Novogodišnji praznici prava su prilika za sumiranje urađenog u prethodnih 365 dana, a Rambo Amadus može da se pohvali da je postao najveći borac za životnu sredinu među muzičarima (mada nije greška ako se i obratno konstatuje – da je najveći muzičar među borcima za životnu sredinu). Ogroman doprinos u podizanju ekološke svesti kod običnog čoveka dao je ne samo učestvovanjem u TV serijalu „Eko pojmovnik“ već i ličnim primerom.
Svake godine kiti istu novogodišnju jelku koja raste u njegovoj bašti, na krov kuće stavio je solarne panele koje koristi za grejanje, a nije mu teško ni da svakog dana na svom sajtu (www.ramboamadeus.com) doda neki novi savet kako se energija može efikasno koristiti, a da se pri tom ne menja kvalitet života.
– Ekologija je prijatna jer je praktična, čista i tiha. Čini korist i nama i okolini. Da štednjom struje, gasa, nafte, uglja čuvamo planetu a ujedno štedimo pare. Da kad poklopimo šerpu štedimo za 30 odsto struju i da time automatski zagađujemo manje tih 30 odsto. Evo, pogledajte kako su svi počeli da stavljaju izolaciju od stiropora po zidovima. TV kampanje su nažalost komesarske, odbojne i suvoparne, parolaške… Mladi režiseri kad god imaju priliku angažuju neke manekenke koje samo dekoncetrišu, a scenografi misle da je slogan koji se izgovori najvažniji. Čovjek na kraju gleda u guzice i noge i sriče neke slogane umjesto da shvati o čemu se radi – objašnjava Rambo Amadeus.
Da li ćete za Novu godinu okititi prirodnu ili veštačku jelku?
– Imam živu i zdravu jelku na terasi, koja raste u velikoj saksiji. Samo ćemo je okititi, nećemo je unositi u kuću da ne uvene od toplote. Obući ćemo jakne da odemo po poklone. Imamo je već nekoliko godina, ljeti pravi divnu hladovinu, djeca je zalivaju i raduju se kad u proljeće primjete nove šišarkice.
Šta možete da poručite onima koji smatraju da Nova godina nije prava ako se ne preteruje u jelu i piću i puca iz vatrenog oružja zarad veselja?
– Pretjerivanje u jelu i piću, jednako kao i pucanje su aktivnosti koje čovjek radi iz straha. Narod se za ovih 20 godina nakupio strašno mnogo straha, pa teško podnosi tišinu i mir. U miru i tišini počnu neki unutarnji glasovi ružnih sjećanja da kvare raspoloženje, potrebne su senzacije spolja da bi se krikovi proživjelih trauma nadglasali. Uostalom, nisam još čuo da je neko objasnio ljudima da je buka nepristojna. Prije bih povjerovao da ih gradske vlasti decenijama uvjeravaju u to kako su vatrometi i tutnjava loše muzike sa gargantuovskih ozvučenja nešto što je „kul“ i što treba imitirati. Demokratija je nažalost diktatura glupih, jer su oni uvijek u većini. Zato je svijet i nemoćan da izađe na kraj sa morbidnim delanjem međunarodnih korporacija, kojima je samo profit u interesu. U korporacijama nema demokratije, svaka bi propala za 24 sata.
Na albumu Titanik imate numeru u kojoj kažete „otišao je svak ko valja, ostala je samo raja i fukara“. Šta vas je zadržalo da ne odete odavde?
– Ja sam od onih koje je nesreća hipnotisala, kao muvu opojni vonj konjskog izmeta.
Rekli ste da bi u rijaliti šou programe „Farma“ i „Veliki brat“ ušli samo za milion evra. Da li ta izjava potvrđuje da svako ima cenu, a samo je pitanje kolika je čija?
– Ovdije se govori o cijeni za danonoćno dežuranje u stupidnoj emisiji, to ne znači da bih za milion prihvatio bilo šta. Neke stvari radim za mnogo manje para. Radim muziku, sviram koncerte, savjetujem klijente za mnogo manje pare uz veliko zadovoljstvo. Ali, mnoge stvari ne bih uradio ni za sve pare ovog svijeta. Svijet nema problem sa ljudima čija je cijena visoka.
Priznali ste da ste tokom 90-ih godina prošlog veka sarađivali sa ljudima iz turbo-folk sveta kako biste na brzinu zaradili novac. Zašto ste na kraju ipak odustali od te ideje?
– Sa prvim novcem koji sam od njih zaradio, uspio sam da se zamjerim polovini podzemlja zbog dugog jezika. Podzemlje je prosto obožavalo turbo-folk pjevačice, mislim da su im se moralni diskursi preklapali i otud tolika ljubav. Nije mi tu bilo mjesto.
Da li ste ikada određivali svojoj deci koju muziku treba da slušaju?
– Naravno. Pa neće valjda ulica da mi diktira kriterijume koji vladaju u našoj kući ili polupismeni TV magnati koji preko svojih kablova i satelita šire svoju intimnu estetiku kao što se širi smrad urina iz WC-a kroz vagone kompozicija trećeg razreda koje se vuku preko Balkana.
Da li ćete se vakcinisati protiv svinjskog gripa i da li vas plaše eventualne nuspojave koje se pominju u javnosti?
– Stvarno ne znam. Sa jedne strane je jasna agresija farmaceutske industrije, sa druge strane vakcina je civilizacijska tekovina. Bez svih vakcina koje dobijemo od rođenja stvarno ne znam da li bi toliki procenat ljudi doživio starost. Poslušaću savjet pametnijih od sebe.
Šta biste poželeli čitaocima Danasa u 2010. godini?
– Da idu u prirodu. Što više. Da rade na „walking distance“ od posla do kuće. Izdati svoj stan, iznajmiti tuđ, bez doplate, uštedeti dva sata života dnevno. To je tri dana na mjesečnom nivou, mjesec dana godišnje, pet godina za jedan ljudski vijek, pa vidite da li vrijedi truda.
Nuklearne elektrane nisu za Srbiju
– Nuklerane elektrane su užasno zastarjela tehnologija. Pregazilo ih je vrijeme, rok trajanja im prolazi, ostaju užasni problemi za njima. Takođe, nema dovoljno uranijuma za sve elektrane. Uranijuma, gledano kroz stepen iskorištenja u kilovatima, ima manje u rudnim rezervama nego nafte. Dakle, sada nuklearni biznis gleda pošto-poto da uzme još neki bilion od naivaca prije nego što zatvore radnju. Danska je još 1972. odlučila da umjesto preskupih i preopasnih nuklearki ulaže u energetsku efikasnost. Imaju najveći rast bruto proizvoda a potrošnju energije na nivou 1972. godine. Dakle mora da se zna jednom sa svagda, mi imamo dovoljno energetskih kapaciteta, ali trošimo pet puta više nego što je neophodno – uverava Rambo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
