Vraćanje kratkoročnog karaktera keš pozajmicama

Narodna banka Srbije povukla je očekivani potez ograničivši rok za vraćanje nenamenskih gotovinskih kredita na najviše dve godine. Time je ponovo ovim pozajmicama vraćen kratkoročni karakter, kakav inače imaju u bankarskom svetu. Keš pozajmice su, zapravo, kao bankarski proizvod i zamišljene kao sredstva nužna za premošćavanje trenutnih novčanih problema, uvek su po pravilu dosta skupa i treba ih vratiti u kratkom roku. Kod nas su, međutim, to postali dugoročni zajmovi koje je bilo moguće vraćati i na rok preko 10 godina.

Opterećenje do jedne trećine plate

Ograničavanjem roka otplate keš pozjamica na dve godine, NBS ponovo vraća na delo i dejstvo odredbe o mogućem opterećenju jedne trećine plate onog ko kredit uzima, čime će se svakako uticati na usporavanje visine zaduživanja građana Srbije, koji inače već u proseku duguju četiri ipo prosečnih plata. Osim toga, odredbom da banke mogu da odobravaju od nove godine kredite stanovništvu samo do visine 150 odsto njihovog osnovnog kapitala, umesto kao do sada u dvostrukom iznosu, uticaće na ograničenje obima plasmana svih kredita stanovništvu, pa naravno i gotovinskih. Osim, ako se poslovne banke ne odluče da ponovo povećavaju svoj kapital, što je naravno mogući odgovor na ovaj potez NBS ali teško je verovati da bi se njegovi efekti mogli brzo osetiti.

Poslovne banke su očigledno dobro procenile stanje na tržištu i u produžavanju rokova na koje su davale nenamenske gotovinske kredite videle svoju šansu da povećaju broj klijenata, a s obzirom na veliku tražnju za ovakvim pozajmicama, i da kroz visoke kamate dobro zarade. To je bila prilika i za borbu sa konkurencijom, pa su posebno u poslednjih pola godine rokovi otplate sve više produžavani, uz poruku klijentima da novim zaduživanjem mogu ne samo da pokriju sve prethodne dugove, nego i da im ostane keš i stvore prostor za novo zaduživanje.
Propis NBS da mesečna rata kredita ne sme da pređe trećinu plate klijenta produžavanjem rokova otplate je zaobilažena, kao i obaveza polaganja 20 procenata depozita jer je on uključivan u kredit. Mnogim korisnicma keš pozajmica sve je to išlo naruku, jer su jednim potezom rešavali sve svoje trenutne probleme – od vraćanja ranijih dugova, preko pokrivanja minusa na tekućem računu, do izmirenja obaveza po kreditnim karticama. O ceni takvog rešavanja problema, bar tako pokazuju istraživanja, malo ko je mislio. Lako su prihvatane kamate koje su premašivale i preko 30 odsto, odnosno činjenica da se zapravo bankama u tako dugom roku otplate vraća više nego dvostruki iznos uzete pozajmice. O tome da li će u narednih deset godina moći da vraćaju sada uzeti kredit, malo ko je mislio.
Ma koliko se bankari bunili protiv ograničavanja rokova za vraćanje keš pozajmica i smatrali da bi i njihovo skraćivanje na rok od pet godina već bila restriktivna mera u odnosu na sadašnju praksu, jasno je da u potezu centralne banke treba tražiti i dodatne elemente opravdnosti koji izlaze iz okvira bankarske sfere. Naime, gotovinske nenamenske pozajmice su, uz realni rast plata od 24,4 odsto za šest meseci, sigurno dosta uticale na povećavanje inflatornih pritisaka i na dodatno pogoršanje tekućeg bilansa plaćanja. Srpska privreda, nije, naime u stanju da odgovori na dodatni pritisak potrošnje od gotovo 200 milijardi dinara ili preko 2,5 milijardi evra (koliki je zbir povećanja javne potrošnje i kredita stanovništvu) i ta sredstva se jednostavno prelivaju na povećan uvoz, što samo povećava deficit u robnoj razmeni, ali i tekućem bilansu plaćanja. Računice NBS pokazuju da bi ovogodišnji rast kredita mogao da bude i preko 200 milijardi dinara da nisu preduzeti ovi koraci ka usporavanju bar jednog njihovog segmenta, jer su već šestomesečni plasmani premašili ceo prošlogodišnji rast a prekoračen je i iznos ukupnih kredita iz 2004. godine.
Polazeći od toga da je njen prevashodni zadatak da očuva cenovnu stabilnost u zemlji i ne dozvoli da bazna inflacije izađe iz planiranog okvira od četiri do osam odsto na godišnjem nivou ove, a između tri i šest odsto naredne godine, NBS je uradila jedino što je mogla a da ne posegne za administrativnim merama ograničenja bankarskih plasmana. Sve u svemu, centralna banka vuče poteze koji bi trebalo da utiču na smanjenje inflatornih pritisaka na srednji rok i čeka adekvatne poteze Vlade. Što oni pre budu usledili, to će mere NBS moći da budu manje restriktivne.