Crvena zvezda – Dugovanja koja „ne moraju“ da budu vraćena

Dok renomirana revizorska kuća BDO u svom izveštaju navodi da je ukupan dug crveno-belih oko 45 miliona evra, ali da kada se odbije još uvek neraspoređeni dobitak od oko 11 miliona evra on iznosi 34,3 miliona evra, uprava Zvezde je odlučila da se drži onoga što je generalni direktor Zvezdan Terzić nedavno izjavio: Dug je samo 14 miliona evra.

U izveštaju revizora koji je potpisao Milovan Popović stoji i upozorenje u kome se navodi da „klub posluje sa velikim nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih sredstava“, kao i da su „kratkoročne obaveze Crvene zvezde veće od obrtne imovine“.

– Ovakvo stanje ukazuje na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost Kluba da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja pravnog lica – navodi se u izveštaju revizora što u prevodu na običan jezik znači da pod hitno nešto mora da se promeni u poslovanju ili će za klub jedine opcije biti stečaj, bankrot ili gašenje.

Najzabrinjavajuća stavka u finansijskom bilansu Crvene zvezde odnosi se na gubitak iz ranijih godina od 45,5 miliona evra koji se u odnosu na 2017. nije promenio. U praksi to znači da je sadašnja Uprava crveno-belih uspela da poslovno stabilizuje klub tako što isplaćuje redovne godišnje obaveze, ali nije uspela da značajno smanji osnovni dug. Posebno brine i to što su prihodi kluba prošle godine bili rekordnih 60 miliona evra, ali je većina novca potrošena na kamate za dugovanja koje praktično „dave“ crveno-bele.

Veliki problem za Zvezdu predstavlja i to što su „ostale kratkoročne obaveze“ povećane za godinu dana sa 6,7 na 18,8 miliona evra, što su pare za dugovanja koje klub u što bržem roku mora da pronađe. Zvezda za godinu dana nije uspela da značajno smanji ni odložene poreske obaveze (reprogramirani dugovi) koje su bile 8,7 miliona evra, a sada su 8,6 miliona.

– Čak da izveštaj revizora o realnom dugu od 34 miliona evra nije tačan, nego da uzmemo za merilo ono što tvrdi uprava Zvezda da je oko 14 miliona, u pitanju je ogroman gubitak. Revizor je praktično izrazio sumnju u to da nema garancija da će klub uspeti da isplaćuje svoje obaveze, odnosno da ne postoji način da se u kratkom roku pronađe velika svota novca. U prevodu, nema izvesnih prihoda u bliskoj budućnosti, a time ni finansijske sigurnosti. Učešće u Ligi šampiona je neizvesno, kao i mogućnost da igrače prodate za velike svote novca. To niko ne može unapred da garantuje – objašnjava za Danas ekonomski novinar Mijat Lakićević.

Iako nema sumnje da je sadašnja Uprava napravila ozbiljan posao samim zaustavljanjem vrtoglavog rasta duga koji su ostavili prethodnici, sudbina Crvene zvezde praktično i dalje zavisi od volje države da joj daje reprograme za poreska dugovanja, zatim volje bivših i sadašnjih igrača da pravnim putem ne potražuju dugovanja, kao i političke volje da se sponzori poput Gasproma i Telekoma ne povuku.

– Najveći problem je što fudbalski klubovi u Srbiji odbijaju da se povinuju normalnim ekonomskim zakonima. Svi su navikli da posluju u sivoj zoni, muljaju, imaju duple račune po trange-frange sistemu, očekuju da će država da im otpiše sve što može da se otpiše… Srbija u fudbalu nije izuzetak, slično se radi i u Italiji i Španiji, ali ne na ovom nivou. U Real Madridu predsednik kluba mora da garantuje svotu novca koju unosi, dok ovde niko ništa ne garantuje, niti posle odgovara ako ostavi dugove. Amerika i Britanija po tom pitanju imaju najčistije finansije, gde vi tačno znate kako u kom trenutku finansijski stoji bilo koji klub – dodaje Lakićević.

Zvezda će po njegovom mišljenju nastaviti da ovako posluje sve dok postoji takozvana politička volja.

– Nema sumnje da se iza kluba koji je već deceniju u gubitku krije društvena i politička moć. Nijedna uprava nije napravila petogodišnji ili desetogodišnji plan finansijske konsolidacije, da se vidi šta je realno, već svi rade od danas do sutra. Na kraju će jednom kad-tad morati da se podvuče crta. Iako ovde svi strepe od reči bankrot, to ne mora nužno da znači gašenje kluba već počinjanje ispočetka, sa mnogo manjim finansijama, ali na zdravim osnovama – zaključuje Lakićević.

Dug prema igračima i trenerima 8,6 miliona evra

Crvena zvezda je 2018. godinu završila sa dugom od 8,6 miliona evra po obavezama za premije prema igračima i sportskim stručnjacima. Zanimljivo je i da je takozvani dug prema dobavljačima u inostranstvu, što se ustvari odnosi na dovođenje inostranih igrača, porastao sa tri na šest miliona evra. Kada se sve to sagleda, ne čudi što je rukovodstvo kluba bilo prinuđeno da se već ovog leta usled ponude od četiri miliona evra odrekne talentovanog Dejana Joveljića (19) pre nego što je postao standardni prvotimac. Zato se do kraja prelaznog roka mogu očekivati i mnogi drugi odlasci ako ponude budu veće od milion evra.