Za Balkan evropska vrata i dalje zatvorena

Evropska unija je raznim kompromisima i ponašanjem u velikoj meri sebe delegitimisala. Državama Zapadnog Balkana su na vrlo štetan način zatvorena vrata Unije, a onda je dijalog Beograda i Prištine, koji je užasno važna stvar za naš region, postao ključna determinanta prema kojoj se procenjuje odnos prema Srbiji. Sve ostalo je palo u drugi plan – ocenjuje za Danas istoričar Milivoj Bešlin predstojeću posetu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka Beogradu i Prištini.

Domaći mediji su izvestili da će Lajčak tražiti podršku za pritisak za potpisivanje sporazuma Srbije i Kosova do proleća.

U Luksemburgu je juče, posle objavljivanja prvog izdanja našeg lista, bio održan sastanak šefova diplomatija zemalja Evropske unije.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel uoči ovog sastanka najavio je da će specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak podneti izveštaj o toku dijalogu Beograda i Prištine.

Podsetimo, uoči puta, Lajčak je za austrijski Viner cajtung rekao da Brisel od predsednika Srbije Aleksandra Vučića očekuje „dalekosežnu odluku“ o pitanju Kosova i da se srpski predsednik s pravom pita da li Unija nudi evropsku perspektivu zauzvrat.

Upitan za ovo izjavu specijalnog izaslanika EU, Vučić je rekao da je Srbija uvek spremna da razgovara o različitim kompromisnim rešenjima ali da to mora biti kompromis, a ne ultimatum.

S druge strane, dodaje sagovornik Danasa Milivoj Bešlin, samo srpsko društvo je sa radošću dočekalo da konstatuje da od Evrope nema ništa.

–  I vi sad imate utrkivanje vlasti i opozicije u antievropskim narativima i dodvoravanju Rusiji, Kini i Trampu. U tom smislu je veoma korisna najnovija inicijativa Nebojše Zelenovića ili prozapadna platforma sa kojom izlazi Građanski demokratski forum. Nadam se da će se unutar opozicije kreirati stav da „zamrznuti konflikt“ sa Kosovom nipošto nije u našem interesu, jer samo jača Vučićevu autokratiju i da je to kukavičje jaje koje nam poturaju domaći kvislinzi i trbuhozborci režima u Kremlju – zaključuje sagovornik našeg lista.

Prema rečima Mladena Lišanina, istraživača i saradnika Institut za političke studije, čini se da je Evropska unija dobila priliku da, zahvaljujući epizodi sa takozvanim Vašingtonskim sporazumom, nauči jednu važnu lekciju: pregovori Beograda i Prištine imaju veće šanse da se pomere sa mrtve tačke ako su koncipirani kao transakcija.

– Pri tome ostavljamo po strani pitanje da li je uopšte realno ponuditi adekvatnu kompenzaciju Srbiji u zamenu za ustupke u vezi s Kosovom, kao i da li bi države članice EU same pristale na slične transakcije da su u poziciji Srbije; Srbija konstatno šalje signale da je na određenu vrstu „opipljive“ trgovine spremna, kako se nedavno videlo iz intervjua Aleksandra Vučića za austrijske medije. Jasno je da je dosadašnji pristup pregovorima, prema kome je bilo važno potpisivati dokumenta bez ikakvog mehanizma za evaluaciju njihove primene, a u zamenu za vrlo upitnu evropsku perspektivu nakon 2025. godine, oduvek vodio u ćorsokak – ističe Mladen Lišanin za Danas.

Što se tiče prištinske strane, dodaje on, njoj ne samo da nije stavljena u izgled šargarepa u vidu vizne liberalizacije u zamenu za veću fleksibilnost, već ni štap zbog nesprovođenja ranije potpisanih sporazuma.

– Tamošnja politička nestabilnost, uz konsenzus o nepoželjnosti uspostavljanja Zajednice srpskih opština, takođe su bili otežavajući faktori. Što se tiče rokova za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, oni su već bili najavljivani za proleće 2020, jesen prethodne godine, kao i tri ili četiri puta ranije, nakon 2016. godine. Evropska unija želi da zadrži relativno superiornu poziciju na Zapadnom Balkanu predosećajući dalje prodiranje trećih aktera (uključujući SAD) na ove prostore. Upitno je, međutim, da li Savet ministara u konstelaciji šefova diplomatija može da pruži nešto više od načelne podrške Miroslavu Lajčaku, imajući u vidu da ni unutar same EU ne postoji jedinstven stav o kosovskom problemu – zaključuje sagovornik Danasa.

U pitanju su meseci, a ne godine

Visoki predstavnik EU Žozep Borel izjavio je juče da veruje da je postizanje sporazuma između Beograda i Prištine pitanje meseci, a ne godina, ako se obe strane uključe konstruktivno, prenosi FoNet. Borel je posle sastanka ministara spoljnih poslova članica Unije u Luksemburgu rekao da se dijalog nastavlja, mada se radi o složenom procesu, emotivnom za obe strane.

Obe strane treba da se pripreme za nastavak dijaloga, uprkos teškim pitanjima, rekao je Borel, uz konstataciju da je postizanje sporazuma neophodan uslov na putu ka EU. Prema njegovim rečima, za sve zemlje Zapadnog Balkana postoji evropska perspektiva.