Vreme je za novi srpsko američki početak

Džozef Bajden stiže danas iz Sarajeva u prepodnevnim satima i sa aerodroma odlazi u Palatu Srbija, na razgovor „u četiri oka“ s predsednikom Borisom Tadićem. Uslediće plenarni sastanak najbližih Tadićevih i Bajdenovih saradnika, posle čega će predsednik Srbije i potpredsednik SAD dati izjave novinarima. U agendi je zatim predviđen sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kao i s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i načelnikom Generalštaba generalom Milojem Miletićem. Tokom svečane večere čiji je domaćin predsednik Srbije, Bajden će razgovarati i s drugim članovima Vlade, predstavnicima poslovnih krugova i civilnog društva. Prema nezvaničnim informacijama, potpredsednik SAD biće smešten u hotelu Hajat.

U toku jučerašnjeg dana došlo je i do prvih organizacionih problema. Naime, na internet sajtu Bele kuće najavljeno je da će potpredsednik SAD, pored javnosti već poznatih sastanaka, danas „prisustvovati plenarnom zasedanju Skupštine Srbije“. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kazala je, međutim, novinarima da njoj nije poznato da će Bajden doći u Skupštinu i da ne veruje da će se to dogoditi, s obzirom na to da je današnji dnevni red već utvrđen. Ipak, kako je naglasila, ukoliko do te posete dođe, „potrudićemo se da protekne na najbolji mogući način“. Precizno, satnica Bajdenovog boravka u Beogradu, vreme dolaska i odlaska, ruta kretanja i lokacije održavanja svih sastanaka, osim prva dva s Tadićem i njegovim saradnicima, za sada nisu poznati.

Šta podrazumeva fraza o stabilizaciji regiona? Bajden i njegovi srpski sagovornici svakako nemaju ambiciju da prevaziđu duboko neslaganje Srbije i SAD u vezi sa statusom Kosova. Ipak, sudeći prema suptilnim najavama političara i mnogo direktnijim ocenama stručnjaka, od vlasti u Beogradu biće zatraženo da prestanu sa aktivnim suprotstavljanjem nezavisnosti Kosova i političkom, finansijskom i logističkom podrškom „paralelnim strukturama“ kosovskih Srba.

Prema nezvaničnim saznanjima, slučaj studenta Miladina Kovačevića nije jedini razlog zašto je državna sekretarka Hilari Klinton prošlog meseca u Vašingtonu odbila da razgovara sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem. Nedovoljna konstruktivnost Srbije u oblastima pravosuđa, policije i carina na Kosovu (sfere za koje je direktno zadužen Euleks) navodno je bio važniji motiv za odluku Klintonove da ignoriše Jeremića. Bela kuća neće tražiti od Beograda da formalno prizna suvereno Kosovo, ali zato očekuje da se njegovo nemirenje okonča procesom pred Međunarodnim sudom pravde, verovatno za godinu dana. Takođe, i to ne samo u kosovskom kontekstu, približavanje Srbije strateškim protivnicima Amerike kao što su Iran i Sirija, odnosno njenim globalnim konkurentima Rusiji i Kini, izaziva zabrinutost SAD i to će biranim rečima biti saopšteno predsedniku Tadiću.

Druga ključna politička tema današnjih razgovora biće Bosna i Hercegovina, posle Kosova najtrusnija balkanska teritorija.

SAD su apsolutno privržene konceptu jedinstvene i „funkcionalne“ BiH i nastojanjima da se ta država sastavljena od dva entiteta dodatno učvrsti ustavnim promenama koje bi nestabilnu dejtonsku formulu bitno neutralizovale. Najveću pretnja ovim težnjama Amerikanci vide u premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku, bliskom Tadićevom savezniku. Dok će u slučaju Kosova eksplicitni jezik biti korišćen samo u kontekstu jasne podrške nezavisnosti i „održivosti“, očekuje se da će Bajdenove poruke sagovornicima u Beogradu o potrebi distanciranja od unutrašnjopolitičkih prilika u BiH biti vrlo konkretne. Jedinstvena BiH jedna je od ključnih komponenti stabilnog Balkana i zbog toga Srbija mora da prestane s podrškom snagama iz Republike Srpske koje tu stabilnost ugrožavaju, čvrst je stav SAD.

S druge strane, Vašington je spreman na punu kooperativnost kada se radi o uključenju Srbije u „evroatlantske integracije“. Ne zaboravimo, od petooktobarskih promena 2000. pa sve do formiranja prve vlade Vojislava Koštunice 2004, srpski zvaničnici su najčešće koristili tu sintagmu objašnjavajući neophodnost ulaska zemlje u međunarodne saveze i partnerstva. Onaj „atlantski“ deo je potom nestao iz javnog govora. EU jeste proglašena apsolutnim prioritetom, ali je bilo kakva aktivna saradnja s NATO prokazana. Čak i u Alijansinom vrlo širokom (i labavom) programu Partnerstvo za mir Srbija do danas ne učestvuje punim kapacitetom. Pomenuta kooperativnost SAD biće vrlo naglašena u Bajdenovim susretima sa državnim funkcionerima u Beogradu. Obamin prvi saradnik, ali i ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, pokušaće da konačno utvrde da li je srpska vojna neutralnost – gotova stvar, ili pitanje koje bi u skoroj perspektivi moglo biti iznova razmatrano.

Koliki značaj se odnosima Srbije s NATO pridaje u Vašingtonu najlakše je videti iz činjenice da je Dragan Šutanovac jedini ministar s kojim će Bajden imati bilateralni susret. Naravno, SAD su i na najvišem političkom nivou svesne da su upravo Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u proteklih par godina bili jedina institucionalna veza Beograda i Vašingtona, tako da će ministar Šutanovac i general Miletić od Bajdena primiti i izraze iskrene zahvalnosti. Odnosi Srbije s NATO za Ameriku su važni pre svega zbog osnovnog principa regionalne stabilnosti (Hrvatska i Albanija su ušli u Alijansu, Crna Gora je na putu, a BiH i Kosovo su pod njenom kontrolom), ali i zbog daljeg snaženja široke globalne koalicije protiv terorizma, nasuprot unilateralnom dogmatizmu administracije bivšeg predsednika Buša.

Amerika je u stanju da utre put Srbiji ka EU, saglasni su stručnjaci, dok političari o ovom aspektu srpsko-američkih odnosa za sada ćute. Moguća cena za to navedena je u prethodnim pasusima – de fakto pristanak na nezavisno Kosovo, „odricanje od Dodika“, bliska saradnja s NATO. Ovo mnogima može izgledati kao suviše skupa nagodba, ali postavlja se pitanje da li će Srbija pre ili kasnije morati da na nešto slično pristane, i to ne zbog Amerikanaca, već usled „saradnje u regionu“ – jednog od temeljnih zahteva EU u procesu dobijanja statusa punopravnog članstva. Iz tog ugla gledano, Vašington možda danas nudi Srbiji ono što će Brisel sutra da joj ispostavi kao završni račun. S tim što bismo prihvatanjem američke „šargarepe“ uštedeli koju, nimalo jeftinu, godinu na putu za EU.

Džozef Bajden će predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću i ostalima svakako ponuditi jasnu američku podršku u evroatlantskim integracijama. Nije isključeno, i s lobiranjem kod Holandije za deblokadu SSP-a. Ako neko uopšte za to ima snage, to je Amerika. Nepoznanica je samo kakav će biti odgovor Beograda na to.

Ko je Džozef Bajden

Zagovornik oružanih intervencija i podele Iraka

Džozef Robinet „Džo“ Bajden (67) je 47. potpredsednik SAD. Rođen je u Skrantonu u Pensilvaniji, gde je živeo do desete godine života, nakon čega se seli u Delaver. Senator ove države bio je punih 36 godina. Do posla je svakog dana putovao vozom 160 kilometara od Vilmingtona, u Delaveru do Vašingtona. Za više od tri decenije senatorskog mandata nije stekao nijednog neprijatelja u Senatu, što je po mnogima pravo čudo. Bajden je dugogodišnji član i bivši predsednik Komiteta Senata Kongresa SAD za pravne i inostrane odnose.

Zastupao je tezu o upotrebi sile kako bi se ugušile etničke borbe na Balkanu, među prvima zagovarao ukidanje embarga na oružje bosanskim muslimanima i promovisao politiku „lift and strike“. Tokom čestih putovanja po balkanskim zemljama, Bajden se jednom prilikom sastao i s bivšim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, kome je tom prilikom rekao da je „ratni zločinac“. Svoju ulogu u politici u Bosni, Bajden je nazvao „najponosnijim trenutkom u svom političkom životu“. Demokratski senator bogatog političkog staža bitno je uticao na tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da donese odluku da NATO 1995. interveniše u Bosni, a 1999. i u Srbiji. Odlučno je podržao nezavisnost Kosova.

Jedan je od demokratskih senatora koji je podržao rezoluciju o ratu u Iraku, a Sadama Huseina proglasio pretnjom po nacionalnu bezbednost SAD, koju treba eliminisati. Bio je vodeći zagovornik podele Iraka na labave federacije i tri etničke države.

Često je svrstavan među najbogatije senatore. Neguje imidž porodičnog čoveka koji potiče iz naroda. Žestoki je antialkoholičar. Njegov život obeležila je porodična tragedija. Uoči Božića 1972. izgubio je suprugu Nilu Hanter, s kojom je bio u braku još od studentskih dana, i nekoliko meseci staru ćerku Naomi Kristinu, dok su dvojica sinova pretrpela teške povrede. Narednih pet godina sam ih je odgajao. Kasnije se oženio nastavnicom jezika sa kojom je dobio kćerku Džil. S. D.

Podrška celovitoj BiH

Sarajevo – Američki potpredsednik Džozef Bajden počeo je juče kasno po podne u Sarajevu seriju sastanaka sa zvaničnicima BiH. Bajden se, nekoliko sati po dolasku na sarajevski aerodrom, sastao sa članovima Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, Harisom Silajdžićem i Željkom Komšićem. Sastanku su prisustvovali i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko i američki ambasador Čarls Ingliš.

Političari u Sarajevu smatraju da od ove posete zavisi i ubrzanje puta BiH prema EU i NATO.

Prema najavama neimenovanih američkih zvaničnika, Bajden bi u Sarajevu trebalo da iskaže podršku Vašingtona Dejtonskom sporazumu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH i sprovođenju reformi potrebnih za približavanje NATO i EU.

Havijer Solana izjavio je juče u Sarajevu da se situacija u BiH razvija u pozitivnom smeru i da je mnogo bolja sa bezbednosnog aspekta.

– Mogućnosti BiH da se približi EU se povećavaju jer lideri u Bosni idu u pravom smeru. Žao mi je što ponekad čujem primere nacionalističke retorike – kazao je Solana novinarima prilikom posete bazi EUFOR-a u Butmiru. R. D.