuđen u Evropi, uključujući zajednički demarš francuskog i nemačkog ambasadora u Prištini. Kao što ovaj primer pokazuje, strani faktor je uspeo da orkestrira potpuno izmišljenu pretnju i tako osmisli promenu vlasti“, dodaje se u studiji.

Prema navodima u dokumentu, na osnovu analize društvenih medija, i mediji i političari su se uključili u tu kampanju, i oni se u studiji identiifkuju kao „ključni kanali dezinformacija na Kosovu“.

U dokumentu se u tom kontekstu pominju odredjeni uticajni mediji na Kosovu, predsednik Demokrtaskog saveza Kosova Isa Mustafa i sada bivši predsednik Demokratske partije Kosova Kadri Veselji.

„Poruke na društvenim mrežama koje su dolazile od Mustafe i Veseljija, posebno su podstakle obmanu u aferi Grenel“, navodi se u dokumentu.

Autori studije tvrde da kosovski slučaj najbolje ilustruje složenost fenomena lažnih vesti i dodaju da se radi o retkom slučaju gde se „politički ishod može direktno pripisati dezinformacijama“.

Kad je reč o Bosni i Hercegovini, u studiji se navodi da su dezinformacije domininantne u srpskim medijima, često uz podršku ruskih mreža za dezinformacije, a fokus je na ksenofobiji.

Zaključuje se da je BiH „mesto velikih pokušaja diskreditacije EU“.

Što se tiče Crne Gore, dokument identifikuje „snažnu prisutnost“ srpskih i ruskih medija, posebno u vezi sa članstvom zemlje u NATO i pokušajem državnog udara 2016. godine.

„Većina dezinformacija, međutim, i dalje ostaje domaća i bila je važno sredstvo u unutrašnjoj političkoj utakmici. Dugogodišnja (doskorašnja) vlada kojom je dominirala Demokratska partija socijalista (Mila Djukanovića) koristila je dezinformacije da diskredituje svoje protivnike“, piše u studiji.

Promena vlasti u Severnoj Makedoniji, prema autorima studije, „gurnula je dezinformacije uglavnom iz državnih i glavnih medija na marginu, gde i dalje ostaje moćna sila koja iskrivljuje unutrašnju politiku“.

U dokumentu stoji i da su dezinformacije bile ključne za podrivanje učešća gradjana na referendumu o promeni imena.

U analizi kampanja dezinformisanja u regionu navodi se da su dezinformacije simptom socijalnog i političkog poremećaja, pre nego njegov uzrok, i da EU stoga treba da se fokusira na jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja na Zapadnom Balkanu, što se ocenjuje kao „najmoćniji potencijalni bedem protiv dezinformacija“.

U studiji se navodi da su dezinformacije „endemski i sveprisutni deo politike širom Zapadnog Balkana“.