Foto: EPA / Koča Sulejmanović

Neformalni organizatori i učesnici Protesta podelili su se u tri grupe koje se međusobno razlikuju u odnosu prema svakodnevnim protestima, saradnji sa opozicijom i zahtevima. Ali i unutar grupa postoje razlike u stavovima oko dinamike protesta, odnosno stalnih šetnji i oko saradnje sa strankama. Jedna grupa se zove „Protiv diktature“, druga „Sedam zahteva“ a treća „Kulturom protiv diktature“.

Prema našim saznanjima, grupu „Protiv diktature“ čine uglavnom oni koji su prvi neformalni organizatori protesta i oni su za stalne šetnje bez prekida. U frakciji „Kulturom protiv diktature“ su većinom studenti Fakulteta dramskih umetnosti koji su se izdvojili jer nisu bili zadovoljni dosadašnjim načinom organizacije i vođenjem protesta, dok su u grupi „Sedam zahteva“ uglavnom studenti sa pretežno levom orijentacijom i pogledom na društvene i političke fenomene. Iz ove grupe su poručili da će sarađivati sa svim organizacijama i pojedincima kojima je cilj preokretanje nazadnog kursa kojim naše društvo ide, kada im se interesi budu poklapali.

Oni koji sve vreme podržavaju demonstrante za Danas kažu da se nadaju da će uprkos podelama protesti biti nastavljeni i omasovljeni, kao i da ulična politička borba podrazumeva izlazak iz dosadašnjih životnih okvira na neograničen vremenski period.

Reditelj Janko Baljak za naš list navodi da mu je žao što je do podele došlo i da je sasvim siguran da je režim ubacivanjem svojih aktivista uticao da se protest usitni i rascepka.

– Nadam se da će neki ljudi koje sam upoznao i sa kojima sam u kontaktu smoći snage da održe dobru energiju i ponovo zapale ulice kao na početku. Ubeđen sam da nećemo dugo čekati konkretne povode režima za neke nove masovne proteste. Točak pokrenut nakon izbora ne može se zaustaviti do konačne smene ove vlasti. Studenti ne smeju biti gadljivi na politiku, posebno na stranke i pokrete s kojima dele zajedničke vrednosti i ciljeve – kaže Baljak.

Pisac i novinar Marko Vidojković za naš list navodi da je lako zamisliti cepanje protesta na nekoliko struja kada se ne zna ko su bili dosadašnji logističari i koordinatori protesta.

– Mislim da bi cilj ‘Protesta protiv diktature’ trebalo da bude svrgavanje diktatora, a tek zatim promena političkog sistema. Ulična politička borba iziskuje dodatni napor koji svakodnevno ulažeš samo u nju. Ona podrazumeva izlazak iz dosadašnjih životnih okvira na neograničen vremenski period. Svaka podela u toj borbi oslabljuje snagu onih koji se bore – ukazuje Vidojković.

Tadić: Potrebna politička artikulacija

Predsednik SDS Boris Tadić za Danas kaže da će vlast smrviti proteste i ugušiti celu ideju, tako što će prosto ignorisanjem kreirati veštački zamor te teme, ukoliko protesti ne dobiju političku težinu i formu. „A potrebnu političku artikulaciju ne mogu imati bez upotrebe političkih stranaka. Zato je loše što protesti poistovećuju stranke vlasti i opozicije. Pa opozicione stranke su u stanju u kom jesu upravo zbog suočavanja sa istim izazovima protiv kojih ljudi na ulicama protestuju“, navodi Tadić. Kako dodaje, protesti ne mogu biti uspešni bez političke operacionalizacije zahteva i upotrebe stranačkih infrastruktura i logistike. „To ne mora nužno da bude saradnja sa stranačkim liderima, ali svakako povezivanje sa npr. omladinskim organizacijama stranaka i dogovaranja oko realizacije zahteva“, zaključuje Tadić. M. R. M.