Renesansa stripa

– Mladi su danas slabo ili nimalo zainteresovani za strip i to je paradoks našeg tržišta. Uvek treba da se setimo anketiranja mladih po Sajmovima knjiga, gde se ispostavlja da veliki procenat omladine ne čita ni osnovnu školsku lektiru, a kamoli strip – kaže Dušan Mladenović, glavni urednik edicije „Veseli četvrtak“.

Nisu nove generacije krive što im strip nije zanimljiv. Ima tu krivice i društva, izdavača, roditelja, nove masovne kulture… Ukoliko izdavači ne rade ništa na popularizaciji stripa među budućim čitačima, strip scena ne može da opstane, a ni da se razvija. Ipak, Dušan Mladenovićsmatra da se današnje vreme može nazvati renesansom za strip u Srbiji u poređenju sa krajem prošlog veka. U Srbiji danas postoji nekoliko aktivnih izdavača, a zahvaljujući „Veselom četvrtku“ čitaoci imaju mogućnost da svake nedelje na kioscima nađu dva nova izdanja, što je doskoro bila potpuna fantastika.

– Normalno je da strip bude na udaru krize koju smo svi doživeli devedesetih. Mnoga strip izdanja su tad bila ugušena, ali iz cele te situacije je proisteklo i nešto dobro. Umesto da čekaju da budu primećeni od strane „velikih“ izdavača i urednika, mnogi crtači su sami krenuli da objavljuju svoja izdanja. Sve to je doprinelo razvitku savremenijeg i slobodnijeg pristupa u stripu – smatra strip crtačSaša Rakezić.

Iako su prošle blistave osamdesete i period kad je strip dostigao vrhunac svoje popularnosti, Dušan Mladenovićprimećuje da se dosta ljudi vratilo stripu u poslednjih nekoliko godina.

– Ono što nas posebno raduje jeste činjenica da neke potpuno nove generacije kreću u strip vode. Strip je umetnost koja ne pita za godine i u okviru svoje raznovrsnosti omogućava maltene svakom pojedincu da pronađe pravo štivo za sebe. Problem je sa ukorenjenim stereotipom u našem narodu, po kome je strip isključivo laka zabava za decu – objašnjava Mladenović.

Teško je one koji nikad nisu čitali strip naterati da se naprasno okrenu ovoj umetnosti, mada u procesu osvešćivanja možda može da pomogne savet i poruka strip crtača Saše Rakezića „Pogledaj, strip je danas jedan raznovrstan medij koji istražuje u svim pravcima, to nije više samo Paja Patak“.

„Dilan Dog biblioteka“ i Marčelove adaptacije

Hip-hoper Marčelo adaptira srpski prevod Dilana Doga, u specijalnom izdanju ovog stripa koje je namenjeno njegovim najposvećenijim ljubiteljima, a koje će danas biti predstavljeno na Novobeogradskom sajmu knjiga u Hali sportova. Marčelo će biti specijalni gost na promociji prvog toma ovog izdanja. Svaki tom „Dilan Dog biblioteke“ će biti sa tvrdim koricama, i imaće oko 300 strana sa po tri epizode kultnog stripa. Svako izdanje će u „Dilan Dog biblioteci“ biti štampano u tiražu od 500 primeraka. Promocija „Dilan Dog biblioteke“ biće održana na štandu „Grafarta“ u Hali sportova, od 15 sati.

Zagor i dalje najpopularniji

Prvi strip Zagor na Balkanu objavljen je 1968. godine, a prema rečima urednika edicije „Veseli četvrtak“ Dušana Mladenovića i dalje je najčitaniji i najprodavaniji strip u Srbiji. Zagora su stvorili Sergio Bonelli i Gallieno Ferri 1961. godine. Boneli je svog junaka najpre nazvao Ajax, po poznatom heroju iz grčkih mitova, ali je od njega odustao kada je video da postoji deterdžent istog imena. Zagor će u junu ove godine napuniti 48 godina izlaženja.

Neki novi klinci

– Srbija je sredina u kojoj uvek ima talentovanih autora, ali to je i sredina u kojoj stalno postoji neka kriza, ili padaju bombe, ili teče neka revolucija, a u osnovi možete da smatrate da je „dobro dok ne biju“. Mislim da i nismo toliko loši, s obzirom na to da uprkos svim okolnostima, uvek dođe neki novi klinac sa blokom i pokazuje svoje crteže – kaže strip crtačSaša Rakezić.