Vučić: Spas sela je nacionalno i bezbednosno pitanje 1Foto:Beta

„Demografska pitanja su od nacionalnog značaja, a prognoze su takve da će u Srbiji biti sve manje stanovništva. To teško može da se spreči, ali ako uspemo da postignemo da se bar malo smanji broj onih koji napuštaju zemlju to je veliki uspeh“, rekao je Vučić na sednici na kojoj je formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

On je istakao da će svi državni organi pomoći tom timu stručnjaka da se njihove mere realizuju i da se ne mogu očekivati brza rešenja, ali da je svaki napredak od velikog značaja.

Po rečima Vučića u pograničnim naseljima je sve manje ljudi ili ih i nema, a takodje i vojska teško popunjava kadrove u nekim delovima zemlje.

„Ubrzanim ekonomskim rastom Srbija može da privuče radnike iz okolnih zemalja“, kazao je on.

Komentarušući predlog da se ukrupnjavanjem poseda spreči pustošenje sela i obezbedi razvoj poljoprivrede Vučić je kazao da to može i da ubrza odlazak ljudi jer „seljaci vole da budu gazde na svom posedu, a ne da rade za drugog“.

Predsednik Srbije je najavio da će biti velikih ulaganja u razvoj banja u Srbiji, što može da oživi sela i unapredi turizam.

Kako je dodao, ulaganje u poljoprivredu je važno ali da se iz Srbije sve više izvozi „pamet“, tako da će za dve godine „izvoz softvera biti veći od celoklupne poljoprivredne proizvodnje“.

Nacionalnim timom za preporod sela predsedavaju ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, a okuplja stručnjake iz oblastri poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta.

Cilj formiranja tog tima je smanjenje regionalne neravnomernosti, stavaranje preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infastrukture i stvaranje socio-kulturnih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Milan Krakobabić je rekao da „selo nije samo poljoprivreda“ i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbedjeni svi uslovi koje imaju i oni koji žive u gradu.

„I ljudima na selu treba odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom“, kazao je Krakobabić.

Ukazao je da je za opstanak sela najvažnije da mlade žene žele da žive u selima, da imaju potomstvo koje će nastaviti da živi na svojim gazdinstvima.

„Nova razvojna ekonomska politika treba da se zasniva na opstanku i razvoju sela“, rekao je Krkobabić.

Akademik Dragan Škorić je upozorio da u srpskim selima ima 50.000 praznih kuća, da ima 400 sela koja nemaju asfaltirane puteve, da postoji 300 neiskorišćenih geotermalnih izvora.

Glumac Nenad Jezdić je kazao da se „bela kuga nadvila nad Srbijom i preti da uništi srpska sela“.

„U Srbiji je 1.000 naselja gde živi manje od 100 ljudi, a u više od 200 naselja nema ljudi mladjih od 20 godina. Takodje, u selima je 260.000 muškaraca i 100.000 žena starosti izmedju 40 i 50 godina koji nisu zasnovali porodicu“, rekao je Jezdić koji je član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Po rečima predsednik Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora „nema napretka Srbije bez preporoda sela“.

„Preporod sela je važan posao koji se nikada ne može okončati. Za to je potrebna medjugeneracijska solidarnost i posvećenost“, rekao je Šastor.

Predlog pesnika Ljubivoja Ršumovića je da se zbog toga što reč seljak ima negativan prizvuk seljaci nazivaju seljanima ili domaćinima.

„Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“, rekao je Ršumović.