Ćiro Blažević o Piksiju: Hvala bogu da ste se setili nekoga ko je profesor za fudbal 1foto EPA/JOAO RELVAS

„Svi mi kažu da dobro izgledam, ali ne mogu pobeći od činjenice da imam najgoru bolest na svetu i pet metastaza. Nemam dilemu da se nešto krupno valja u mom organizmu, ali ja se ne dam. Zasad imam sreću da me još nisu uhvatili oni uobičajeni bolovi, a kad imaš rak na kostima kažu da je to najgore. Ali ne živim u iluziji da će to samo tako proći, spreman sam na odlazak bez velike pompe“.

To su prve reči legendarnog fudbalskog trenera Miroslava Ćire Blaževića u razgovoru za portal N1.

On je govorio između ostalog i koji je najbolji fudbaler koga je ikada trenirao, ali i ko su za njega bili fudbalski „vanzemaljci“.

Iako je trenirao Davora Šukera, Alena Boškića i Zvonimira Bobana, za njega je najbolji igrač koga je ikad imao Safet Sušić, a za Predraga Mijatovića i Dejana savićevića kaže da su fudbalski genijalci.

Nije želeo da prognozira šta će uraditi Hrvatska i Srbija na Mundijalu u Kataru jer kako kaže prognoza pripada laicima.

„Bio sam na svim mogućim terapijama, ali se rezultati nisu pokazali afirmativnim. Lekari su uz pomoć radiohirurgije uspeli da uguše tri žarišta, ali se onda pojavilo pet novih“, priča smireno, svestan ozbiljnosti svog zdravstvenog stanja, ali se u njegovom glasu ne oseća zabrinutost. „Moja porodica kao da se pretvara da se meni ne može ništa dogoditi, ali to nažalost nije tako, iako se u podsvesti i dalje nadam da bih mogao još malo da poživim“, kaže popularni Ćiro, koji je u februaru proslavio 87. rođendan.

„Jesi li spremio pitanja?“, pokušava da me zbuni, ali njegov smeh čini moj odgovor suvišnim.

Bašta kafića u centru Zagreba ne deluje kao idealno mesto za intervju, ali je to takoreći Ćirina druga kuća, pa nisam ni probao da utičem na izbor lokacije. Intervju je prvobitno bio dogovoren za kraj prošlog leta, kada je trebalo da se nađemo u morskom ambijentu njegove kuće u Kraljevici nadomak Rijeke, ali do njega nije došlo jer je baš tih dana saznao da boluje od raka. Ipak, Ćiro je rođeni borac i pobednik, pa sam bio siguran da ćemo se kad-tad videti.

„Nikad nisam delio beogradski, crnogorski, makedonski fudbal od hrvatskog, jer je to isto podneblje. Nijedno podneblje u svetu, pa čak i brazilsko, ne daje toliko nadarenih fudbalera kao ovo naše. Bilo bi vrlo nespretno i nepravedno reći da Hrvatska ima bolje igrače nego Srbija, ali vi nemate rezultate jer vam je organizacija za ku*ac. Nemate ni pravog predsednika, a ni trenera“, postavlja dijagnozu srpskom fudbalu.

„Ne mogu se oteti utisku da su neki primitivni i permanentni konflikti u srpskom fudbalu razlog što ne možete da ostvarite rezultat koji je adekvatan talentu koji posedujete. Nikako da pogodite pravog selektora.“

N1: A Dragan Stojković Piksi?

Ćiro: On je pravi. Tu nema dileme. Hvala bogu da ste se setili nekoga ko je profesor za fudbal. Selektor mora biti lider, da povede i galvanizuje ekipu, ali ne poznajem Stojkovića dovoljno dobro i ne znam da li on to ima.

N1: Da li vam se čini da ima?

Ćiro: Pa, morao bi imati, po svemu onome kakav je bio. E, sad, da li ima tu moć komunikacije sa igračima… To je jako složena formula. Kao prvo, ne smeš nikad s njima da se smeješ, da imaš dijalog. Ja sam taj koji naređuje, a vi ćete samo to izvršavati. Ako se pojavi takva infekcija da može neki igrač da prigovori selektoru, to je onda grudva snega koja počinje da se valja i pretvara u lavinu. Iskreno želim Piksiju da napravi rezultat adekvatan talentu srpskih fudbalera.

„Najvažniji čovek je trener. Ako nemaš trenera, možeš imati koncentraciju ne znam kakvog talenata ti ćeš to razje*ati. Bolje je imati manje talenata, ali nadarenog trenera koji će izvući maksimum iz svakog igrača koji mu je na raspolaganju. Kad dođu očevi, stričevi i kažu ‘Ćiro, ovo je dobar igrač‘, ja im odgovaram ‘on će biti dobar kad ja dođem po njega, a ne kad mi ga ti guraš‘.“

Ceo intervju možete pročitatati na portalu N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.